Откад је фудбалске игре било је много екипа којима се свет дивио. Откад је фудбалске игре дешавале су се и трагедије – на терену и ван њега, које су растуживале свет. Али, ретко кад је читава планета готово стала, најпре у шоку и у неверици, а потом да ода пошту, као тог 6. фебруара 1958. године кад се приликом полетања са аеродрома у Минхену авион „Елизабетан“ британске компаније „БЕА“ срушио и у смрт одвео 23 путника. Међу њима и седморицу фудбалера Манчестер Јунајтеда: капитена Роџера Берна, Томија Тејлора, Џефа Бента, Едија Колмена, Марка Џонса, Дејвида Пега и Билија Велана. После две недеље, од задобијених повреда, преминуо је и 21-годишњи Данкан Едвардс, један од најнадаренијих играча у историји „Гордог Албиона“, душа и покретачка тима који је у легенди упамћен као „Безбијеве бебе“.
Тај млади и суперталентовани тим, који је пажљиво селектирао и водио легендарни Мат Безби, враћао се из Београда, где је дан раније одиграо реванш утакмицу четвртфинала Купа шампиона са – Црвеном звездом. Пошто је у првом мечу било 2:1 за Енглезе, а у незабоправној фудбалској представи на Стадиону ЈНА 3:3, пласман у даље такмичење изборио је Манчестер Јунајтед.
Судбина се, међутим, пре пола века горко поиграла са тимом који је јуришао на европски трон. Мат Безби и Боби Чарлтон на освајање „сребрне амфоре“ мораће да сачекају пуну деценију, кад је неки нови Јунајтед у финалу савладао Бенфику. Два енглеска „сера“ тада су се погледали у очи и још једном пустили сузу са својим страдалим ученицима и саиграчима.
Сузе су 6. фебруара 1958. године текле и у Београду. Само дан раније Митић, Беара. Поповић, Шекуларац, Костић, Тасић… водили су жестоке дуеле са Чарлтоном, Вајолетом, Едвардсом… На трибинама игла није могла да падне! О овој утакмици се прича и дан-данас јер је као ретко која пре и после обиловала узбуђењима, дриблинзима, лепим потезима, па и грешкама. И што је најважније – головима.
У првој утакмици, одиграној 14. јануара по густој магли, пред око 60.000 гледалаца на „Олд Трафорду“, Звезда је повела поготком Тасића у 35. минуту, али је домаћи тим надмоћност у другом полувремену крунисао головима Бобија Чарлтона у 63. и Колмана у 71. минуту. Наш тим је сачувао резултат 1:2 само захваљујући фантастичним одбранама „Црног пантера“ Владимира Беаре.
Ипак, мањак од само једног гола уливао је наду црвено-белима да могу да изненаде и савладају Манчестер Јунајтед у Београду. Тим пре што је и легендарни Мат Безби оценио да „Црвена звезда има добар тим, који сјајно игра на свом терену, и да Манчестеру никако не би одговарало да се игра по снегу и мразу“.
Енглески шампион стигао је у Београд 4. фебруара, а утакмица се играла сутрадан у 14.45 часова. Капије стадиона ЈНА биле су отворене тачно у подне и врло брзо трибине су биле испуњене до последњег места. Стативе су, да би се добро виделе због снега који је био на терену пре утакмице, биле офарбане црним пругама.
Навијачи Црвене звезде, међутим, већ у првих пола часа игре доживели су прави „хладан туш“. Захваљујући грешкама домаћих фудбалера Манчестер је повео са чак 3:0 и на помолу је била резултатска катастрофа. Већ у 2. минуту Тејлор и Вајолет су узели лопту Митићу и Вајолет постиже први гол. У 30. минуту Чарлтон одузима лопту Костићу и погађа мрежу, а само минут касније Спајић је у гужви пред нашим голом лопту кратко одбио до Чарлтона који је по трећи пут савладао Беару.
После општег суморног расположења на стадиону је у другом полувремену завладала права еуфорија, пошто је Звезда одиграла чудесно друго полувреме, стигла до изједначења, па и створила неколико шанси за победу!
Преокрет у игри најавио је већ у првом минуту наставка Бора Костић, који је снажним ударцем изненадио голмана Харија Грега. У 50. минуту пенал за Звезду! Тасић креће да изведе најстрожу казну и – смањује резултат на 2:3. У том тренутку навијачи Звезде као да осећају да њихов тим има снаге да направи тотални обрт и чак сепласира у полуфинале. Амбиције расту кад Бора Костић постиже изједначујући погодак. Нажалост, иако је до краја утакмице остало још мало времена, а Звезда наставила да јуриша, био је то последњи погодак на утакмици. Укупним резултатом 5:4 Манчестер Јунајтед се пласироа међу четири најбоља тима у Купу шампиона.
И док су на терену играчи два тима водили беспоштедну борбу, после утакмице започели су дивно дружење које је током вечери, најпре у хотелу „Мажестик“ а онда и у Скадарлији, прерасло у право пријатељство. Доктор Аца Обрадовић је с великим жаром причао Енглезима како ће изгледати будући, нови Звездин стадион, па је искористио прилику да позове Манчестер Јунајтед да одигра утакмицу на отварању тог новог, величанственог објекта. Секретар клуба са „Олд Трафорда“ Крикнер је обећао да ће Јунајтед увеличати тај дан, а Мат Безби је и сам одушевљен пријемом и срдачношћу домаћина рекао председнику Црвене звезде Благојевићу да је за Манчестер Јунајтед пут у Београд био пун изненађења.
Зла коб је, међутим, хтела да право, најстрашније изненађење уследи сутрадан 6. фебруара, кад се у 15 часова и четири минута авион срушио у Минхену. Вест да су у олупини летелице смрт нашли чланови најталентованије фудбалске екипе на свету заледила је планету…
Фудбалски клуб Црвена звезда је већ сутра ујутро после трагедије послала званичан предлог француском „Л’Екипу“, који је био покретач и организатор Купа шампиона, да се Манчестер Јунајтед прогласи за почасног победника тог такмичења. Тај исти предлог је, нешто касније, послао и председник мадридског Реала Сантјаго Бернабе.
Везе два великана – Црвене звезде и Манчестер Јунајтеда тако су учвршћене за сва времена. Ова два клуба су постали пријатељи заувек. На „Маракани“ се сваког 6. фебруара одржава помен на настадале, а пре пет година посебним свечаностима обележен је Дан сећања. Делегација нашег клуба путовала је у Манчестер да се поклони сенима погинулих „Безбијевих беба“, а тако ће бити и ове године, кад се од Минхенске трагедије навршава пола века. У делегацији црвено-белих биће председник Топлица Спасојевић, Зоран Дамјановић, генерални секретар Зоран Дамјановић, генерални секретар и Владица Поповић, који је 1958. године играо за Црвену звезду против Манчестер Јунајтеда.
