Само неколико минута делило је фудбалере Црвене звезде од победе у 153. „вечитом дербију“. Имали су црвено-бели резултат, рођенданско славље је било спремно, међутим, спречио га је играч ривала, Ђурђевић у 87. минуту.
Играчи црно-белих као да су се последњих година специјализовали за поготке у последњим тренуцима меча… Изабраници Миодрага Божовића, утисак је доста рано су почели да приводе сусрет крају и испуцавају лопте само што даље од Манојловићевог гола.
Меч вечитих ривала почео је жустро на обе стране. Оба тренера на највећи српски стадион послали су очекиване тимове. Под највећим знаком питања, био је наступ Боаћија који је и поред повреде стиснуо зубе и заузео своје место у нападу Црвене звезде. У првих 45 минута ударни трио комшија Леонардо, Евертон, Ђурђевић одлично је уштопован за шта највеће заслуге иду на адресу Петковића, Канге и доста сигурних Фримпонга и капитена Луковића. Старо правило гласи да онај ко добије битку на средини терена добија и дерби. Стиче се утисак да је Црвена звезда у томе успела у великој већини утакмице. Ле Талек, већ поменути Канга и Доналд, прешпартали су километре и километре данас, појављивали се по лопту, кварили противничку игру, отварали акције саиграчима по боку. Срђан Плавшић опет је био један од најагилнијих у свом тиму. Читав меч није обиловао великим узбуђењима и шансама, али је зато вођена рововска битка за сваки педаљ терена. Прву велику прилику црвено-бели претворили су у вођство. Руиз се изборио за лопту у дуелу са дефанзивцем ривала, одиграо до Боаћија који је несебично одложио пас до Канге који постиже свој први гол у „вечитим дербијима“. Играо се 34. минут. До одласка на одмор није било великих узбуђења, изузев шута Леонарда из слободног ударца у самом финишу полувремена.
Наставак утакмице обиловао је фауловима и није виђено много чистог фудбала. Судија Мајо Вујовић често је сецкао игру, досуђујући велики број прекршаја на свим деловима терена. Вечити ривал покушавао је да искористи такве ситуације и дође до изједначења, али све до гола у 87. минуту, нису створили озбиљнију прилику. Истина је да шанси није било ни пред другим голом, међутим разлог томе је неодлучност Звездиних фудбалера. У неколико наврата отварале су се прилике за контре, преко Плавшића, касније Милића, Руиза и Боаћија, али су се завршавале непрецизним додавањима или враћањем лопте у назад.
Симболично, у 72. минуту навијачи на северној трибини кореографијом су обележили 72. рођендан Црвене звезде. Увођењем Милијаша и Сикимића, тренер Божовић покушао је да утакмицу уведе у миран финиш. Од остварења те намере делило га је само неколико минута. Истина је да су сви играчи у црвено-белим дресовима последњих десетак минута више размишљали о одбрани свог, а не о нападима ка голу Кљајића. У већ поменутом 87. минуту после још једне испуцане лопте далеко од Манојловића, црно-бели су започели напад по десној страни где је Вулићевић повукао лопту у поље Црвене звезде, центрирао на петерац где се најбоље снашао Ђурђевић и ударцем главом постигао коначан резултат. Више није било времена ни за једне ни за друге да дођу до победе.
Бодовна разлика на табели остала је непромењена и и даље износи шест бодова у корист изабраника Миодрага Божовића. Без дилеме, већа је жал за два неосвојена бода на црвено-белој страни Топчидерског брда. Шампионска трка, наставља се већ у среду када Црвена звезда има ново велико искушење, гостовање захухталој Војводини у Новом Саду.
На стручном штабу је да успе што пре да опорави екипу и спреми је за наредне изазове.
Црвена звезда – Партизан 1:1 (1:0)
Стадион: „Рајко Митић“. Гледалаца: 41.132. Судија: Мајо Вујовић. Стрелци: Канга у 34′ за Црвену звезду, Ђурђевић у 87′ за Партизан.
Црвена звезда: Манојловић, Петковић, Луковић, Фримпонг, Анђелковић, Доналд, Ле Талек, Канга, Плавшић, Руиз, Боаћи.
Резерве: Супић, Милијаш, Полетановић, Аџић, Вујаклија, Милић, Сикимић.
Партизан: Кљајић, Вулићевић, Остојић, Миленковић, Милетић, Јевтовић, Евертон, Косовић, Леонардо, Стевановић, Ђурђевић.
Резерве: Стевановић, Тавамба, Ћирковић, Михајловић, Илић, Јанковић, Јовановић.
