Спортски директор нашег клуба Митар Мркела детаљно је сумирао утиске пред крај веома успешне 2018. године током које су фудбалери Црвене звезде остварили успехе за памћење. Опширно је говорио о свему урађеном, али и о плановима у блиској будућности.
– Када погледам 2018. најпре видим утакмице са ЦСКА из Москве, веома важне за нас јер смо први пут после много година играли европско пролеће. Остаје мали жал пошто смо могли да прођемо даље међу 16 најбољих екипа у Лиги Европе. Затим следи титула првака коју смо убедљиво освојили и показали да смо најбољи у Србији, онда феноменално лето када смо се пласирали у Лигу шампиона први пут у историји. Освојили смо четири бода у групној фази што је у овим околностима изванредан успех. Завршили смо полусезону у Суперлиги на првом месту са убедљивом предношћу у односу на најближе конкуренте, Раднички из Ниша и Партизан. Треба бити задовољан, а ја сам највише задовољан због начина на који смо играли, због нападачког фудбала и упркос многим одласцима прошлог лета успели смо да саставимо јако добру екипу која је показала да може да игра заиста добар фудбал – каже Мркела на почетку интервјуа.
Најпре се осврнуо на посао обављен по освајању титуле првака Србије, односно на летњи прелазни рок.
– У летњем прелазном року смо остали без 11 играча од којих су већина били носиоци игре. Током зиме пре годину дана смо остали без Боаћија, тада најбољег стрелца и Канге, који је био неко око кога се вртела игра. Знате колико је онда тешко направити поново тим и надоместити такве одласке. То је и највећи изазов мога посла. Доста је било одлазака и на свакој од тих позиција треба довести адекватно појачање. То је изузетно тешко и за тренера који стално мора да ради посао изнова. Надам се да ћемо доћи у позицију, пре свега мислим на финансијску стабилност, да не морамо да живимо од продаје играче и да ћемо у дужем временском периоду да задржимо кључне играче, да не почињемо готово сваке године од почетка.
Мркела је открио и који су тачно параметри најбитнији да неко постане фудбалер Црвене звезде.
– Када пратимо неког играча и када одлучујемо кога ћемо довести, водимо рачуна о три ствари. Прва је да има одређен играчки квалитет и то је најмањи проблем. Друга ствар коју гледамо јесте како може да се уклопи у филозофију игре тренера Владана Милојевића и трећа је какав менталитет има и колико страсти има да наступа за Црвену звезду која је специфичан клуб. У Звезди не можете да играте ако немате дозу страсти, ако не подносите притисак и захтеве да се стално побеђује и ако не умете огромну енергију са трибина да пренесете на терен и усмерите је према противнику. Тај трећи део је најтежи део посла. Када доводимо домаће играче, онда их јако добро знамо и током мог мандата на месту спортског директора најчешће су долазили играчи које сам јако добро познавао, да ли из млађих селекција Црвене звезде или сам их селектирао из млађих репрезентативних селекција. Најтеже је проценити да ли неко има ту потребну страст за Црвену звезду.
Посебно је важно и да се инострани фудбалери одлично уклопе у црвено-белу породицу што је случај на Маракани.
– Марко Марин је велико фудбалско име, бивши репрезентативац Немачке, играч са великим знањем и типичним немачким менталитетом. Ван терена је јако скроман момак, на терену увек даје максимум, воли фудбал и да игра сваку утакмицу. То је прототип играча какав је потребан Црвеној звезди. Што се тиче Душана Јованчића, њега смо пратили у Војводини. Први пут ми је запао за око на мечу против нас, победили смо, али је он одиграо сјајно. Пратили смо га дужи период, видело се да зна да игра фудбал, а по статистици трчања има изузетне резултате и уклопио се у све што тражимо, што је показао током полусезоне. Истакао бих и остале играче, сви су на свој начин имали позитивну улогу у успесима које смо направили.
Још један новајлија из групе играча који су дошли прошлог лета је Милош Дегенек. Дошао је као замена за Ле Талека и одиграо највише утакмица од свих током јесење полусезоне, 33 од могућих 37.
– Знам га доста дуго и јако добро, од његове 15. године када је играо за кадетски репрезентацију Аустралије. После сам покушавао да га пребацим за репрезентацију Србије и одиграо је неке пријатељске мечеве, али прописи нису дозволили да промени национални тим. Дегенек је изванредна замена за Ле Талека, може још више да напредује с озбиром на то да је ’94. годиште и мислим да ће у будућности показати још више.
Наши фудбалери су имали импресивну 2018. годину. Играли су европско пролеће, освојили су титулу у Суперлиги, пласирали су се у групну фазу Лиге шампиона уз одличне партије и током јесени у домаћем првенству остварили 19 победа уз два ремија, без пораза. Стигли су и до четвртфинала Купа Србије.
– Треба да будемо задовољни, али и да полако почнемо да гледамо у будућност. Црвена звезда не трпи живот од старих заслуга, урадили смо оно што смо урадили, окрећемо се будућности и сада нам је најважније да у наредних 16 утакмица Суперлиге и колико их буде у Купу одиграмо како треба и покушамо да нападнемо дуплу круну. Потребно је да сада већ спремимо тим за летње квалификације за Лигу шампиона ако дођемо до титуле. Имали смо ту жељу и прошле зиме и нисмо баш успели. Остали смо без неких играча у касном делу прелазног рока, Боаћи је требало да буде продат у децембру, а на крају је отишао у Кину крајем фебруара, почетком марта, и нисмо имали адекватну динамику долазака због играча који нису отишли када смо ми планирали. Надам се да ћемо у овом прелазном року сачувати носиоце игре и да ћемо довести искусна појачања, попут Немање Милуновића, који зна да игра Лигу шампиона, односно европска такмичења уопште, како бисмо већ сада били спремни за оно што желимо на лето.
Током зимске паузе следи још један прелазни рок…
– Да ли сам задовољан садашњим играчким кадром? Сасвим сам задовољан. Могао бих да кажем да сада имамо тим за оно што нас чека у европским квалификацијама. Нама је приоритет да задржимо играче који су носиоци, којима истичу уговори на лето и радимо на томе. Продужили смо сарадњу са Стојковићем и Павковим, близу смо да урадимо то са још неким играчима. То нам је основни циљ у овом прелазном року, да задржимо језгро које је изнело утакмице у Европи и освојило титулу. У току јесени смо имали 30 играча који су конкурисали за место у тиму и то се показало као добро због 37 утакмица и сви су добили шансу. Неки су играли мање, неки више. Та потреба на пролеће неће бити толика и радиће се на смањењу броја играча, поготово на позицијама на којима их имамо превише, биће и позајмица, али и продаје.
Спортски директор Мркела се осврнуо на фудбалере из домаћег првенства које често неоправдано није на цени. Без великог европског искуства у правом светлу су се на европској позорници показали и Марко Гобељић, и Душан Јованчић, и остали наши играчи.
– Ми смо талентована нација и верујем да наша лига није толико слаба као што се прича и мислим да ту има више неких других ствари. Наша лига се игра у амбијенту и на теренима који нису Бог зна шта, и онда оно што је добро не изгледа толико добро, и обрнуто. Има лига у лепим условима и прича се да су много боље од наше, а то није баш тако. Када будемо поправили услове и ово што имамо као производ ће бити много боље третирано него сада. Има добрих домаћих играча, адаптирани су на услове наше лиге, а када дођу у Црвену звезду веома су мотивисани да покажу како су то заслужили и имају неопходну страст за играње у нашем клубу. Ми смо се у Лигу шампиона и квалификовали са 10 домаћих играча и Беном. То треба и да буде нека смерница за будућност.
Затим се осврнуо на сјајне партије према линијама тима, почевши од голмана Милана Борјана и Зорана Поповића.
– Пажљиво смо бирали другог голмана. Поповић је био наша жеља још док је био у Вождовцу, али смо имали тада Кахримана и Супића, и није било реално да доведемо још једног. Чим се указала потреба за другим голманом, одмах смо реаговали и довели Поповића који је сјајан голман. Могу да кажем да сам врло сигуран и када Борјан не брани, а он је свакако један од најбољих голмана које сам у Звезди видео.
И одбрамбени бедем црвено-белих је за понос, а ове јесени су га чинили Стојковић, Гобељић (на више позиција), Савић, Дегенек, Бабић, Сумаила, Родић, Хајдин и Терзић. Конкуренција је била изузетна, а Гобељић се осим у дефанзиви, истакао и са чак шест голова.
– Када сам долазио била је идеја да се направи састав у којем ћемо на свакој позицији имати по два играча. Мислим да смо од почетка прошле сезоне успели у томе. Много уакмица захтева много напора и потребно је тај напор поделити између играча како бисмо увек имали висок ниво њихове презентације на терену. Мислим да се није много осећало да су одиграли толики број утакмица, јер смо уморне увек имали да заменимо одморним играчима који су у датом тренутку одлично обавили свој посао. И у Европи смо морали да ротирамо због повреда и често нисмо излазили са најјачим тимом, али смо имали могућност да се супротставимо на прави начин и најјачим ривалима.
Квартет у везном реду чинили су Крстичић, Јовичић, Јованчић и Чаушић, док је тренер Милојевић имао велики избор играча на крилним позицијама.
– Испред нам је мало гужва по боку. Ту смо имали велики број играча и неки нису добили шансу а имају велики квалитет. Ту мислим на Јевтовића, који је и на тренинзима и на утакмицама показивао да има одређен квалитет, али смо ту били баш попуњени. Бен је са једне стране, са друге Симић, па онда Кафу и Срнић, ту је био и Милић. Верујем и да ће играчи који нису сада добијали шансу током јесени, на пролеће имати више могућности да играју и покажу квалитет – рекао је Мркела и надовезао се на учинак Лоренца Ебисилија.
– Када дође неки играч од њега се одмах очекује да буде на нивоу Црвене звезде и да пружа добре партије. Код некога је то могуће, код некога није, неко има мањи а неко већи период адаптације. Што се мене тиче Ебисилио је показао добар квалитет, има добру полусезону и када се буде још додатно уклопио са саиграчима, биће још бољи.
Посебно се истакао Ел Фарду Бен, први стрелац тима са чак 17 погодака од почетка сезоне.
– Бен је неко ко је заиста оставио сјајан утисак. Велики је професионалац, обавезе извршава на највишем нивоу. Живи за фудбал. Мало ко зна да отпутује на Коморска Острва за шта је потребно летети 10 до 12 сати, одигра две утакмице, једну у Мароку, другу у домовини, врати се у четвртак или петак и у суботу игра за Црвену звезду. Никада није рекао да је уморан, да не може да игра и треба ценити то.
Долазимо и до учинка наших нападача.
– Боаћи је већ доказан у Црвеној звезди, шпиц екстра класе. Пресрећни смо били када смо га вратили летос. Павков показује да израста у изванредног шпица и мислим да није ово све што смо од њега добили, може још да напредује и верујем да ће бити још бољи. Јовељић је један од највећих европских талената, кад год добије шансу увек је искористи. Дебитовао је и у Лиги шампиона и мислим да је велика будућност Црвена звезде. Од својих фудбалских почетака показивао је да је веома талентован, и у кадетима, и у омладинцима, и сада у првом тиму тресе мреже. Јовеља има 19 година и читав фудбалски век је пред њим. Као што сада Лука Јовић тресе мреже у Бундеслиги, верујем да ће и Јовељић једног дана на највишем могућем нивоу бити играч за највећа дела. Стојиљковић је дошао после годину дана без играња у Турској, онда се два-три пута повредио током полусезоне и неки други играчи су искористили своју шансу. Жао ми је јер га знам доста дуго и у Чукаричком је играо сјајно, очекивали смо да те партије понови, али верујем да ће му бити потребан дужи период да се припреми, да га повреде заобиђу и да ће онда показати оно због чега је доведен.
Јако битан аспект је и то што се бројни таленти развијају у Графичару, Звездином Б тиму.
– У последњих шест месеци то функционише јако добро, тренер Милија Жижић ради у складу са оним што се ради у Црвеној звезди и игра Графичара подсећа на игру нашег првог тима. Тамо су наши најталентованији играчи из 1999. и 2000. годишта и мислим да се они јако добро развијају. Радује ме што је феноменални таленат као што је Вељко Николић одиграо заиста добру полусезону у Графичару. Несрећа је што се повредио пред крај и предстоји му период рехабилитације, али се надам да ће бити спреман за припреме са првим тимом. Одлучићемо у неком наредном периоду ко ће још од младих играча ићи на зимске припреме.
У Графичару, између осталих, стасавају момци као што су Југ Станојев, поменути Вељко Николић, голман Александар Станковић, па Вукан Ђорђевић који је потписао уговор…
– Не волим о именима, похвалио сам Вељка Николића зато што сам га последњих годину и по дана само критиковао и морам да кажем да је то позитивно деловало на њега, добро је одиграо полусезону и само из тог разлога сам га споменуо. Има доста талентованих играча и наше је опредељење да Графичар буде међустаница до првог тима, да се не иде директно из омладинаца. И на све њих у Графичару тренутно најозбиљније рачунамо, то им је припрема за оно што их чека у првом тиму Звезде. Могуће су и промене играча у Графичару, али прави разговори предстоје тек после одмора, јер прелазни рок почиње после Божића. Није само ствар позајмити некога негде, него када дајемо некога на позајмицу, увек добро водимо рачуна у какву екипу иде и са каквим ће тренером радити. Поред тога што је младом играчу потребно да игра квалитетно такмичење, потребно му је и да настави са квалитетним радом и морамо бити јако обазриви.
Изузетно добра јесен је и иза омладинаца Црвене звезде, који су на бод од врха табеле, а драгоцено искуство стекли су играњем у Лиги шампиона иако су били годину дана млађи од противника.
– Свесно смо урадили то да они који су могли да играју Лигу шампиона, реч је о 2000. годиште, оду у Графичар и крену да се развијају кроз утакмице у сениорској конкуренцији. У омладинској селекцији је остало 2001. годиште и тај почетак сезоне је био слабији. Пре неки да сам честитао тренеру Братиславу Живковићу на ономе што је урадио, јер је огромна разлика у игри тих момака са почетка сезоне и онога што смо видели на крају. Развили су се у правом смеру, играју све више такмичарски фудбал и без обзира на неке поразе у Лиги шампиона, а нису били инфериорни, напротив, били су бољи и од ПСЖ-а и од Наполија у гостима, изгубили су само зато што су били годину или две млађи, и мало наивнији од противника. Генерално, Омладинска школа Црвене звезде ради добро, имам пуно поверење у Драгана Младеновића и Николу Јелића, често смо у контакту и око довођења неких играча у школу и око предлога да неки играчи иду даље, или пређу у Графичар… Мислим да је селекција сјајна, а многе ствари решавамо заједно у ходу.
Митар Мркела је истакао још један врло важан аспект на коме се вредно радило на Маракани у 2018. години.
– Заједно са тренером Милојевићем утицао сам на то да се неке ствари мењају, почевши од терена за тренинг који треба да буде исти као терен на коме играмо. Желимо да играче развијамо на добром, брзом терену, јер потпуно се другачије развијају на једној, а другачије на другој врсти терена. Желимо играче који могу да играју Европу, да се развијају у условима брзе игре и такав смо помоћни терен и тражили. Како смо расли као екипа и правили добре резултате, појавила се потреба и за много бољом рекуперацијом и бољим условима за опоравак. Мислим да у овом тренутку једино још у томе каскамо за великим европским клубовима. Немамо адекватан медико блок и простор да играчи изврше квалитетну припрему за тренинг и тренинг опоравка. На томе се сада ради и верујем да ћемо до марта добити најсавременији медико блок и теретану где ће моћи да се припремају и опорављају.
Играчи увек истичу и јасно се види како одлично функционишу и на терену, и ван њега, и да имају фантастичну атмосферу у свлачионици, а одлична атмосфера влада и међу функционерима нашег клуба.
– Кључно у свему томе је међусобно поштовање. Где год сам радио покушавао сам да градим такве односе. Треба поштовати свачији рад, реч и обавезе. Такав је однос и у свлачионици, као и између нас у клубу. Нема ту тајни, и то што тако комуницирамо и радимо то се преноси на све сегменте у клубу.
За крај, Мркела је имао и поруку за све звездаше за 2019. годину.
– Време је да направимо корак напред, да покушамо да задржимо најбоље играче, дуги низ година смо били у ситуацији да те најбоље морамо да продајемо јер смо морали да враћамо и дугове и да живимо од тога. Можда је сада тај тренутак да неке од најбољих задржимо и планирамо са њима на дуже стазе. Све екипе са којима смо играли у Лиги шампиона имају играче који су заједно по две, три, четири, пет година и то је кључ њиховог успеха. Морамо да гледамо у том правцу, да ли ове, следеће или неке наредне године, треба да будемо спремни да задржимо играче и да и ми будемо више конкурентни у неким великим утакмицама него до сада иако не треба бити незадовољан урађеним у овом периоду у Европи, али верујем у Звезду која може да игра равноправно и да прође у пролећни део Лиге шампиона. За то нам је потребно да будемо константнији и да имамо тим дужи период на окупу. Ми смо у многим утакмицама, против оваквих тимова у Лиги шампиона, показали у деловима мечева да можемо да играмо. Имали смо неке падове који се у Европи на новом нивоу не толеришу. И најмања грешка се кажњава против Пари Сен Жермена, они имају играче који сваки ваш губитак лопте на 30 или 40 метара за њих значи 90 одсто гол. Како је такмичење одмицало, ми смо смањивали тај број падова, али кад бисмо имали тим на окупу мало дуже, верујем да бисмо успели да се такмичимо на равноправан начин. Знамо шта Црвена звезда тражи. Са обе ноге смо на земљи и у пролећном делу ћемо урадити све да освојимо и првенство и Куп, и да следеће сезоне у европским такмичењима будемо тамо где смо били и ове године – завршио је Мркела.
