Победа свих нас!

44

Драги Звездаши,

Иза нас је изузетно тешка сезона, испуњена неизвесношћу, страхом за здравље наших најближих, свих нас, када кошарка и спорт нису били у првом плану… У таквим околностима рођендан КК Црвена звезда и то јубиларни 75-ти делује тако далеко…

Ко је тада могао да наслути и сања да ћемо се неких 14 месеци касније радовати прво кошарци, прво оној пред празним трибинама, победама над ЦСКА, Реалом у Мадриду, мирним путовањима, оздрављењу екипе од вируса Ковид-19, опоравку Лендрија Ннока коме су многи предвидјали крај каријере, повратку Дејана Радоњића, великим победама у АБА лиги коју смо морали да играмо измежу неретко 3 евролигашке утакмице недељно?

Данас 14 месеци касније, Црвена звезда је упркос свим недаћама, Ковиду-19, календару, повредама, болестима, променама, доласцима и одласцима, стрепњи….али и систему који имамо и армији људи који безгранично воле Црвену звезду и верују – стигли смо до циља!

Јер ко се сећа великих жеља и очекивања из месеца јуна које су се претвориле и велико разочарење већ током новембра? Ко се сећа свих повреда, тешких путовања у време пандемије Kовид-19, пораза на једну лопту од Жалгириса, Реала, Олимпијакоса, Фенербахчеа, Будућности у Београду? Ко се данас сећа повреда Корија Волдена, Ленгстона Хола у дербију, повратка Лендрија Ннока и вируса који га је вратио 3 месеца уназад, ко се сећа свих мука кроз које је прошао Огњен Кузмић, повреде Марка Јагодића Куриџе, запаљења плућа Марка Симоновића, неповерења и ко зна које сумње у нашег капитена Бранка Лазића почетком године? Ко се сећа са којим саставом смо играли завршницу Купа Радивоја Кораћа и тројке јуниора Вујичића? Ко се сећа партије сезоне Џонија О Брајанта у опроштајној утакмици у Новом Саду, или драме у полуфиналу купа? Ко се сећа где су били наши момци на почетку и током сезоне, а шта су радили у финалу АБА лиге?

Све то пало је у заборав оног тренутка када су златне конфете засуле наше играче након пете утакмице финалне серије АБА лиге која су означиле велики тријумф једног клуба који је нашао излаз из бројних недаћа које би сломиле многе.

Успели смо јер имамо систем који не зависи од једне утакмице и њеног исхода, што смо показали и 2018.године. Успели смо јер имамо људе који раде за Црвену звезду, али Црвену звезду не гледају као посао већ као страст и задовољство. Успели смо и зато што смо у години када нисмо имали публику и приходе од карата имали људе који су у нас безгранично веровали и помагали када се није знало шта ће бити сутра… не само када је кошарка у питању. Коначно, успели смо јер имамо оно што други немају – шестог играча који увек стигне у право време, шестог играча који је најбољи у Европи, најјачи ветар у леђа, који је погурао момке када су морали да пронађу и додатну снагу и вољу да се осим са ривалом боре из са неправдом са којом су се суочили!

Е зато је Црвена звезда – Црвена звезда. Способна да се подигне, исправи и победи када је најважније.

Зато је овај успех који смо сви заједно као породица остварили ЗАЈЕДНИЧКИ : играчи, тренери, људи у клубу, наши спонзори и најважнији навијачи још слађи, лепши важнији!

И оно што је за крај најважније – још увек смо жељни успеха, жељни великих утакмица, пуних трибина, трофеја… јер је то Црвена звезда данас!

ХВАЛА ШТО СТЕ ВЕРОВАЛИ У НАС И ДА МОЖЕМО!

Претходни текстАНГТ Ф8: Победа Црвене звезде над Жалгирисом
Следећи текстРезиме Звездиних голмана