Приче из историје – 24 године од полуфинала ЕХФ КПК

429

75 година велике Звезде!

„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)

На данашњи дан, 28.марта 1996.године, у препуној хали „Пионир“ рукометаши Црвене звезде савладали су у антологијској утакмици, реванша полуфинала ЕХФ Купа победника купова, један од најјачих клуба Европе декаде – Теку Кантабрију из Сантандера 20:19 (9:11).

Црвено-бели су били на путу освајања прве шампионске титуле након 40 година, предвођени Љубомиром Обрадовићем на клупи. Као победник Купа СР Југославије Звезда је обезбедила пласман у Куп победника купова и стигла на корак до самог краја. У полуфиналу је противник био тим који је две године пре био шампион Европе, имао континуитет освајања европских трофеја, у свом власништву имао све европске трофеје, вицешампион Шпаније предвођен најбољим средњим беком своје генерације Талантом Душебајевим, легендарним шпанским репрезентативцима голманом Ђауме Фортом, десним крилом Албертом Урдиалесом и капитеном Виљалдеом, и белоруским пивотменом Михаилом Јакимовичем.

Тим Црвене звезде је био кадар да и таквом противнику стане „на црту“, супротстави се мушки и оствари једну од највећих победа у историји клуба, иако пирову. На голу невероватни „човек од гуме“, капитен репрезентације Горан Бели Стојановић, затим Игор Бутулија, Предраг Перуничић, будуће најбоље десно крило света Жикица Милосављевић, Владимир Петрић, Владан Матић, Никола Војиновић…

У првом мечу Тека је славила 25:19, а у реваншу у препуном „Пиониру“ их је чекало више од 8.000 црвено-белих присталица.

Огроман значај меча и еуфорија која је направљена су на почетку меча мало одмогли црвено-белима, па су искусни Шпанци стигли до 1:3. До средине првог дела првог полувреме, Звезда се „пробудила“, ношена френетичном подршком стигла до изједначења (4:4), и имала прилику за потпуни преокрет, али је Форт зауставио ударац Горана Маринковића са седам метара, изабраници Љубомира Обрадовића нису искористили неколико напада, и након пет минута без гола, Тека серијом стиже до 4:7. У већем делу полувремена гости из Сантандера су одржавали разлику од два гола, Предраг Перуничић је на истеку првог полувремена погодио, али одмах је узвратио у последњој секунди Фернандез за 9:11.

Како то бива у великим мечевима и пред нашом публиком, невезано за снагу и име противника, Звезда је за два минута у наставку стигла до првог вођства на мечу, а ударац Игора Бутулије зауставила је пречка, (12:11). Рампу је спустио Горан Бели Стојановић и показао зашто је био најбољи голман. Након пуних пет минута без гола, Урдиалес и Рикондо погађају за Теку, нервоза се увукла у игру црвено-белих, тандем арбитара из Шведске је допуштао шпанском тиму оштру игру. На средини другог полувремена Тека је имала вођство 14:16, Бутулија и Перуничић нису искористили седмерце, пречка је у још три наврата била савезник гостију, а до прекида у финишу сусрета резултат је био 17:17. У последњих пет минута Црвена звезда је стигла до победе, а Жуков је поставио коначних 20:19 у последњој секунди.

Тека је у финалу изгубила од немачког Лемга, али је две године касније по други пут освојила ЕФХ Куп победника купова.

Успоставили су шпанску доминацију током деведесетих година и осам узастопних трофеја у Лиги шампиона коју је зауставио Ненад Перуничић са Магдебургом 2002.године, а у своје витрине Тека је донела 11 трофеја укупно.

Управо је наш Терминатор играо велики број дуела за трофеје против Теке у дресу Ируна из Бидасое. Први меч у Сантандеру је посматрао са трибина као велика подршка нашем тиму.

Лепо сећање, прелеп период, иако нисам био део те екипе као да јесам. Да, први меч сам гледао са трибина у Сантандеру, био сам и повређен, после меча сам за шпанске медије дао изјаву у којој сам критиковао судије због неких одлука. Тека је била једна од најбољих шпанских екипа свих времена. И тај успех Црвене звезде је раван пласману у четвртфинале или полуфинале Лиге шампиона данас.

Реванш утакмица и атмосфера у Пиониру се и даље памте.

Оно што је обележило тај дуел, тај меч, јесте оно што остаје заувек. Невероватна атмосфера, нешто незаборавно. Препун „Пионир“, можда и најбоља атмосфера икада у тој дворани. Пуно је било и на мечу квалификација за ЕП против Француске, у новембру 1995. Срећно време, када је рукомет био у равни са фудбалом и кошарком, Звездини навијачи путовали и на гостовања рукометног клуба, пратили клуб. Звезда је имала фантастичну екипу: Игор, Предраг, Жикица, Матке, Бели Стојановић, Петрић, Никола Војиновић, тренер Љуба. Победили смо, али недовољно за пролаз. И заиста је је то успех био, Тека је била фаворит, много јака екипа. И данас понекад погледам ту утакмицу, ту атмосферу.

Жикица Милосављевић је био актер овог дуела, легенда Црвене звезде и данас тренер првог тима је у периоду од 2004. до 2007. наступао за тим из Кантабрије, који је престао да постоји 2008.године. Евоцирали смо сећања на ова меч.

Незаборавно, прелепо, најлепши период, период када се рукомет будио, Звезда се будила. Невероватна атмосфера, препун Пионир. И сада сам се најежио. Велика утакмица, скоро сам је опет погледао. Видело се наше неискуство у неким ситуацијама, и огромна еуфорија, али смо успели на крају да победимо, што је битно. То је био период када смо излазили из санкција, играли први пут у Европи, претходно смо играли квалификације за ЕП са Белорусијом, Белгијом и Француском, имали смо пет репрезентативаца и фалили су такви мечеви.

Садашњем тренеру Црвене звезде је по доласку у Сантандер тренер био Алберто Урдиалес, легенда шпанског рукомета и актер овог меча.

Када сам дошао у Теку 2004.године тренер ми је био Алберто Урдиалес, десно крило Теке и репрезентације Шпаније, који је наступао на овом мечу. Рекао ми је да ме се сећа са утакмице и да није доживео такву атмосферу ни пре ни касније, да се цела екипа уплашила. Изашли су на загревање већ је било 5-6.000 људи који су им звиждали… У свлачионици су разговарали о томе, уплашили су се како ће играти, да ли ће изаћи из хале. Објаснио сам му да је то нормално. Жао ми је што нисмо дуже остали на окупу, имали смо одличну екипу.

Црвена звезда је у наставку сезоне освојила шампионску титулу, прву након 40 година, и прву у низу од три заредом, а затим и дуплу круну. У наредних 12 година, Звезда је освојила 7 титула.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ТЕКА САНТАНДЕР 20:19 (9:11)

Београд, хала: „Пионир“. Гледалаца: 8.000. Судије: Петер Хансон и Петер Олсон (Шведска). Искључења: Црвена звезда 10, Тека 12 минута. Седмерци: Црвена звезда 7(10), Тека 1(2).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Горан Стојановић, Никола Марковић, Владан Матић 2, Зоран Илић, Никола Војиновић 2, Предраг Перуничић 3, Игор Бутулија 7(4), Бобан Кнежевић 1, Владимир Петрић 1, Горан Маринковић 1(1), Ненад Радишић, Жикица Милосављевић 3(2). Тренер: Љубомир Обрадовић

ТЕКА: Ђауме Форт, Самуел Тривес Трехо, Хуан Домингез 3, Хозе Виљалдеа 5(1), Михаил Жуков 2, Хесус Фернандез 2, Давид Пизонеро, Талант Душебајев 4, Хозе Антонио Пег, Алберто Урдиалес 2, Ћаби Рикондо 1, Михаил Јакимович. Тренер: Хулиан Руиз