Дуле Савић: Све је лепше сећање на Лондон

22

Једна од највећих утакмица у историји нашег клуба одиграна је пре тачно 40 година у Лондону. Црвена звезда је на славном стадиону Хајбери одиграла нерешено 1:1 са Арсеналом у реваншу осмине финала Купа УЕФА и пласирала се у четвртфинале, а јунак је постао славни голгетер Душан Савић.

На данашњи дан 1978. године исписан је део црвено-беле историје. Тог 6. децембра, пре тачно 40 година, одиграна је утакмица која ће се заувек памтити и препричавати међу звездашима, у чувеној сезони у којој смо стигли до финала Купа УЕФА.

У питању је био реванш сусрет осмине финала овог европског такмичења и гостовање Арсеналу. Звезда је у два претходна елиминациона кола успела да савлада Динамо из Берлина и Спортинг из Хихона, а у првој утакмици осмине финала победила је славни енглески тим минималним резултатом 1:0. Једини стрелац пред око 50.000 навијача на Маракани био је Цвијетин Благојевић, док је реванш на Хајберију обележио Душан Савић.

Сада, 40 година касније, помислим како је било узбудљиво и лепо је што та прича и даље траје свакодневно. Сада је још лепше. Што време више пролази, све више се прича, чини ми се да је онда та утакмица на Хајберију мање била у центру пажње него сада – каже легендарни нападач.

Знало се да црвено-беле у Лондону чека тешка утакмица. Тренер Бранко Станковић, чувени Амбасадор, на терен стадиона који више не постоји послао је следећих 11 играча: Александра Стојановића, Николу Јовановића, Златка Крмпотића, Славољуба Муслина, Михаља Керија, Ивана Јуришића, Владимира Петровића, Цвјетина Благојевића, Душана Савића, Здравка Боровницу и Недељка Милосављевића.

Прво полувреме завршено је без погодака, а домаћин је повео у 72. минуту голом Алана Сандерленда и тако анулирао резултат из Београда.

Утакмица се ближила крају и чинило се да ће овај двомеч отићи у продужетке, али да тако не буде побринули су се Звездини асови. У том, сада већ чувеном 88. минуту извели су акцију за памћење. Владимир Петровић Пижон петом је проиграо Благојевића који је са бока послао лопту у срце казненог простора, а Дуле Савић је маестрално шутирао под пречку!

У тим тренуцима, при резултату 1:0, не можете ни о чему да размишљате осим о игри, да будете бољи и дате гол. Мислим да нам је свима пре те акције било у мислима и да сачувамо тих 1:0 за продужетке, јер бисмо имали још пола сата. Онда се догодила та акција и све остало је историја. Како су године пролазиле, та победа је добијала на значају. Тада смо били присутни у Европи сваке године и дочекивали пролеће, па смо се присећали у недостатку великих утакмица. Сада је Звезда две године заредом на европској сцени и постоји разлог више да се дуели ове генерације пореде са тим мечевима. Прошле године смо такође играли са Арсеналом, па је мој Вујадин погодио пречку у Лондону, што је додатно обогатило причу.

Пре 40 година је настао и чувени коментар: „А, у Лондону мук“. За црвено-белу ерупцију одушевљења, па је Савић сениор открио и једну анегдоту.

Нисам много причао са Вујадином о том сусрету на Хајберију, а Филип Стојковић, Милан Борјан и остали садашњи момци су често спомињали ту пречку, па сам им у шали рекао како им је сада ваљда јасно ко једини може да утиша Лондон – завршио је причу Душан Савић у шаљивом тону.