Црвена звезда и судбина вечно су спојили породице Ашанин и Смиљкић. Емотивни сусрет Душана Смиљкића и породице преминулог Зорана Ашанина обележио је меч између црвено-белих и Панатинаикоса у ком су Звездини специјални гости уживали у још једној победи црвено-белих.
Крај године је био на измаку, а чета предвођена Дејаном Радоњићем низала је победе. Док је хала грмела од буке навијача који су славили победу над актуелним прваком Евролиге, један Звездин навијач је водио битку за свој живот. Нажалост, иако се храбро борио, најважнију битку није успео да добије. Зоран Арашанин преминуо је од последица можданог удара првог дана 2017. године.
Породица Ашанин се одлучила на веома племенит гест. Наиме, одлучили су да Зоранове органе донирају и захваљујући томе, три живота су спашена. Игром судбине, један од њих је и Душан Смиљкић, такође навијач Звезде који је присуствовао победи црвено-белих над ЦСКА тог 29. децембра. Емотиван сусрет између Душана и Зоранове породице, који је органозовала Црвена звезда, такође се догодио на Звездиној утакмици, овога пута против Панатанаикоса. У истој хали у којој су ко зна колико пута до сада заједно бодрили свој клуб, у хали у којој су обојица били, не знајући да ће их судбина повезати заувек.
Заједничким снагама бодрили су црвено-беле до нове победе, а након меча су разговарали са нама о утакмици, значају овог сусрета и шта он за њих представља.
– Ово је први пут да имам ту част да поред терена бодрим свој клуб са осталим играчима и члановима клуба. Сви смо били срећни због победе – рекао је Душан, а за њим је Горан, Зоранов брат, додао:
– Годинама долазимо на Звездине утакмице, а Зоран је увек водио Милоша са собом. Срећа на његовом лицу када је био поред играча и навијао заједно са њима, је неописива.
На утакмици, са места на којима је терен видљив као на длану, и Горан и Душан су у први план издвојили атмосферу.
– Оно што свакако издваја утакмице Звезде од других, јесу атмосфера и навијачи који су у правом смислу те речи, њихов шести играч. Задовољни смо победом и шаљемо велике честитке играчима и тренеру – рекао је Горан, а Душан Смиљкић се надовезао:
– Сурово би било издвојити тренутке који су ми се свидели, јер је Звезда током целе утакмице играла јако добро. Атмосфера је била феноменална и носила је играче до победе. Сваком Звездином победом, пре свега у кошарци коју пратим, сам пресрећан.
На питање шта је Црвена звезда урадила за њих на овој утакмици и да ли им се свидело припремљено изненађење у виду дресова са њиховим презименима, мали Милош је ускочио одговором.
– Мени се све свидело! Показали су ми свлачионице, дружио сам се са играчима и сликао са њима. Добио сам дрес и лопту. Гудурић ме је држао у наручју док смо славили – пун утисака био је Милош Ашанин.
Душан такође није могао да сакрије радост и одушевљење гестом свог клуба.
– Црвена звезда ми је приредила сјајан дочек и веома сам почаствован тиме. Захваљујем се на поклону који сам добио, а када су нам играчи ненадано пришли да се сликамо, био сам пресрећан јер сам одувек сањао да играм кошарку са њима у Звезди.
Цела утакмица имала је посебну драж, а емоције су могле да се осете приликом сусрета Душана и Зоранове породице.
– Ми већ пар година уназад причамо о донацији органа и колико је то хуман гест. Срећан сам што смо тиме помогли људима, а још више ми је драго што смо упознали једног од њих захваљујући Звезди. Он је јако фин момак и кроз њега видим део свог брата. Милош и Душан су се одмах спријатељили и навијали и радовали се сваком кошу заједно.
Душан је имао само речи хвале:
– Када сам упознао малог Милоша, осећај је заиста био прелеп, јер се види да са толико мало година бодри Звезду као прави ватрени навијач. Драго ми је да сам имао прилику да упознам породицу и да их се захвалим још једном на свему што су урадили.
Оно што једино остаје као питање којим се може завршити ова лепа и хумана прича јесте- Шта бисте пожелели тиму, играчима и тренеру?
– Прво бих им честитао и захвалио се на свему што раде за нас навијаче. Ово је стварно велики успех. Оно што им желимо јесте да наставе са овим низом и освоје сва такмичења„, а Милош је држећи се чврсто уз стрица, кроз осмех додао још једну жељу.
– Може ли тренер Радоњић да доведе Бобија Марјановића и Теодосића у Звезду?
Душан Смиљкић је имао поруку за црвено-беле на крају разговора.
– Звезда има сјајну сезону, играчима бих пожелео да остану у том ритму као сад, а тренеру пуно победа у даљем наставку такмичења.
Као сто је Душан рекао, осим љубави према Црвеној звезди, сада имају много тога заједничког. Захваљујући хуманом гесту породице Ашанин, Душан Смиљкић ће још дуго бити тамо где се најбоље осећа – уз црвено-беле кошаркаше.
