пише: Жарко Дапчевић – Даба
Постоји она стара пословица срећа прати храбре. Она би слободно могла да се примени на јунака ове наше приче Стратоса Перпероглуа или ти како га ја од милоште зовем доктором кошарке. Легендарни грчки кошаркаш који иза себе има једну сјајну каријеру која се огледа у великом броју освојених трофеја са великим европским клубовима у којима је наступао. Ове сезоне наступа за Црвену звезду и након само неколико месеци је освојио срца Звездиних навијача који су га на недавном гласању изабрали за најбољег кошаркаша Звезде за месец јануар.
Годинама су кошаркаши са ових простора одлазили у Грчку и наступали за тамошње клубове, неки су ишли чак и дотле да су узимали грчко држављанство, али та времена су сада прошлост, ситуација се променила, па кошаркаши поменуте земље долазе код нас да наступају за наше клубове. Стратос Перпероглу је други грчки кошаркаш који је после Софоклиса Скорцијанидиса (за разлику од Стратоса јако се кратко задржао и малтене ништа није показао) који наступа у дресу Црвене звезде.
Стратос Перпероглу рођен је 7. августа 1984. године на северозападу Грчке у Драми. Отац му је био војно лице и стицајем околности када је Стратос дошао на овај свет породица је била са пребивалиштем у Драми. Због природе очевог посла породица би се на сваке две-три године селила у неки други град.
Као свако дете тако је и Стратос почео да се бави фудбалом да би у својој 12. години нагло израстао и на наговор свога оца Ника је кренуо да се бави кошарком. Тада је живео са породицом у Кавали где му је отац средио у тамошњем истоименом клубу да почне са тренинзима. Мајка, иначе велики заљубљеник у фудбал, дуго није хтела да прича са оцем због тога. Игром судбине његова каријера ће бити уско везана за српске тренере, па је тако и први Стратосов тренер у Кавали био Србин Бранимир Илић. У то време када је Стратос кренуо са кошарком Панатинаикос осваја Евролигу као први Грчки клуб коме је то пошло за руком и то је био догађај који је Стратосу итекако привукао пажњу, да би након тога и сам кренуо са бављењем кошарке.
Након Кавале Стратос се са породицом сели за Родос где наставља са бављењем кошарке. Са 16 година прелази у Атину и наступа за Илинијакос, тим из атинског предграђа. Тамо остаје четири сезоне и последње доприноси да Илинијакос после 16 година поново заигра у првој лиги Грчке. Та сезона ће бити и прекретница у Стратосовој каријери јер ће након ње на себе скренути пажњу већих клубова у Грчкој. Његове добре партије нису биле довољне да Илинијакос сачува прволигашки статус, али он након те сезоне прелази у Паниониос.
У Панионису остаје три сезоне и ту ће у једном делу сарађивати са Луком Павићевићевићем који ће итекако имати позитивног утицаја за Стратосов напредак у каријери. Добре партије које је пружао у дресу Паниониоса 2007. године га одводе у Панатинаикос где је остао пет сезона. Под тренерском палицом Жељка Обрадовића Стратос достиже највише европске висине где са Панатинаикосом осваја две Евролиге 2009. и 2011. године, те четри титуле првака Грчке, као и три купа Грчке. Док је играо за Панатинаикос са репрезентацијом Грчке је освојио и бронзану медаљу 2009. године на Европском првенству у Пољској.
Све што један кошаркаш сања то је Стратос остварио у дресу Панатинаикоса. Међутим последње сезоне у дресу зелених је био повређен, а на крају те 2012. године Панатинаикос креће у тотални ремонт. Из клуба одлазе Жељко Обрадовић, Калатес, Батист, Николс, Сато, Кајмакоглу, Јасикивичиус, Марић, па је и сам Стратос морао отићи из клуба. Како је био током већег дела сезоне повређен није баш имао неког великог избора, али како сам већ написао на почетку текста, срећа прати храбре тако и позив од стране Олимпијакоса актуелног првака Европе стиже на адресу Перпероглуа. Он 2012. прелази код љутог ривала и други је кошаркаш (први је био Спанулис) који је прешао из Панатинаикоса у Олимпијакос.
Дрес црвено-белих из Пиреја је носио две сезоне и са Олимпијакосом је освојио још једну Евролигу 2013. године и један Интерконтинентални куп. Након Олимпијакоса следећа дестинација Стратоса Перпероглуа била је Истанбул и Ефес Пилсен. За Ефес је потписао 2014. годинеуговор на две сезоне и већ у првој сезони је освојио Куп Турске. Након само годину дана прелази из Ефеса у Барселону где је остао две сезоне. Са Барселоном је освојио Суперкуп и Куп Шпаније.
Из Шпаније се сели у Израел 2017. где је наступао за екипу Хапоела из Јерусалима. Само четири дана пре него што ће напунити 34 године, 3. августа 2018. године, на позив Милана Томића потписује за Црвену звезду. Томић је са њим већ сарађивао у Олимпијакосу и добро је био упознат са квалитетима Перпероглуа и требао му је неко на кога се могао ослонити.
Стратос је то на паркету, а и ван њега, вишеструко вратио Томићу и у дресу Црвене звезде доживљава своју другу младост. Све битније утакмице Црвене звезде у досадашњем делу Стратос је одиграо на врхунском нивоу. Када год је требало да неко преузме одговорност и својим погоцима преломи меч Стратос је био тај који је ступао на сцену. Својим квалитетом, грациозношћу на паркету и изузетно интелигентним потезима је показивао сву лепоту коју кошарка поседује.
У дресу Црвене звезде Стратос је у најбитнијим утакмицама у досадашњем делу сезоне, ако не најбољи, био међу најбољим актерима на терену почев од Суперкупа који је Црвена звезда надмоћно освојила победивши Олимпију, Цедевиту, Будућност. На свакој од ових утакмица Перпероглу је имао двоцифрен учинак.
У АБА лиги врло добро су га запамтили навијачи Будућности када је њиховом тиму дао 20 поена у Подгорици и 23 поена у Београду, потом Цедевита у Београду 10 поена, Партизан 25 поена пред његовим навијачима, Мега Лекс 17 поена, док је још Мега била у борби за плеј-оф. У Еврокупу је на већини утакмица био двоцифрен. Свим овим партијама је показао да је и поред тога што је на заласку каријере још увек показује да је са правом Томићев човек од поверења и сигурно најбоље појачање Звезде у овој сезони.
У досадашњој каријери Перпероглу је одиграо 209 утакмица у Евролиги (Панатинаикос, Олимпијакос, Ефес, Барселона) и постигао 1482 поена, 36 утакмица у Еврокупу (Паниониос, Црвена звезда) и постигао 315 поена, од тога 159 у дресу Црвене звезде. По сопственом казивању тешко је одвојити најдражу утакмицу у пребогатој каријери, али свакако једна од најдражих утакмица му је финале Евролиге када је 2009. године са Панатинакосом постао првак Европе.
Перпероглуу боравак у Београду веома прија, као и рад са Томићем, а након завршетка играчке каријере ће свакако остати у кошарци као тренер. Ако му и тренерска каријера буде као играчка онда ће и кошарка као спорт, а тако и љубитељи кошарке, бити на великом добитку. До тада нам остаје да уживамо у потезима овог доктора кошарке и у његовом извођењу Сиртакија у београдском храму кошарке.
Жарко Дапчевић – Даба
Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.
“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”
