Бобан Марјановић по први пут се окушао у писању блога. И, у томе је, морамо признати, био веома успешан. Високи центар црвено-белих је за званични сајт АБА лиге писао о томе како изгледа кошарка са 22 цм висине, ко су по његовом мишљењу најтежи играчи за чувење, а ко најбољи асистенти. Бобијев блог вам преносимо у целини:
“Поздрав свима,
Рекли су ми – пиши Боби о чему код хоћеш, на пример како изгледа кошарка са 222 цм висине. Мисле све је то баш тако лако. А питао би их шта би било да се сви сјате на њих у рекету и опколе их да не могу да мрдну хаха. Али хајде да пишем о томе кад су ми већ предложили. Није лоше, ако даш кош.
Мени баш у тим тренуцима кад ме сви нападну проради неки инат да дам кош по сваку цену. То је онај осећај кад знаш да је логичније да додаш лопту, али ипак кренеш на кош.
Е сад најбоље је када се све то заврши закуцавањем, онако поштеним што се каже. Јесте најбитније само убацити лопту у кош, али када је закуцаш некако се осећаш моћно. То ти много подигне самопоуздање. Сад не могу баш да се сетим које ми је најдраже, јер реално доста пута сам закуцао у каријери хаха. Али, у сећању су ми остала два са Хемофармом против Динама из Москве на фајнал ејту Еврокупа. Они су тад имали страшно моћан тим, а ми смо их победили и прошли даље. Сећам се да сам се два пута тако лагано скочио и закуцао да сам се и сам одушевио.
Али, има примера и када не крене баш све како треба. Чак и ја са својих 222 цм сам добијао банане. Никада нећу заборавити Сержа Ибаку и утакмицу ЦСКА и Оклахоме. Што се каже, само ме је вратио назад.
Има и оних центара коју су тежи да их чуваш него да те чувају. Стоји оно да је свако незгодан на свој начин, али мени је некако било најтеже да чувам Софоклиса Скорцианитиса… Не, не, умало да заборавим. На Европском првенству у Литванији сам играо против Пау Гасола. Ипак њему дајем предност. Он је тата за све.
У сваком случају увек је све лакше када имаш добре саиграче поред себе. А, ја сам имао ту срећу да током каријере играм са играчима који су имали сјајан осећај за асистенцију. Миљан Павковић, Стефан Марковић, Васа Мицић… Па прошле године Иван Раденовић и Блејк Шилб…. Ове Wилијамс предњачи, али и Лука фино додаје. Генрално са свима из Звезде имам сјајну сарадњу.
За крај, мало је недостајало да овај блог осване не неком одбојкашком сајту. Кад сам био клинац много сам волео одбојку, знао сам све играче. Играо сам је овако рекреативно, али сам се на крају определио за баскет. Ваљда нисам погрешио.”
