Црвена звезда је победом над вечитим ривалом резултатом 2:1, успела да освоји и Куп Србије, а утиске после још једне „дупле круне“, укупно 12. у историји нашег клуба изнео је Дејан Станковић.
– Крај је сезоне и били смо доста исцрпљени и физички и емотивно. Тражити нешто превише од играча би било рискантно. Рекло би се да нисмо рискирали тиме што смо изашли са три штопера, али и јесмо, иако смо били заштићени. Три штопера, Гајић и Родић са циљем да се задржи налет и први удар, а после тога и резултата 1:1 смо се вратили у наш систем који обожавам, али за то треба да имаш спремне играче. Вратили смо се у „ромб“, заиграли са Катаијем и Павковим у шпицу, а иза њих је деловао Бен, као и остали у везном реду. Сви момци су урадили феноменални посао, захтевно је играти са три штопера, пре свега јер нисмо имали времена да се уиграмо. Било је пар грешака, али ништа страшно и кад се победи, брзо се забораве грешке. Идеја је била да имам Кангу испред одбране, како би постојала мирноћа и стабилнији пас при уласку у игру. Анализирајући последњи дерби, видео сам са колико играча Партизан долази у прављењу напада, и то су три нападача, и полушпиц. Нисам хтео да играмо 1 на 1 у одбрани, иако смо доста пута остајали тако, али другачије је кад оријентишеш противника на бок и онда се добро поставиш, па сачекаш дуел. Имали смо један тренинг на Маракани, буквално 45 минута да се уиграмо и спремимо ту опцију, мени се свидела, али смо показали да можемо да се трансформишемо. Из једног система смо прешли у други, и на такав начин постигли гол. Да се вратимо назад, исто бих урадио све – почео је Станковић.
Само речи хвале за Катаија је имао шеф стручног штаба нашег тима.
– Катаи две године чини превагу, али не би ни он могао као јединка да функционише да нема иза момака који за њега раде. Гледамо да га чувамо од дефанзивних задатака, да будемо што свежији. Он је вансеријски играч и много пута сам говорио да треба да игра у „лигама петица“, али срећан сам што је овде, на моју велику радост. Драго ми је што се вратио у Звезду и мислим да је ова верзија Катаија доста боља него првог пута, али цео тим је функционисао добро током целе сезоне. Катаи је бољи играч од мене на тој позицији, мада сам дефанзивно био бољи ја. Носимо исти број, али не бих дао за себи за право да га упоређујем са свим легендама Звезде које су носиле број 10. Катаи пише своју причу и неће се завршити на овоме, сигуран сам. Не бих да причам о Катаију у смислу репрезентације, не зато што не смем, већ зато што постујем селекторско место. Селектор има своју визију. Катаи је одиграо озбиљан дерби и првенство, али не дајем себи за право да се мешам у све то. Променио се, менталитет и начин рада и захтеве у игри. Пресрећан сам због њега, али и момака који су открили нове позиције, отворило им се нешто где су видели да могу да буду поливалентни, да прихвате одговорност и ризик. У одбрани, ко год остане 1 на 1, нема проблема, али на томе треба да се ради и да се верује. Момци су много напредовали. Честитао бих момцима, стручном штабу који је изнео феноменалан посао, али и клубу који је био стрпљив и веровао у мене. Направили смо добру целину и заједно са нашим навијачима можемо све.
Напредак Ераковића ове сезоне је импозантан.
– Ераковић је момак у успону и напредовао је много за ове две године и има још простора за то. Пре годину и по дана сам рекао да ће бити паклен и страшан играч, да ће имати феноменалну каријеру и ако настави овако и не буде се брзо задовољавао, имаће феноменалну каријеру. Видели смо сви да је имао три дуела са Менигом, раме уз раме, са квалитетним и брзим играчем, који сваки простор испред себе користи, и да је три пута одузео лопту. То је за велику похвалу, али и дуели са Рикардом, свака му част на томе и не треба се заустављати. Не знам колико ће бити тешко задржати га, то зависи од управе клуба, иако сам рекао моје жеље. Биће тешко, али морамо да будемо реални и Звезда мора да иде напред, тако да ако буде одлазио, желим му сву срећу, а ми ћемо да радимо и напредујемо. Има ту младих играча који могу да израсту у добре, али морају да много раде, воде рачуна о телу и себи, имају од кога да уче и виде.
Говорио је Станковић и о успеху свог сина Александра који се пласирао у полуфинале Европског првенства за фудбалере до 17 године.
– Чуо сам се с Александром и гледао прво полувреме, доста је то боље изгледало. У прве две утакмице нисам био задовољан, али разумем притисак, жељу и вољу. Ипак, надошли су као генерација и честитам селектору Кривокапићу и читавом стручном штабу. Догурао је до полуфинала Европског првенства, већ је бољи од мене – подвукао је Станковић.
