Немања Милуновић као и сви фудбалери Црвене звезде време у Ванредном стању због пандемије корона вируса проводи у свом дому. Породична атмосфера, играње са децом су благодети за сваког спортисту, истиче поуздани репрезентативни дефанзивац и аплеује на све људе у Србији да истрају у спорвођењу свих мера јер ће само на тај начин нормалан живот вратити у Србију.
– Сигурност грађана је најбитнија, поготово наших старијих, бака и дека… За нас млађе кажу да корона вирус није опасан али не бих се ја са тим шалио, поготово за људе попут мене који имају дечицу. Никад се не зна, зато је боље предузети превентиву него кајати се после – истиче Милуновић.
Његов отац мора да ради јер су такви захтеви његове професије и фирме, па зато Милуновић апелује на млађе.
– Разумем да ми млађи нисмо таквој у опасности као старији грађани, али управо млађи треба да схвате да слобода њиховог кретања и само кретање утичу да се овај вирус прошири што више. Ми млађи индиректно утичемо да се цела ситуација продужи. Аплеујем да се остане код куће, истрпи боље један месец него три или четири. Није нам остало још дуго времена да проведемо у карантину али боље је да будемо узорни и да га скратимо што је више могуће одговорним понашањем.
Руководство клуба и стручни штаб су правовремено реаговали и зато се тренинзи несметано одвијају.
– Живимо од фудбала, утакмица и нормално је да у Ванредном стању морамо наћи неке алтернативе начине да бисмо одржали физичку спрему. Свака част људима из клуба, руководству, стручном штабу што су организовали у најкраћем року да нам се на кућну адрсу допреме бицикли и све остало што је потребно да одрадимо тренинге. У заједничкој групи добијамо план тренинга и тиме показујемо да смо целина, да смо професионалци. Уједно ти тренинзи нам служе да нам скрену мисли са целокупоне ситуације, да избацимо негативну енергију.
Ништа не може да одмени тренинге на терену.
– Мало који фудбалер воли индивидуално да ради, много је лакше у групи. Подршка саиграча, тренера много занчи на психичком плану у току рада. Тешко је радити сам у смислу да знаш да имаш тренинг у четири зида од сат и по до два, али свака физичка активност значи избацивање енергије, негативности.
Тренинзи код куће уз малу децу и нису тако једноставни.
– Донео сам из клуба много реквизита, гума, лопти и у почетку је мојој деци било све то занимљиво. Док вежбам са једним реквизитом и желим да узмем други он већ нестане јер су га узели син или ћерка да се играју. Одлучио сам да углавном тренирам док они спавају, тако је најлакше. Тренинзи су направљени да играчи имају озбиљно оптерећење. Има лакших и тежих тренинга.
Неизвесност око трајања пандемије и њеног завршетка је свакодневица и у домовима наших играча.
– Тешко је претпоставити кад ћемо наставити са радом. Једно је радити вежбе, а друго трчати и играти фудбал. Сваки тренинг нам помаже али се надам да ћемо наставити тамо где смо стали.
На карантин су играчи навикли, посебно они са више искуства какав је и Милун. Ипак, овај карантин има позитивних ствари.
– Једина добра страна карантина је посвећеност породици, деци и супрузи. Породица је стуб друштва. Кад проводим 24 сата са њима тек видим колико ми фудбалери у ствари одсуствујемо од њих због утакмица, путовања, карантина. Лепи су то породични моменти, много су занимљиви, подсећају нас, како је Бакула то рекао, на празничне идиле кад смо сви на окупу.
Анимирање деце је права забава.
– Радили смо супруга и ја на кративности. Деца су нам мала и упркос мноштву играчака морали смо да измишљамо разне игре, да би њима буде занимљиво, а не само 10 минута. Сам себе изненадим понекад својим идејама у условима кад нам је једини излазак – на терасу. Уз то их едукујемо и о овој ситуацији јер они све виде, чују, а ћеркица има три и по године па је све интересује. Кад на сваких пет дана одемо да докупимо намирнице веома смо обазриви, на све гледамо као на један велики вирус јер су они мали па воле све да пипну. Зато нам је било јако битно да смо им усадили навику да не смеју да пипају свашта напољу. Ћеркица виче брату „не смеш да пипаш врата има вирус“.
Спознао је Милуновић како је заправо његовој лепшој половини.
– Тек сад видим колико је тешко супрузи са двоје мале деце. Свака част прво њој за подршаку коју мени пружа, а тек сад видим колико је тешко кад сам ја одсутан дуже, на припремама. Треба децу подизати, а они захтевају целог тебе.
За здраву исхрану заслужна је супруга.
– Ја сам мајстор за роштиљ, док супруга кува ја сам са децом.
Милуновића су млађи саиграчи увек истицали као саветника.
– У заједничкој групи играча често се И шалимо. Смех у овој ситуацији позитивно утиче. Волим да се шалим и на свој рачун. Кад је озбиљна ситуација ја сам озбиљан. Милионе савета које дајем млађима су зато што сам ја био у тим њиховим годинама. Желим да им олакшам, чак и ако претерам са шалом и критиком нико то не схвата на погрешан начин. Ништа није злонамерно, понекад желим да их разбудим.
Фудбалери Црвене звезд епоказали су велику хуманист у овим временима разним донацијама, акцијама.
– Нико од нас не воли да то јавно истиче. За нас је битно да смо у групи били јединствени у намери да помогнемо јер смо били у могућности. Осећамо унутрашњу испуњеност због тога и надам се да смо помогли некоме том донацијом. Допринели скромно држави да истраје у борби да као нација изађемо из свега са што мање последица – уверава наш дефанзивац.