75 година велике Звезде!
„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)
На данашњи дан пре 48 година (1972. године) кошаркаши Црвене звезде освојили су 12. титулу првака државе.
Пише: Жарко Дапчевић – Даба
Црвена звезда и Југопластика (касније Поп 84, Сплит) су деценијама још у старој Југославији, а потом и када се формирала АБА лига били велики спортски ривали и много је остало утакмица за памћење између ова два клуба, али један меч свакако се издваја од осталих. Ради се о мајсторици за наслов првака у сезони 1971/72.
Све до последњег кола мртву трку око наслова првака водиле су Црвена звезда и Југопластика. И један и други тим су завршили првенство на деоби првог места са истим бројем бодова, те се морало приступити мајсторици две екипе како би се добио одговор на питање – ко је нови шампион Југославије.
Мајсторица се морала играти на неутралном терену, притом градови кандидати су морали имати добре дворане и искуства са организацијом великих догађаја и утакмица те је тако избор пао на Сарајево и Љубљану. Сада је требало да се два клуба договоре који ће од ова два града бити домаћин мајсторице.
Црвена звезда је предлагала Сарајево, а Југопластика Љубљану, па пошто два клуба нису могла да приближе своје ставове и договоре се прибегло се жребу који је овога пута био наклоњенији Сплићанима, те се сада већ чувена мајсторица играла у хали „Тиволи“ у Љубљани.
Навијачи Црвене звезде су највише захваљујући свом капитену Владимиру Цветковићу који је у то време био запослен у „Кварнер експресу“ караванима аутобуса се упутили пут Љубљане како би на лицу места бодрили своје љубимце.
Чувена мајсторица одиграна је 28. априла 1972. и као и цело првенство, била је напета и узбудљива, па је продужетак морао да одлучи првака. Југопластика је почела утакмицу смирено, диктирала је темпо. Сканси, Шолман и Тврдић су водили Југопластику која је средином првог полувремена имала највећу предност од девет поена, у два наврата.
Црвена звезда, која је почела бојажљиво и несигурно, тек пред крај првог полувремена се ослободила и смањила вођство Сплићана на само четири поена – 39:35. За разлику од првог полувремена, у другом је виђена тотално другачија слика. Звезда је та која диктира темпо, а Југопластика игра смушено. Смењивали су се у вођству, те је Југопластика имала два поена предности минут пре краја, да би Звезда изједначила преко Моке Славнића на 67:67 тридесет секунди пре краја.
Југопластика има последњи напад за победу и титулу, Мановић додаје лопту ка Рати Тврдићу који шутира, али се лопта одбија од обруча и одлази у руке кошаркаша Црвене звезде. Игра се продужетак. У продужетку је Звезда кренула боље и са шест погодака заредом побегла на 73:67.
До краја меча црвено-бели нису дозволили Сплићанима да преокрену резултат, те је на крају и наш тим славио са 75:70. Иако је Дуци Симоновић био проглашен за најбољег актера меча свакако један од јунака меча био је Зоран Лазаревић који је са 12 погодака одлучио победника.
Тимови који су играли прву мајсторицу наступали су у следећим саставима:
Црвена звезда: Ракочевић, Лазаревић 12, Сарјановић 6, Пешић, Цветковић, Латифић, Капичић 8, Симоновић 20, Вучинић 15, Жугић, Павловић, Славнић 14. Тренер: Братислав Ђорђевић.
Југопластика: Петерка 6, Грашо, Мановић 11, Шкарић, Д. Тврдић, Мацура 7, Р. Тврдић 14, Л. Тврдић, Шолман 18, Крстуловић, Пруг, Сканси 14. Тренер: Бранко Радовић.
Након завршетка утакмице пехар „Политике“ намењен шампиону Југославије капитену Црвене звезде је уручио уредник тог дневног листа Велизар Зечевић.
Колико је значила ова победа и освојени шампионат Југославије говори и то да кошаркашка легенда Црвене звезде Љубодраг Дуци Симоновић није могао да сакрије сузе радоснице. Он је био и проглашен за најбољег актера меча и њему је након утакмице и уручен мали поклон.
После утакмице кошаркаши Звезде су отишли у хотел „Турист“ где су били смештени како би прославили освајање титуле и полако се спремали пут Београда да на Малом Калемегдану прославе са својим навијачима освајање титуле када их је тамо сачекао и прва телеграм честитка од стране председника Градске скупштине Бранка Пешића који је гласио:
„У име града Београда и своје лично најсрдачније честитам на великом успеху освајање титуле првака државе. Још једном сте показали да је Звезда, Звезда.
Ваш Бранко Пешић„
Црвено-бели су се возом вратили из Љубљане, а на железничкој станици у Београду њени навијачи су их верно чекали како би заједно отишли на Мали Калемегдан да прославе освајање титуле првака Југославије.
Жарко Дапчевић – Даба
Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“, „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“, Звездини супер хероји (2017), „Велики жути (2019)“ и „Повратак шампиона (2019)“.
“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”
