Црвена звезда је кроз богату клупску историју бележила велики број убедљивих победа на међународној фудбалској сцени, али је највећи тријумф у Лиги шампиона остварен 2. октобра 1957. године, када је наш тим савладао луксембургског представника, екипу Диделанж са великих 9:1.
Црвено-бели су са великим ууамбицијама ушли у сезону 1957/1958, јер је наша екипа тих година важила за страх и трепет бивше Југославије. Тим предвођен Рајко Митићем, Бором Костићем и Драгославом Шекуларцем, био је опасност и по највећа имена европског фудбала. Наш клуб је освајањем титуле у сезони пре, обезбедио учеће у елитном такмичењу Старог континента.
У првом колу Купа европских шампиона су се састали Црвена звезда и екипа Диделанжа, а први меч се играо у Луксебургу и наш тим је славио са 0:5. Реванш утакмица се играла у Београду и свима је било јасно да се спрема голеада црвено-белих.
Црвена звезда је на изванредан начин отворила меч у главном граду и већ у петом минуту је Јован Цокић погодио за рану предност нашег тима. Свега пет минута касније прва Звездина звезда, Рајко Митић са својом магијом дуплира предност Звезде. Након тога уследило је вече најбољег стрелца у историји нашег клуба Боре Костића. Црвено-бела деветка је у размаку од само 16 минута, постигла невероватна четири гола. Костић је погађао у 17, 29, 30. и 33. минуту утакмице. У 31. минуту су гости постигли једини гол на мечу, који није био довољан да их спаси убедљивог пораза. Играо се 38. минут, када је Цокић затресао мрежу по други пут на мечу. Ово је уједно било и најубедљивије полувреме Црвене звезде, а наш клуб је отишао на заслужен одмор са нестварних 7:1.
У другом делу игре је наствио да блиста Цокић, који је у 66. минуту забележио хет-трик. Тачку на ову историјску партију наших хероја је поставио поново Цокић, који је тако уписао свој четврти погодак на утакмици и тако се поравнао са Бором Костићем, који је то обавио још у првом полувремену. Са великом радошћу и одушевљењем је публика прославила ову величанствену победу Црвене звезде од чак 9:1, која није надмашена до данашњег дана на међународној сцени.
Меч се играо 2. октобра 1957. године, екипу је са клупе предводио Милован Ћирић, а Црвена звезда је наступила у следећем саставу: Беара, Станковић, Зековић, Митић, Спајић, Томић, Срдић, Топлак, Костић, Цокић, Дурковић.