Некадашњи фудбалер и првотимац Црвене звезде Зоран Павловић данас успешно води генерацију 2003 која показује велики потенцијал.
Дечаке рођене 2003. године Павловић је преузео 1. априла 2015. Након више од годину и по дана, утисак је да су дечаци напредовали и да њихов развој протиче онако како је и планирано.
– Преузео сам их као петлиће, у години током које су играли само турнире и пријатељске утакмице са старијим годиштима. Увек смо волели да имамо јаче противнике, јер тако брже стичемо рутину и снагу, и јер деца стасавају и имају бржи напредак. Ове године смо најпре имали турнир у Бугарској на којем су учествовали и Левски, Динамо Загреб, Војводина… Јак турнир који смо освојили. Екипа је већ тада показала завидан напредак. Тај турнир је био јако значајан, поготово финале против Динама. Деца су то, и у тој утакмици су преломила и схватила да могу. Од те утакмице креће и тај ентузијазам, њихова победничка атмосфера. Сам амбијент у Бугарској је био добар, свирале су се химне пре утакмица, било је ватромета, пуштала се песма групе Queen – We are the champions, и све то је на децу деловало јако позитивно. Прошао сам и ја то, и знам како је њима, и колико је битно да се баш у том животном добу изгради тај позитиван дух и став према фудбалу – започео је разговор за сајт ФК Црвена звезда тренер млађих пионира.
Зоран Павловић тврди да су добро одрађене припреме надоместиле проблеме које је екипа имала током првог дела сезоне.
– Имали смо напорне припреме на Златибору. Тада сам их имао на окупу 15 дана, што није био случај током сезоне. Неколицина играча је из унутрашњости и они тренирају само једном недељно на заједничком тренингу. То је мало, и екипа би била барем 30% боља када бисмо чешће тренирали сви заједно. Надам се, ишчекујем да ћемо добити рефлекторе на помоћном терену, то би заиста много помогло. Упркос том проблему са тренирањем, ове сезоне имамо само један нерешен резултат, славили смо и у дербију. Радимо по програму школе који је направио директор Драган Младеновић. Драган је створио добру причу, ради се на побољшању инфраструктуре, као и унапређењу програма. Директор инсистира на стварању система пре резултата, и у праву је! Систем је најбитнији, а из доброг система доћи ће и резултати. Све иде у добром правцу, и презадовољан сам како се ствари, за сада, одвијају – говори Зоран Павловић.
Павловић је и раније био члан Звездине Омладинске школе, и управо је он заслужан за генерацију 1993 од којих су многи успели да дођу и до добрих уговора.
– Генерација 1993 сада има 10 играча који играју Суперлигу или су у иностранству. Спајић је у Француској, Мијаиловић у Турској. Тада, као и сада, покушавам да децу научим да се радом и стрпљењем стиже до успеха – каже Павловић, и апострофира улогу родитеља као веома значајну:
– Ово посебно треба да знају родитељи који предњаче у нестрпљењу. И ја сам родитељ, и моји синови су прошли кроз Омладинску школу и били својевремено шампиони у омладинској конкуренцији, па сам и ја упућен – разумем и родитеље, и играче, али једина реална прича је она која говори о крвавом раду и стрпљењу. Ко је тиме наоружан, његова прилика ће кад – тад доћи. У овом узрасту је најважније учити децу да уживају у фудбалу и окружити их позитивном причом, јер јако је важно стварање победничког менталитета, у смислу да у том уживању и раду они пре свега виде себе. Ја их учим да уживају у притиску. Када изађеш пред хиљаде људи, читав свет је твој. Зато се ентузијазам и победнички менталит граде већ сада. Морају научити да буду борци, победници. Неки играчи који нису били добри претходне године, сада су експлодирали. Код њих се сада ствара тај менталитет, и зато инсистирам на осећају заједништва. Родитељи морају да прихавте своју улогу, морају деци да дају подршку у смислу да причају позитивно. Никако да сваљују кривицу на тренере, саиграче итд. Не, само позитивно, само охрабрење! И ако погрешиш у дриблингу, ма, дриблај поново! Нама требају такве Звезде попут Пиксија, Џајића, Шекуларца… Не треба деци пребацивати за сваку грешку, то их поремети у старту. Данас је све у фудбалу подређено пуком резултату, и има мало места за креацију. По мом мишљењу, боље је победити 6:5, нека публика ужива, нека играчи уживају, зато се игра фудбал! – објашњава Петровић.
По мишљењу Звездиног некадашњег првотимца, млади фудбалери који из подмлатка дођу до свлачионице првог тима увек ће на прави начин бити предводници јер осећају клуб на прави начин.
– Нисам био звезда попут неких играча, али ипак сам имао 80 утакмица за овај клуб, и постигао сам доста голова. Када прођеш поред севера који скандира твоје име, то је незабораван осећај. Због тога се и игра фудбал. Неке ствари се сада погрешно схватају. Родитељи и менаџери набијају деци притисак да ако ништа не направе до 16. или 18. године, то је крај, прекида се. А њима треба подршка, јер тек од 25 године се игра најбољи фудбал. Уосталом, увек су играчи који су поникли у Омладинској школи лидери екипа. Они носе то у себи, јер су расли са клубом. Никада придошли играчи неће моћи да у себи носе то нешто. Сећам се, Миодраг Белодедић када је дошао у Звезду, као играч који је већ освојио Куп шампиона, одмах се наметнуо свима као лидер. И на тренингу, и у свлачионици. Сви други, чак и Дејо и Пикси, морали су током првих неколико месеци да прођу период адаптације. Дођу у велики клуб, очекују нешто ванземаљско, и потребан им је период привикавања. Због тога су играчи који су поникли овде у предности, психичкој предности у односу на све остале.
Павловић очекује да се његова екипа и на пролеће покаже у добром светлу и да ће успети да задржи лидерску позицију. Ипак, тврди и да је потребно учинити још неке ствари.
– Потребно нам је још играча, односно доселекција. Извукао сам сезону са 10-12 играча, али неопходно нам је још. Уздам се у овај систем и у рад, а овај сада период даје јако добре индиције. Чак ни ја нисам очекивао оволики помак код дечака, али сада морамо наставити у истом ритму. Пред дечацима је перспектива и надам се да ћемо успети. Срећа и привилегија је радити у Црвеној звезди. На крају сваког тренинга и пред сваку утакмицу, дечаци узвикну „Звезда, светски шампион!“ Зашто? Јер не волим да живе у прошлости, али, не дозвољавам ни да је забораве, како би будућност била лепша – закључио је Зоран Павловић, којем желимо наставак успешног рада.
