пише: Зоран С. Аврамовић
генерални секретар
СД Црвена звезда
Прва недеља месеца октобра за све нас Звездаше већ одавно је у меморијама и подсетницима била резервисана за прве утакмице Лиге шампиона наших фудбалера и Евролиге наших кошаркаша на домаћем терену.
И било је како је било. А биле су две лепе вечери под сјајем звезда…
Звездано небо над Мараканом и звездано небо на Маракани у ноћи са очима навијача пуним звезда, „iconic pictures“ – како медији широм Европе и света пишу, усијана атмосфера интензивног, снажног садржаја и доживљаја у Арени, потврда су лепоте живљења, у којој се љубав не објашњава, већ показује и доказује.
Педесетхиљада Звездаша на Маракани – месту где душа никад не ожедни, двадесет хиљада Звездаша у Арени – које је обасјала црвено–бела страст формирали су фантастичне вртлоге осећања – верности, оданости, енергије, фреквенција, вибрација, баш попут оних Ван Гогових чудесних небеских ковитлаца…
Звезде – те уличне светиљке вечности испратиле су сваког од Звездаша и са Маракане и из Арене ка својим кућама и местима из којих су дошли, са трептајима позива до новог сусрета, да се видимо опет и поново и да изнова сваки пут докажемо да осећања која тестира време – верност и љубав никада не могу – бар што се Звездаша тиче, да згасну.
Напротив.
Седамдесетосам година сазвежђа емоција са Звездом као водиљом, седамдесетосам година породичне традиције у којој се као наслеђе новим генерацијама завештава будућност, ствараће нове слике – иконик моменте, неочекиване и лепе, без обзира ко на травњаку, паркету и другим спортским борилиштима, био спортски противник. Противник у спорту јесте важан, јер се без њега и не може било шта велико ни постићи.
Уз дужно поштовање спортских противника Звездашки „резон“ је другачији. Звезда је наша – једна и једина, попут живота нашег – једног и јединог.
Утолико је вредело, вреди и вредеће бити део атмосфере кад Звезда игра.
Ипак, те две слике „настале“ почетком октобра на Маракни и у Арени, могле би у сећању и доживљају остати као једна: Звездана ноћ над Београдом, или Звездана ноћ над Србијом.
Ноћ у којој су Звездаши и са Маракане и из Арене излазили са уздигнутом главом. Уосталом, Бог је човеку подарио усправан положај, како би могао посматрати небо и подизати поглед према звездама.
То је и порука и подршка нас Звездаша, нашим фудбалерима, кошаркашима и свим нашим спортисткињама и спортистима – члановима наше црвено–беле породице.
