75 година велике Звезде!
„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)
Кошаркашки клуб Црвена звезда је синоним за успех, како током историје, тако и у годинама за нама. Нова енергија са Малог Калемегдана од 2011. године је кренула да успоставља систем у консолидацији клуба, који је врло брзо донео велике резултате. На највишем нивоу.
Сезона 2012/13 је можда била и кључна на том путу. Након прве сезоне нове етапе и одласка Светислава Пешића, Звезда је „крупним корацима“ започела наредну трку. Игор Ракочевић се вратио после осам година да заврши каријеру у свом клубу, и по трећи пут обукао црвено-бели дрес. Марко Симоновић (Алба), Борис Савовић (Галатасарај), Елтон Браун (Трабзон), будући капитен Лука Митровић (Хемофарм), Рашко Катић из редова најљућег ривала, ДеМаркус Нелсон (Шоле) и Морис Алмонд (Вашингтон Визардси) су уз Ракочевића постали нови играчи Црвене звезде, али је Алмонд већ након 5 утакмица и 30 поена број 20 препустио Нелсону, а њега је заменио Мајкл Скот (Шарлроа).
Уз Вука Радивојевића, Бранка Лазића, Бојана Суботића и Александра Цветковића, направљен је добро балансиран прелазни рок. Спој искуства и младости, играча који су и који ће у Звезди оставили дубок траг, постати клупске легенде, што ће се испоставити кључним у наредном периоду.
У овој екипи се нашло чак пет капитена Црвене звезде у истом тиму: Игор Ракочевић, Вук Радивојевић, Марко Симоновић, Лука Митровић и Бранко Лазић.
Миливоје Лазић је на препоруку Светислава Пешића наследио прослављеног стручњака на клупи после његовог другог мандата на Малом Калемегдану, али се задржао само две утакмице. Након лошег старта и скора 1/4 у првих пет кола АБА лиге, било је потребно брзо „трежњење“, а оно је стигло у виду новог тренера, Владе Вукоичића. Вукоичић је дебитовао победом против Олимпије у „Пиониру“, уз одлична издања Брауна и Савовића, уследила су два пораза на једну лопту, у Загребу од Цедевите коју је предводио Божидар Маљковић (68-66) након промашених слободних бацања Мориса Алмонда за продужетак, и Игокеее у Београду (75-76), када је Милан Гуровић завршио меч као први тренер. А затим је кренуо победнички низ.
Црвена звезда је везала 13 узастопних победа у АБА лиги и Еврокупу, цео новембар месец, и након близу од два месеца победничке серије заустављена у Подгорици 8.децембра од Будућности (63-72) и од Кахасола (данашњи Бетис) у последњем колу Еврокупа у Београду и пропустила прилику за максималан низ. 2012. година је завршена у победничком стилу, са три убедљиве победе у Београду. Звезда се пробила у сам врх табеле АБА лиге и обезбедила пласман у другу рунду Еврокупа.
Крајем јануара је у екипу стигао Предраг Самарџијски, центар. Већ тада се могло наслутити да ће Елтон Браун напустити екипу, што се догодило 1.маја. Филип Човић је прешао у Војводину, док је у фебруару споразумно раскинут уговор са Андрејом Милутиновићем, који није забележио ниједан минут на паркету.
У истом ритму се наставило и на старту 2013. године, сигурним победама у Љубљани, Улму и декласирањем Цедевите (90-65) у „Пиониру“ 13.јануара, у дану када су ватерполисти освојили први трофеј у историјској сезони – Куп Србије.
Управо је то био први циљ црвено-белих, први трофеј. На завршном турниру Купа Радивоја Кораћа у Крагујевцу прво је у четвртфиналу савладана Војводина 97-72, затим и домаћин и организатор турнира Раднички 90-64, да би у финалу противник био „вечити ривал“. Утакмица је одиграна у два дана, због инцидената у хали „Језеро“ меч је прекинут у 27.минуту при резултату 43-43, али успех није изостао. Први трофеј после 7 година, и шести пехар Купа је био у црвеном-белом наручју. Мајкл Скот је одиграо сјајну утакмицу, и са 20 поена био кључни играч Владе Вукоичића за трофеј. МВП признање је отишло у руке ДеМаркуса Нелсона.
Нажалост, на врхунцу форме и осокољени пехаром, али без Нелсона, Звезда је поражена од Улма у „Пиониру“ у прелепој, слављеничкој атмосфери и наговештају онога што ћемо доживети наредних година, затим и од Галатасараја у дворани „Абди Ипекчи“, што је значило да црвено-бели нису успели да се домогну пласмана у четвртфинале Еврокупа. У тој намери успеће наредне сезоне, али су славили и трећи пут у дербију победом 84-76, 17.фебруара 2013.
У последњих пет кола лигашког дела АБА лиге црвено-бели су поражени од Широког и у Крагујевцу у последњем колу, па су регуларни део завршили на другом месту иза Игокее, са скором 18-8. Противник у полуфиналу плеј-офа био је управо Раднички из Крагујевца.
Носиоци игре су били истрошени у датом тренутку, услед великог броја важних мечева, а долазио је најбитнији тренутак сезоне. Звезда је урадила велики посао током првог дела сезоне, очекивала нас је потврда.
Одмах је стартовала и Суперлига, након првог пораза у дербијима у сезони (3.април 2013), тесне победе над Радничким, уследио је и пораз у Крушевцу од Мега Визуре, па је дошло до промене на клупи. И промене историје. Сјајног Владу Вукоичића заменио је ускоро легендарни Дејан Радоњић, 15.априла 2013. године. Само десет дана пред Фајнал фор АБА лиге у Лакташима.
Пораз у Ваљеву од Металца потврдио је пад форме и довео Звезду у незавидну ситуацију и у Суперлиги, а пред пут у Лакташе. Затим је дошао и Дан Д. И заиста је био.
25.априла 2013. године у првом полуфиналном мечу за пласман у Евролигу играли су Црвена звезда и Раднички из Крагујевца. Да је Дејан Радоњић могао да бира прву победу на клупи Црвене звезде, тешко да би изабрао значајнију. И најтежу.
Сам ток првог полувремена давао је наговештај да нећемо гледати нимало обичну утакмицу, и поред великог улога. Звезда је повела 6-2, Раднички направио серију 7-0, а након првих десет минута водио 27-20. Затим имао и +13 (22-35) у другом кварталу, услед три везане тројке Мијатовића. Звездин одговор је био 16-0, две тројке Бранка Лазића, захваљујући одбрани која ће постати карактеристична, и поред лошег извођења пенала. Погађали су и Катић и Савовић, Нелсон, док Раднички пуних 7 минута није постигао поене из игре. Савовић, Браун, затим ни Скот нису искористили последњи напад, 41-40 је водила Звезда на крају првог полувремена.
Рашко Катић и ДеМаркус Нелсон су донели Звезди контролу резултата, имали су црвено-бели 56-49 и напад за двоцифрену предност, затим су стали. Грешка за грешком, Звезда није успевала да реализује нападе, а на другој страни серија Крагујевчана 9-0. Александар Ћапин, најбољи стрелац, асистент и МВП лигашког дела АБА лиге водио је Раднички до егала, али је Ракочевић након продора погодио пред одлучујучих десет минута, 62-60. Бранко Лазић је „одбранио“ последњи напад у трећој деоници.
Последњих 10 минута су за анале. Борис Савовић је везао четири поена, Вук Радивојевић погодио 2+1 за укупну серију 9-0 и 69-60! Деловало је ће Звезда преломити утакмицу, али спремао се другачији сценарио. Радивојевић је промашио за три поена из корнера, Стивен Марковић није на другој страни, и тиме је покренуо невероватну серију екипе коју је предводио Мирослав Николић, 18-2! Марковић и Ћапин су били прецизни ван линије 6,75 у налетима, а када је Терико Вајт након освојене лопте акцију завршио ефектним закуцавањем, Дејан Радоњић је био приморан на још један тајм-аут, 2.30 пре краја меча при резултату 71-78 за Раднички.
Нико у том тренутку није помишљао да ће то бити последњи поени за Крагујевчане на утакмици, а да ће управо Терико Вајт бити трагичар. Посебно не након што Звезда није реализовала наредни напад, а Игор Ракочевић био половичан са пенала, 1/2. Погодио је Катић, Марковић није био прецизан за три поена из отворене позиције, а након ухваћене лопте и фаула, Бранко Лазић је Звездина „рука спаса“, сигуран са пенала. Нелсон је одиграо одличну одбрану, омогућио напад за изједначење, који је искористио Рашко Катић, 78-78 на 42 секунде до краја меча. Тада су тек узбуђења достигла врхунац.
После тајм-аута Николића, Бранко Лазић је на истеку напада „отео“ лопту Ћапину, у контри асистирао Радивојевићу, коме „бежи“ из руку и одлази у аут. Остало је још 15 секунди. Дејан Радоњић се одлучио за фаул, направио га је Бранко Лазић, његов пети, а Терико Вајт промашује оба слободна бацања. Радивојевић је одмах фаулиран, искористио је једно бацање, друго за 79-78. Дејан Радоњић се одлучује на ризик, да брани последњи напад. Марковић је брзо пренео лопту, додао у корнер до самог Мијатовића, који није успео да погоди из отворене позиције за победу! Мајкл Скот хвата лопту под кошем и велико славље је могло да почне! Скок за Евролигу! Црвена звезда се вратила у Евролигу после 14 година и обезбедила пласман у прво финале АБА лиге.
– Чекали смо 14 година на пласман у Евролигу. Меч је био очекивано тежак. Нисмо били добри на психолошком плану, било је доста преокрета. Десетак дана сам ту, овај успех који је постигнут је дело свих звездаша, дело мојих колега Лазића и Вукоичића, и ја им се захваљујем. Ово је једна од успешнијих сезона у последњој деценији. Окрећемо се следећем дуелу, који ћемо играти растерећено или ћемо бар покушати да тако буде, Дејан Радоњић након пласмана у финале АБА лиге.
– Не да сам задовољан, него презадовољан. Ми смо пласманом у финале на фајнал-фору обезбедили учешће у Евролиги, што нам је био крунски циљ у овој сезони. Победи се не гледа у зубе, што каже наш народ, али то је могло да буде убедљивије и боље. Међутим, после одређених проблема које смо имали уназад неколико недеља, дигли смо се и добили једну историјски важну утакмицу за Црвену звезду. Звезда ће после 15 година поново бити у Еворлиги и ја честитам играчима и једном и другом тренеру и целом стручном штабу. Ово је за нас велики успех и релаксација за све оно што нас чека даље. Уложен је огроман рад од 12. авугста 2011. и за непуних две године дошли до великог резултата. Можда је то брзо и треба водити рачуна да сада у периоду пред нама извршимо стабилизацију јер није Евролига за Звезду само једна година. Морамо плански и систематски да радимо јер у Црвеној звезди се увек очекује врх врхова, рекао је председник Небојша Човић након првог пласмана у финале АБА лиге и повратка у Евролигу.
Противник у финалу био је Партизан, који је савладао Игокеу у другом полуфиналном дуелу. 27.априла 2013. на програму је било велико финале. Истог дана на „Маракани“ су црвено-беле одбојкашице пред почетак уткамице Црвена звезда – Доњи Срем (1:0) прославиле 27. шампионску титулу освојену дан раније у „Шумицама“ у веома узбудљивој финалној серији против Спартака. На јужној трибини је био спреман видео бим за директан пренос финала из Лакташа. Два сата раније, ватерполисти су на Ташмајдану савладали такође Раднички 10:9, голом Бориса Вапенског 10 секунди пре краја другог продужетка. Све је мирисало на тријумф.
Али, „он“ није стигао тог 27.априла. У доста чудном мечу, Звезда је поражена 71-63, иако је имала 25-32 на полувремену. Две године касније је све дошло на своје место.
У наставку сезоне, исцрпљен тим Звезде је везао 9 победа и обезбедио пласман у полуфинале плеј-офа са друге позиције, скор 11-3. Одлучујући меч био је против Војводине у „Пиониру“, 1.маја. Звезда се борила са умором цео меч, без Савовића и Радивојевића, Новосађани имали +10 у самом финишу, али су Ракочевић (33 поена) и Симоновић (тројка за победу, други пут у сезони) спречили изненађење и четврти пораз, 86-85.
У полуфиналу су црвено-бели били успешнији од Мега Визуре (2:1 у серији), уследила је серија од 26 узастопних победа (4 године) – 30 победа/31 утакмица у свим такмичењима против Меге, да би у финалу плеј-офа државног првенства након четири меча (1:3 у серији) изгубили од црно-белих, после бројних контраверзи.
Од сезоне 2012/13 освојено је 14 трофеја. Све их је подигао само један човек. Капитен. Бранко Лазић.
Циљ је испуњен. Сезона 2012/13 је била најуспешнија у последњих 10 година, сезона 2013/14 је могла да буде и у клупској историји. Коцка је изабрала другу страну. Али, систем је издржао незадовољство, поверење се градило, то се вратило већ у сезони 2014/15. И у сезони 2015/16. 2016/17. Тада су се други поиграли са Звездиним успехом. Вратиће нам се то. Као што је другом звездицом изнад грба прошлог лета.
На крају сезоне Игор Ракочевић је завршио каријеру, ушао у историју. „Адмирал“ ДеМаркус Нелсон постао први странац који је одиграо више од једне сезоне у црвено-белом дресу. Уз Бранка Лазића, Луку Митровића, ДеМаркуса Нелсона и Марка Симоновића, Рашко Катић је наредне сезоне играо Евролигу, као и Александар Цветковић.
За Црвену звезду у сезони 2012/13 наступали су: Филип Човић, Александар Цветковић, Елтон Браун, Бојан Суботић, Игор Ракочевић, Лука Митровић, Бранко Лазић, Марко Симоновић, Милан Миловановић, Борис Савовић, Рашко Катић, Иван Смиљанић, Предраг Самарџијски, Вук Радивојевић, Морис Алмонд, ДеМаркус Нелсон, Мајкл Скот.
Од 25.априла 2013. до 25.априла 2020. године направљени су невероватни подвизи, границе су померене и постављене веома високо. Одигране су 524 утакмице, забележено 369 победа, 79 европских. Црвено-бели дрес је носило 67 играча, шест тренера је седело на клупи. Остварени су феноменални резултати. О чему сведочи 14 трофеја. Рушени и постављани бројни рекорди. Успомене направиле свој албум. Победе бирале свој датум.
У ритму Звездине „Аиде“.
