Јуниори победници екипног Првенства Србије, девојке треће

112

У недељу 25.9. у организацији АК Војводина, на стадиону Карађорђе у Новом Саду одржано је екипно Првенство Србије за јуниоре и јуниорке.

У конкуренцији јуниора такмичило се осам најјачих српских клубова у 11 атлетских дисциплина. После неизвесне борбе победила је АК Црвена звезда, друго место је освојио АК Партизан, док је земунска Младост дошла до 3. места.

Екипу АК Црвена звезда чинили су: Урош Ивановић (110м препоне), Никола Ковачевић (100м), Јован Стојоски (400м), Андрија Димитријевић (800м), Елзан Бибић (3000м), Вељко Недељковић (кугла), Александар Фук (копље), Јасмин Халили (Вис), Сава Ступаревић (троскок), Ђорђе Стаменковић (даљ). Штафету 4х100м трчали су Ђорђе Стаменковић, Лука Бабић, Урош Ивановић и Никола Ковачевић. У резерви је био Бошко Симоновић.

Распорд екипа и бодови:
1. АК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – 8159 бодова
2. АК ПАРТИЗАН – 7693
3. АК МЛАДОСТ – 7382
4. АК ВОЈВОДИНА – 7192
5. АК ПРОЛЕТЕР – 6493
6. АК ЦЕР – 5635
7. АК СИРМИЈУМ – 5547
8. АК ДИНАМО – 4744

Пре самог такмичења у женској конкуренцији владала је велика неизвесност. По предвиђеном стању бодова на основу резултата постигнутих ове године три екипе су биле са истим шансама за освајање трофеја. Повреда наше најбоље бацачице копља Дине Ћосић у првом хицу и пех у дисциплини 100м препоне искључили су нас из даље борбе за прво место. Ипак, велика борбеност довела је екипу на победничко постоље, али овога пута као трећепласирану.

Атлетски клуб Црвена звезда изашао је у следећем саставу: Јована Петровић (100м пр), Тамара Дамјановић (100м), Исидора Зоњић (400м), Сара Ивачковић (800м), Милица Голубовић (3000м), Марија Стојадиновић (троскок), Јована Стефановић (даљ), Марта Кљајић (вис), Дина Ћосић (Копље), Сара Огњеновић (кугла). Штафету су трчале: Јована Делић, Јована Савић, Тијана Пјевчевић и Тамара Дамјановић.

Коначан распоред екипа:
1. АК Нови Београд – 8566
2. АК Младост – 8437
3. АК Црвена звезда – 8053
4. АК Војводина – 7603
5. АК Партизан – 7277

Претходни текстЗвездаши будите „Ветар у леђа“ свом тиму
Следећи текстДеки и Пижон – 20 година касније