Историја КК Црвена звезда је незамислива без неких људи који нису били толико изложени рефлеекторима јавности, али без њих наш клуб данас не би био оно што јесте!
Један од таквих људи је Здравко Кубат. Рођен 29.3.1934 године у Босанском Грахову. Тренер млађих категорија под чијом диригентском палицом изашло безброј кошаркашких асова а од најпознатијих Капичић, Славнић, Тодосијевић, Сарјановић, Ракочевић, Шкулић, Вукосављевић, Трифуновић, Прелевић, Милићевић, Илић…. Почео је на Душановцу у КК Слобода, радио је у једној шпедитерској фирми, а све своје слободно време је проводио на кошаркашким теренима“ брусећи“ млађе кошаркашке таленте.
У Црвеној звезди су врло брзо препознали оно што има Кубат, позвали га на Мали Калемегдан и сарадња је одмах договорена. 1963. године је дошао на Мали Калемегдан и већ те године Звезда постаје јуниорски првак државе.
Здравко Кубат никада није питао за хонорар, висину тог хонорара, која никада није ни била исплаћена. Оно што је чика Здравко тражио само кошаркашки терен – где ће он газдовати и нико неће смети да му се меша у посао.
Имао је своје начине и методе рада, које се данас можда некима не би допале, али су ти методи свакако давали резултата. Сваког пролећа би организовао такмичења школа на којима би Кубат одабирао и препознавао таленте.
Далеке 1963. године заједно са Црвеном звездом организује на њеним теренима „Мини баскет“ где су имали штампана правила игре које су слали свуда по држави, како би анимирали што више деце да почну да се баве кошарком. Преко лета Кубат би повео децу на камповања, па је чак са једном талентованом генерацијом стигао и до Париза
.Две године заредом његови тимови нису знали за пораз. Ипак је временом дошло до својеврсног размоилажења са управом клуба, и уследио је дужи период његовог одсуствовања из Црвене звезде. Током лета 1970. године 2.07.1970 незадовољан неким персоналним променама у клубу напустио је Црвену звезду. Две и по године касније, априла 1973. враћа у Звезду али након две године поново одлази 13.11.1975.
На наговор Страхиње Алагића Кубат се 1982. године враћа на Мали Калемегдан и Црвена звезде је после дугог низа година поново били у врху јуниорских екипа, а већ 1984. године осваја титулу првака. Највећа награда би му била када би неко од његових пулена стигао до првог тима и заиграо у њему. И не само да је стигао неки од њих ће остати записани златним словима у историји кошарке. Добитник мајске награде софк-е Србије за значајна достигнућа у физичкој култури.
Увек је говорио „ Младом играчу треба дати представу о игри. Дечаци већ од своје седме осме године путем телевизије стекну слику о појединим кошаркашким елементима од познатих играча. Они укапирају скок шут, дриблинг, али нису у стању да сагледају суштину игре. Ако нисмо у стању да их подучимо да једриблинг средство да се освоји одређени део терена или простора ништа нисмо постигли.Или да поред технике шута треба да знају када се шут употребљава.“
На жалост одавно више нема тренера за млађе категорије као што је био Здравко Кубат који је давао целога себе и коме је кошарка била највећа љубав, а не могућност зараде и личне промоције. Преминуо је 28.7.2010 године у Београду, а овај текст је на овим страницама да људи попут Здравка Кубата не буду заборављени.
Јуниори Црвене звезде прваци Југославије у Скопљу 1984 године: Горан Миљковић Финац, Јовић, Коцић, Зекановић, Постоловић, Милићевић, Кубат, чуче Петровић, Прелевић, Смиљанић, Тришић, Трифуновић.
