За љубав нису потребни разлози (Паоло Коељо)
Љубав према Звезди је (не)објашњива. И мисао истакнута у поднаслову то (не)објашњава. Осамнаестог марта 2021. године биће тачно 21.915 дана, како је пре шездесет година изишао Први број Звездине ревије. Дневник једне љубави, отисци у временима, трагови посвећености генерација генерацијама. Традиција за будућност оних који су Звездину ревију стварали да траје и стварају је да траје…
По много чему је СД Црвена звезда – наша спортска породица, јединствена. А свака породица је домовина срца. Звездина ревија, попут породичног албума или својеврсног родослова, је најсигурнији ослонац за нова прегнућа, како је својевремено истицао Слободан Нешовић.
Звездина ревија – јединствено наша, је наш глас. Глас свих звездаша. Футуристи двадестог века, који су 4. марта 1945. године створили наше спортско друштво, тражили су и начин да се допре до сваког дела тадашње државе, где се на помен Звездиног имена и славило и туговало, и смејало и плакало. Сваки успех се мери бројем покушаја. Покушаји одмах по оснивању да се крене са издавањем Ревије, па потом период двогодишњег „уигравања“, резултирало је Осамнаестим мартом 1961. године, од када Звездина ревија излази у континуитету.
Тог 18. марта 1961. године – коинциденција или не, на такмичењу „Песма Евровизије“ одржаном у Кану наступила је Љиљана Петровић, по први пут представљавши тадашњу земљу. Назив песме – „Неке давне звезде“.
Са Звездином ревијом ништа није ни давно нити далеко. Уосталом, није ли читање разговор у тишини, кроз који постајемо ближи и себи и једни другима, некако блажи и пунији љубави и човечности. Свака фотографија оживљава и постаје фигура мисли, а свако написано слово потврда да кад се верује у сопствени пут, онда нема потребе да се доказује да је туђи пут погрешан.
Искреност са којом се за Звездину ревију пише и страст са којом се Звездина ревија ствара, неодвојива је од оних који су за њу писали и пишу и који су је стварали и стварају. Сви ми звездаши, који смо је стварали и стварамо знамо да речи лете, а да оно што је написано остаје. Од Рајка Митића, Слободана Ћосића, Љубише Вукадиновића, Мирољуба Стојковића, Милоша Маринковића, Бранислава Поповића, Данета Корице, Ненада Стекића, Милана Томића, који су као главни и одговорни уредници преузимали одговорност за сваку написану реч.
Преузимајући дужност главног и одговорног уредника, негде пред излазак 500-тог броја, пре 21 годину, био сам потпуно свестан те одговорности. Природно је у складу са законитостима времена да су се неке ствари мењале: од формата, заглавља листа, технике штампе… Те „неке“ ствари су се мењале, да би једна ствар остала иста – ванвременска. То „исто“ је да је Звездина ревија српски часопис – штампан на ћирилици, Глас звездаша у целости посвећен СД Црвена звезда, најдуговечнији часопис овакве врсте на Балкану и међу водећим са најдужом традицијом у Европи!
Уређивачки credo, који моји сарадници знају и поштују, на чему сам им захвалан су: Љубав и Искреност. Завређује посебну захвалност и признање господин Милан Блешић, извршни уредник Звездине ревије, скоро три деценије, за предан рад, често и мукотрпан у настојању да се систематично испреплету нити живота сваког нашег клуба, којима је проткано њихово постојање и трајање.
Звездина ревија није само хроничар свега што се у нашој спортској породици дешава. Ревија је активан актер црвено-белог живота који пулсира избором Најбољег спортског пара, Избором за фотографију године, Избором за спортисту века, специјалном наградом „Ревије“…
21.915 дана Звездине ревије су доказ да ништа није немогуће за оне који су сматрали и сматрају да је вредело и вреди покушати.
Уосталом, исте те 1961. године, тачније 12. априла је и први човек – Јуриј Гагарин полетео у свемир. Његова књига сећања, однедавно доступна и на српском језику зове се „Пут до звезда“. Коинциденција или не – процените сами. Тек, Јуриј бележи: „… Животно искуство показује да свемир неће освајати никакви „супермени“, већ најобичнији људи…Погледајте ме : Зар вам ја личим на „натчовека“ ?“.
Будућност Звездине ревије неће зависити од било ког „супермена“ или „натчовека“. Звездина ревија је то што јесте и таква каква јесте. У временима у којима живимо сам медиј постаје порука. Технолошки изуми – друштвене мреже нису само алати, који људи користе, већ и редефинишу медије, односно поруку.
Традиција остаје увек водич и за историју је увек потребно објаснити и придржавати се традиције. Ако је ових шездесет година доследности Звездине ревије део историје СД Црвена звезда, онда ниједан дан није узалуд потрошен.
Зоран С. Аврамовић,
главни и одговорни уредник Звездине ревије
