Приче из историје – Нешина сезона, Пеђин деби, Трифина тројка

475

75 година велике Звезде!

„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)

Много утакмица, успомена, детаља, играча… су саткани у придев богата када причамо о историји једног клуба. КК Црвена звезда је битна кула у нашој породичној тврђави, чија се застава вијори високо истакнута. У томе су помогли многобројни успеси, којих ћемо се присетити. Један од њих јесте и у историјској сезони 1992/93.

У том периоду и након првог европског трофеја (Куп победника Купова 1974), уз још два финала КПК и полуфинале Купа европских шампиона, нико није могао да претпостави да ће Црвена звезда бити без шампионске титуле 21 годину. И током 80-тих година Звезда је била близу европских трофеја, али измицао је наслов првака државе.

Убедљиво најтрофејнији клуб СФР Југославије по броју шампионских титула (12) је од 1972. до 1991. играо шест пута у финалима плеј-офа, али у одлучујућим утакмицама којих се и данас сећају заљубљеници игре под обручима није излазио као победник.

И у хаотичној сезони 1991/92 Звезда је играла финале плеј-офа, а сезона 1992/93 дочекала се са пуно оптимизма. Можда један од најбољих тимова у клупској историји предводио је капитен Небојша Илић, уз Александра Трифуновића, Сашу Обрадовића, Дејана Томашевића, Драгољуба Видачића и будућег кошаркашког суперстара, једног од најбољих шутера и „тројкаша“ у историји српске и европске кошарке и НБА, тада петнаестогодишњег Предрага Стојаковића.

Тим КК Црвена звезда у сезони 1992/93

Драгољуб Видачић, Небојша Илић, Саша Обрадовић, Никола Јовановић, Растко Цветковић, Слободан Каличанин, Дејан Томашевић, Милета Лисица, Зоран Јовановић, Милан Маринковић, Александар Трифуновић, Александар Лазић, Срђан Станковић, Предраг Стојаковић, Сава Дончић. Тренер: Владислав Лучић.

Екипа коју је предводио Владислав Лале Лучић, претходно шампион Југославије са нашим кошаркашима, са којима је стигао и 3.места у Купу шампиона, регуларни део шампионата је завршила на првом месту. Посебно у сећању је остало последње коло регуларног дела и антологијски „вечити дерби“, 3.фебруара 1993.године.

„Вечити ривал“ Партизан, којег је предводио Жељко Обрадовић, био је актуелни првак Европе, али победу иза црвено-белих на табели у борби за прво место пред старт плеј-офа ЈУБА лиге. Одлична атмосфера пред више од 7.000 гледалаца у „Пиониру“ и веома узбудљива утакмица. Црвена звезда је била ближа победи у регуларном делу, а у продужетку на 20 секунди пре краја Александар Трифуновић није искористио слободно бацање, Берић јесте на другој страни први пенал, а након офанзивног скока после другог пенала, црно-бели су имали прилику за победу. Међутим, Берић је кренуо у продор, рампом га је зауставио Звездин центар Зоран Јовановић и остало је 8 секунди до краја. Када је лопта дошла у руке Трифуновића остало је још пет секунди, а са висине своје тројке Трифа је погодио кош противника „без коске“ за историју и победу 94-97! Александар Трифуновић је на спектакуларан начин обележио „вечити дерби“. Један од јунака био је и капитен Небојша Илић са 42 поена, који је у току сезоне на четири узастопна дербија постигао 25+ поена.

Уследило је велико славље играча и навијача Црвене звезде због победе над највећим ривалом, али и због обезбеђеног првог места после лигашког дела сезоне.

Тим Игр. Поб. Изг. П+ П- П+/- Бод
ПЛАВА ЛИГА
1. Црвена звезда 34 28 6 3265 2916 62
2. Партизан 34 26 8 2997 2476 60
3. Спартак (СУ) 34 21 13 2702 2673 55
4. Ива Уником (ША) 34 20 14 2814 2687 54
5. Профи Колор (ПА) 34 20 14 2783 2724 54
6. ОКК Београд 34 16 18 3076 3027 50

Табела након лигашког дела

Противник у полуфиналу плеј-офа била је Ива Уником из Шапца, познатија по именима Ива Боровица и Ива Зорка фарма. Шапчане је предводио горостасни центар Мијаило Микан Грушановић, легенда домаће кошарке. Црвена звезда је славила са 2:0 у серији, тријумфима у Шапцу 96-87 и „Пиониру“ 92-82.

У незаборавној финалној серији, у утакмицама за памћење, Црвена звезда је са 3:2 савладала Партизан и освојила 13. титулу, прву након 21 године поста.

Финална серија

1. Црвена звезда – Партизан 89-87
2. Црвена звезда – Партизан 67-82
3. Партизан – Црвена звезда 77-83
4. Партизан – Црвена звезда 70-68
5. Црвена звезда – Партизан 72-64

Нешина сезона

Легенда и капитен Црвене звезде Небојша Илић био је МВП и најбољи стрелац првенства Југославије са 30,6 поена у лигашком делу (1041 поен, 34 меча). У сезони 1992/93 поставио је рекорде: рекорд првенстава 71 поен на утакмици у шампионату (21.новембар 1992, Војводина) и клупски рекорд у Купу: 42 поена (Биг Енекс Ваљево). Имао је и 50 постигнутих поена у победи против ОКК Београда од 112-102. И у плеј-офу Илић је био најбољи стрелац доигравања са 25,4 поена и најбољи стрелац финалне серије са 23,8 поена по утакмици. У сећању је остао његов занимљив начин извођења слободних бацања у финишу петог меча финалне серије плеј-офа, уз плес на центру терена, а затим је уследило велико славље са навијачима на терену у димној завеси, после бакљаде која је пратила шампионску прославу.

Деби Предрага Стојаковића

Хала „Пионир“ је музеј кошарке, сведок историје и многобројних великих момената спорта. 16. јануара 1993. године на првенственом мечу против Радничког из Београда у победи Црвене звезде 112-84 у „Пиониру“, дебитовао је Предраг Стојаковић и постигао 18 поена. Имао је свега 15 и по година, и био далеко најмлађи играч у тиму и лиги. То су били први кораци и први поени будућег суперстара и једног од најбољих шутера које смо имали и гледали.

Ја сам звездаш – сви смо у породици звездаши. И то је онда диван осећај, када играш за тим за који навијаш од малена. Мени су те две године у Београду биле супер. Људи који су били у то време у Звезди су ме заволели брзо и имао сам праву подршку. Највише би, поново, волео да се захвалим Предрагу Бадњаревићу, јер је он био више од тренера за нас„, изјавио је Стојаковић за Мондо портал након повлачења и завршетка фантастичне каријере.

Предраг Стојаковић (број 8)

Куриозитет представља и да је један од најбољих српских атлетичара и најбољих скакача у вис у историји те дисциплине, четвороструки најбољи спортиста СД Црвена звезда Драгутин Топић у сезони 1992/93 био регистрован као играч КК Спартак из Суботице, да би могао да учествује на званичним Ол стар сусретима, где је два пута освајао прво место у закуцавањима. Забележио је и неколико наступа, а остала је упамћена његова тројка против Црвене звезде 1993. у победи Спартака, (85-67.)

Претходни текстНа данашњи дан – Бајерн видео све звезде
Следећи текстБен: Фудбал играм са децом