Црвена звезда је у другом колу квалификација за Лигу шампиона 4.августа 2004. године савладала швајцарски Јанг Бојс са 3:0. Изабраници Љупка Петровића пружили су те летње београдске вечери изванредну партију и пласирали се у треће коло квалификација. Стрелци за црвено-беле били су Бојан Миладиновић, Милан Дудић и Никола Жигић.
Београђани су у сезони 2003/2004 надмоћно освојили дуплу круну. Након изузетно успешне године клуб су напустили тренер Славољуб Муслин и капитен Немања Видић. Шампионска титула донела је још једну прилику да се избори пласман у Лигу шампиона. У нову сезону Црвена звезда ушла је са новим-старим тренером Љупком Петровићем, коме је то био трећи мандат на клупи нашег клуба после успешних епизода 1991. и 1995. године. Костур екипе чинили су голобради момци поникли у Омладинској школи црвено-белих – Александар Луковић, Ненад Ковачевић, Душан Баста, Бошко Јанковић, Марко Перовић и Дејан Миловановић. Први противник на евро-сцени био је Јанг Бојс. Екипа из Берна је претходну годину у швајцарском првенству завршила као другопласирана, са 13 бодова мање од Базела. Најзвучније име у њиховом саставу био је нападач Стефан Шапуиза, један од најбољих европских голгетера у последњој деценији прошлог века који је 1997. године са Борусијом из Дортмунда освојио Лигу шампиона.
Прва утакмица одиграна је 28.јула у Цириху на стадиону „Хардтурм“, истом оном на коме су црвено-бели 3.октобра 1990. декласирали Грасхоперс са 4:1 и започели пут ка Барију и европском врху. Љупко Петровић се вратио на место успеха. Утакмица није добро почела по наш тим. Већ у петом минуту домаћин је повео голом Шапуизе. У 58. минуту, Црвена звезда је остала са играчем мање јер је везиста Драган Станчић добио црвени картон. Нова невоља уследила је седам минута касније када је Јанг Бојс повео са 2:0. Погодак је постигао Ојгстер. Тих тренутака се чинило да се систем игре нашем тима у потпуности распао. Међутим, у последњих 15 минута, чета Љупка Петровића се вратила „у живот“. Бошко Јанковић је у 79.минуту послао компјутерски прецизну дугу лопту ка Жигићу. Високи центарфор је сјајно примио лопту и елегантним ударцем лобовао голмана Волфлија – 2:1. Када су сви помислили да је то коначан резултат овог сусрета, момцу у црвено-белом су у 88.минуту поравнали стање на семафору. Миловановић је одлично проиграо Тинтора, који је ушао у шеснаестерац. Настао је метеж у казненом простору у коме се најбоље снашао Жигић који се „докопао“ лопте и шутирао. На путу до гола лопта је закачила Ојгстера, променила правац и одсела у мрежи – 2:2. Био је то изузетно повољан резултат пред меч у Београду четвртог августа.
Стандардни првотимац Црвене звезде тих година био је Марко Перовић, један од предводника чувене генерације рођене 1984. која је поникла у нашем клубу.
– Сећам се да смо први меч играли у Цириху, а не у Берну одакле је Јанг Бојс. Предводио их је Шапуиза коме је то била једна од последњих сезона и полако се опраштао од фудбала. На прву утакмицу смо отишли са циљем да не изгубимо и да обезбедимо повољан резултат пред реванш. У Цириху сам играо од старта, а у Београду сам ушао у другом полувремену. Атмосфера на нашем стадиону је била феноменална, незаборавно искуство које ми је остало у најлепшем сећању. Имам утисак да се у том ранијем периоду више волео фудбал и да је народ долазио да гледа утакмицу и ужива у игри. Није било никаквих интереса, људи су долазили због љубави према Звезди. Тада је било много мање затегнуто. Што се самог сусрета тиче, сећам се асистенције код гола Жигићу. Луковић ми је извео лопту из аута, ја сам направио дриблинг и центрирао, а Жигић је сјајно дао гол. Победили смо их убедљиво. Ми нисмо у том периоду обраћали много пажње на то ко је противник. На терен смо излазили са ставом да можемо све да победимо. Нисмо размишљали о томе против кога играмо и да ће бити тешко зато што је то евро-сцена. Није било тих анализа, да се прате снимци и остале ствари. Био је важан приступ тренера и да он извуче максимум из играча. Наше је било да изађемо на терен и покажемо да смо достојни да носимо Звездин дрес. О тадашњем тренеру Љупку Петровићу имам веома лепо мишљење. Свим играчима је прилазио са љубављу и искрено. Гајио је пријатељски однос. Био је увек поштен и никада није заваравао играча. Ако не играш, отворено ти је то говорио и никад није радио нешто иза леђа играчу што се мени свидело код њега – подсетио се Перовић.
Реванш на пуној „Маракани“ Петровићеви пулени почели су изузетно офанзивно. Прва изгледна шанса збила се у седмом минуту, када се Пантелић нашао у казненом простору, али је Волфли зауставио његов ударац. Недуго затим Бишевац је центрирао за Жигића који је главом покушао, али поред стативе. Иницијатива црвено-белих, исплатила се напокон у 39.минуту. Луковић је центрирао са леве стране у казнени простор ка Бојану Миладиновићу. Крушевљанин је изванредно реаговао главом и послао лопту у доњи леви угао голмана гостију – 1:0. Са тим резултатом се отишло на одмор. А у другом полувремену, Црвена звезда је наставила притисак на гол Швајцараца. У 49.минуту нови погодак. Јанковић је из корнера додао за Луковића, који је „лажњаком“ преварио једног дефанзивца Јанг Бојса и вратио лопту Јанковићу. Звездина „осмица“ је оштро шутирала, али се лопта одбила у „срце“ шеснаестерца за Милана Дудића који је са неколико метара главом послао лопту у мрежу – 2:0. У 61.минуту екипа из Берна је запретила преко Шапуизе, али је Дишљенковић био добро постављен. Осам минута касније, црвено-бели су ставили тачку на овај меч. Луковић је извео аут за Перовића који је одлично прихватио лопту и упутио центаршут у петерац. Жигић је маестрално скочио и главом ефектно затресао мрежу – 3:0. Након овог поготка, наши фудбалери су запретили још једанпут преко Јанковића, али је његов ударац отишао преко пречке. Црвена звезда је примирила лопту и мирно привела утакмицу крају у последњих петнаестак минута и тако се пласирала у треће коло квалификација за Лигу шампиона.
– То је била моја прва европска утакмица у Звездином дресу, после повратка са позајмице. Наступило је нас неколико који смо претходну сезону провели у Јединству са Уба. Сећам се фантастичне атмосфере и да смо одиграли веома добар меч. Једва сам чекао почетак утакмице, јер сам два дана раније сазнао да ћу почети од првог минута. Забележио сам асистенцију код првог гола, тако да ми сусрет са Јанг Бојсом остао у најбољој успомени. Поготово то важи за нас који смо поникли у Звездиној школи и којима је тај дуел био ватрено крштење што се тиче европских такмичења. Љупко Петровић је био сјајан педагог, тренер који је већ пре тога имао успехе са Звездом и освојио Куп шампиона 1991. у Барију. Значили су нам његови савети и на прави начин нас је припремио психолошки за ту утакмицу – истакао је Александар Луковић, који је био незаменљив уз леву аут-линију.
Црвена звезда је наступила у следећем саставу: Владимир Дишљенковић, Славољуб Ђорђевић, Александар Луковић (од 89. Горан Попов), Бојан Миладиновић, Милан Дудић, Милан Бишевац, Дејан Миловановић (од 67. Марко Перовић), Душан Баста, Никола Жигић (од 83. Владимир Тинтор), Бошко Јанковић, Марко Пантелић. Тренер: Љубомир Петровић.
