Кошаркаши Црвене звезде мтс настављају свој евролигашки пут. У модерној историји састали су се са Фенербахчеом 11 пута. Традиционално тежак ривал, као по обичају је побеђивао, бар је тако било до 12. јануара 2017. године. У тој сезони црвено-бели су играли готово перфектну кошарку, машинерија Дејана Радоњића млела је противнике снажном одбраном и убитачним контранападима.
Поглед на распоред крајем децембра и почетком јануара у до тада невиђеном формату Евролиге говорио је да ће Црвена звезда имати тешке, готово непремостиве изазове. Ишли су редом – Реал Мадрид, ЦСКА Москва, Жалгирис, Фенербахче, Макаби, Баскониа и Панатинаикос. Све великани и сви су редом падали!
Црвена звезда је остварила седам узастопних победа, а не зна се која је била већа и који је изазов био тежи. Ипак, како и доликује, ставићемо у фокус утакмицу против Фенербахчеа. Када питате Звездаше која им је најдража победа у последњој деценији, неки ће издвојити дерби сусрете вредне трофеја, неки утакмице које су трасирале пут у Топ 8 Евролиге… Многи баш ову 12. јануара 2017. године против Фенербахчеа.
Велика еуфорија пратила је тај сусрет. Црвена звезда је у том периоду играла најбољу кошарку у Европи, организовану, тимску и Фенербахче је дошао у Београд са жељом да покаже да је бољи. Бољи од екипе која је пре тога у Београду победила Реал Мадрид и ЦСКА, а затим и Жалгирис у гостима. Фенер је био пун самопоуздања јер их црвено-бели никада до тада нису победили, а и њихови резултати су били такви да су са правом ушли у меч са епитетом фаворита. Надмудривали су се Дејан Радоњић и Жељко Обрадовић, била је то права шаховска представа двојице тренера и тотални егал. У првој четвртини је мирисало да ће одлучити једна лопта, а тако је и било.
Препуна дворана ’’Александар Николић’’ је била под невероватном еуфоријом. Снажан хук са трибина разбијао је нервозу која је била присутна. Победила би на пар секунди, али опет је стизала све снажнија и снажнија подршка. Брилијантни Огњен Кузмић и Чарлс Џенкинс креирали су пут до победе. Џенкинс је преузео одговорност, шутем њему карактеристичним из десног дриблинга са полудистанце, а преко Николе Калинића донео је вођство. Потом је одговорност била на одбрани, а то је ситуација где су се црвено-бели осећали веома комфорно. Екпе Јудо против Огњена Кузмића, два снажна и висока центра, очи у очи. Два најефикаснија актера у овој утакмици у обе екипе. Јудо се одлучио на други обруч, али знате већ сви ону чувену ’’Неће моћи преко Кузмића!’’. Није могло, уследила је експлозија емоција какву зидови хале ’’Александар Николић’’ и даље памте. Славље какво су привилеговани само осетили, које се памти и даље препричава. Па и кроз ове редове.
Црвено-бели су и након тога победили Фенербахче, иако је традиција на страни противника. Време је за нову Божићну кошарку, а и такве догађаје памте навијачи Црвене звезде. Божић 1999. године, Жалгирис је долазио у Београд. Како старији навијачи памте и сведоче било је веома хладно тог дана у Београду, а најбоље се то емитовало на степеништу тадашњег Пионира које је потпуно заледило. Помало комично, људи су падали на добро познатој стрмини, али нису одустајали од тога да уђу у дворану и испоставиће се присуствују историје. Боље од било каквог описа те утакмице је сведочење легендарног Миленка Топића:
–Била је специфична атмосфера јер смо играли на наш највећи празник против екипе каква је тада био Жалгирис. Оно што је додатно чинило утакмицу посебно је и то што је баш на Божић и рођендан наших навијача и цео амбијент је био слављенички. Наш највећи празник, рођендан навијача и долазак екипе Жалгириса – све се поклопило. Наша снага је била што смо играли као тим, красило нас је велико заједништво и тако смо дошли до победе. Никада се у том колективу нико није истицао, стално су индивидуално искакали други играчи, а остали би пратили. Дивац нам је заиста пуно помогао у тој утакмици. Поменули сте моју блокаду, али је истина да је све почело од моје грешке. Видео сам плаву косу, као да сам помислио – У реду, то је Поп (Оливер Поповић)… Када сам видео шта сам урадио, кренуо сам да трчим назад, закачио сам лопту, она је отишла у аут, ја сам завршио на паркету, окренем се и видим да је и Дивац у рекламама. Када видите тај призор, окренете се око себе и видите да су практично сви навијачи на ногама, онда можете само да наставите да се борите. Ми смо то урадили и на крају победили – истакао је Топић који је имао и анегдоту са те утакмице:
– Завршила се утакмица, мене су другари чекали да се пресвучем ту у кафићу испред, а поред њих је било још много навијача. Излазио сам из дворане, а тамо су били трубачи који су имали свој слављенички перформанс после утакмице. Двојица се пакују у комби, а двојица су и даље ту. Мени прилази један од њих и каже – Куме, дај једну песму за тебе. Рекао сам – хајде, ’’Ђурђевдан’’! И тако, велико славље из дворане се наставило и после утакмице – рекао је Миленко Топић.
Кошарка на Божић, најрадосниј хришћански празник, се поново игра у Београду. Време је за утакмицу против Фенербахчеа. Препуна дворана ће овог пута изостати, али ће Звездаши са својом породицом имати прилику да проведу овај дан и крај малих екрана испрате још један историјски меч.
Мир Божји, Христос се роди!
