Црвена звезда и Звездаши су у петак угостили своје дете – Огњен Добрић је по први пут одиграо евролигашки дуел против своје Црвене звезде, а емоција на терену није мањкало.
Сваки навијач који се против Виртуса нашао у Београдској Арени поздравио је нашег Шегија громогласним аплаузом, а он им је узвратио. Пре почетка саме утакмице поклон је испред Клуба Огњену уручио спортски директор Милан Дозет, а после сусрета у ком су црвено–бели славили резултатом 94:79, Шеги је заједно са играчима у црвено–белом дресу поздравио све навијаче.
Добрић је само још једном показао колико воли Црвену звезду, колико је везан за њу и да је заправо право Звездино дете. То није крио ни у интервју који је дао за клупски сајт, а ми вам сада доносимо интервју са Шегијем у целости.
Шеги је после пуних седам сезона током прошлог лета потписао уговор са тимом из Болоње, а у разговору за клупски сајт Црвене звезде открио је како је задовољан досадашњим делом сезоне.
– Сезону до сада бих окарактерисао као доста турбулентну, са доста осцилација. Имали смо феноменалан први део сезоне, били смо први на табели и све је ишло како треба. У овом делу сезоне смо доживели пад. Не играмо како смо мислили да ћемо играти и на начин на који смо то радили у првом делу сезоне, тако да не могу да кажем да сам задовољан овим делом наше сезоне. Ту је била и повреда, као и дуг опоравак од исте, није то све ишло како треба, једва сам се вратио на тренинге и утакмице. Рекао бих да је за нас овај део сезоне био променљив, нестабилна и чудан. Сада следи борба за трофеје и за Топ8, мислим да екипа има квалитет за све то, али све је до нас.
Огњен Добрић је доживео веома незгодну повреду скочног зглоба крајем прошле календарске година, те га дуго није било у италијанском тиму. Тако нешто га је “задесило“ и у финалу Светског првенства када је Србија одмерила снаге са Немачком, а сада нам је Шеги открио како све то утиче на њега.
– Навикао сам да имам проблем са зглобовима, то ме прати током целе каријере. Када говоримо о повреди крајем године, мислим да је то мој најдужи изостанак са терена макар када је у питању повреда скочног зглоба. Имао сам и тај пех у финалу Светског првенства, али је опоравак од те повреде трајао 20ак дана, што и није толико страшно, а када говоримо о овој другој повреди она је била озбиљније природе. Није ме било на терену око два месеца, пробао сам да се вратим раније, али нисам успео, било је доста проблема, трудио сам се, али ето вратио сам се напокон. Пробаћу да не размишљам о томе и надам се да се то више неће дешавати.
Ставили смо Огњена Добрића на тешке муке – да упореди Звездаше и навијаче Виртуса, а он је јасно свима ставио до знања који су бољи.
– Изненадио сам се када сам видео колико су навијачи Виртуса добри и колико су увек уз клуб и играче, али за мене је то нешто другачије. Ја сам од малих ногу уз Црвену звезду и не могу то да упоредим ни са чим. Ја волим навијаче Виртуса и захвалан сам им на свему што нам пружају, али Црвена звезда је Црвена звезда, то је нешто што не могу да упоредим ни са чим.
Познато је да је Добрић за црвено–бели дрес на терену остављао крв, зној, сузе и последњи атом снаге, а ево како се родила љубав према Црвеној звезди.
– Од малена. То је породична ствар, Од оца, брата, свих у породици. Црвена звезда је клуб број један И то је пренето на мене, а ја ћу покушати да све то пренесем на своју децу, тачније сине сада тренутно. Кажем, то је породична ствар, од малена сам био уз Црвену звезду, пратио сам утакмице, чим сам довољно порастао почео сам са оцем да идем на утакмице, касније и са друштвом. За мене се никада није постављало питање Црвена звезда или Партизан.
У Црвеној звезди сам доживео доста лепих тренутака. Оно што сам сањао као мали, да играм за Црвену звезду, да у црвено–белом дресу освајам трофеје, све се то и обистинило и заиста је било прегршт лепих тренутака. Наравно, саставни део спорта су и неки мало ружнији тренуци, али хајде да причамо о лепим. Било је доста освојених трофеја, победа у битним утакмицама, суза радосница и све остало и сматрам да сам заиста остварио један од својих снова.
Освојио сам са Црвеном звездом доста трофеја и сваки има посебан значај. Било је то са различитим тренерима, у различитим ситуацијама, некад као отписани, некад као фаворити, али сваки трофеј је посебан на свој начин.
Да дођем до овога где сам сада су ми јако помогли тренери. Имао сам јако строге тренере, што је можда на први поглед мени лично било јако тешко, посебно да сагледам ширу слику, али са ове тачке гледишта мислим да су ми тренери у Црвеној звезди јако помогли да дођем до свега овога и постанем играч какав сам данас.
Када нешто желиш, као што сам ја желео да са Црвеном звездом освајам трофеје и будем увек у врху, када радиш на томе, када имаш око себе људе који те подржавају, мислим да је успех неизоставан – тада се даје и преко сто посто на терену. Није то само да сит у И да уживаш. Уживаш тек када освојиш трофеј, а до тада крв, сузе и зној. Када се подвуче црта, рекао бих да су тренери ти који су ми највише помогли и наравно тежак рад.
Огњен Добрић нам је открио и како би у једној речи описао Црвену звезду.
– Уф… Емоција!
Потом је изабрао омиљену утакмицу у црвено-белом дресу.
– То би сигурно била пета утакмица финалне серије АБА лиге против Партизана.
А који је омиљен трофеј нашем Шегију?
– Баш тај!
Иако је Огњен Добрић на лето напустио Црвену звезду, И даље носи титулу најбољег поентера у црвено-белом дресу када говоримо о европским такмичењима.
– То је заиста лепо. Дуго сам са Црвеном звездом играо европска такмичења, то је нормална ствар, нешто што је само произишло из толико година у клуба, али надам се да ће ме ускоро неко претећи. Неко бољи, квалитетнији… Свакако, све је то нормално у нашем спорту.
Звездаши су од првог дана пружали Добрићу огромну подршку. И када је било лосе, и када је било лепо, увек су били ту, а ево шта нам је рекао Шеги о навијачима.
– Мислим да делимо исту емоцију, то препознали и мислим да су ме зато толико подржали. Ја сам био део њих на трибинама, па сам прешао на терен, али исто размишљамо, исто волимо Црвену звезду и због тога су ме подржавали увек и заиста имам супер однос са навијачима.
А оно што бих им рекао јесте да као и увек буду уз Црвену звезду, да није увек све сјајно, нису увек резултати какве они, али и сви у клубу желе, али Црвена звезда увек осваја трофеје и мислим да ће то тако бити. Рекао бих им да подржавају играче и људе у клубу, јер уз њихову подршку све је могуће. Каква год да је сезона, како год да изгледа клуб, какви год да су играчи, али уз подршку Звездаша јако лако може да се дође до трофеја.
Добрић је више пута истицао да му је Црвена звезда и пријатеље које је стекао играјући у црвеном–белом дресу заправо друга породица.
– Јесте, провео сам много времена са свима њима. То је нека моја генерација, Деки Давидовац, Лука Митровић, Стефан Лазаревић и ја сам одрастао са њима, у том окружењу и нормално је да имамо тако близак однос.
