Деки и Пижон – 20 година касније

61

Једну од прегршт утакмица за памћење у својој историји Црвена звезда је одиграла на данашњи дан пре тачно 20 година.

Жреб је одлучио да се те 1996. године у првом колу Купа победника Купова састану Црвена звезда и Кајзерслаутерн. Прва утакмица одиграна је у Немачкој, а наш тим претрпео је минималан пораз. Резултатски неуспех, наравно, није сметао навијачима Црвене звезде који су у реваншу напунили Маракану до последњег места, спремни да бодре тим тадашњег тренера Владимира Петровића Пижона.

Када смо у жребу добили противника из Немачке нисам био уплашен, али јако сам ценио немачки фудбал. Зто сам се и определио за нешто дефанзивнију тактику у том првом мечу. Играли смо мало повученије, и изгубили смо 1:0. Сећам се, сви у клубу су били разочарани и трпео сам велике критике – присећа се четврта Звездина звезда.

У реваншу је виђена сасвим другачија слика. Једна од одлука које су обележиле тренерску каријеру Владимира Петровића свакако је и она да у наставку утакмице шансу пружи младом Дејану Станковићу.

Када је дошла друга утакмица сви су ми говорили, а пре свих људи из клуба, да одмах кренемо офанзивно како бисмо им брзо дали гол. Међутим, ја сам забранио играчима да „изгоре“. Рекао сам им да прво полувреме одиграмо макар нерешено, а да ћемо их у другом напасти. Дејана Станковића сам намерно оставио на клупи да бих га наљутио, и да би мотивисан и љут ушао у игру, јер, мислио је да ће да игра од почетка, а био је најмлађи. У првом делу игре је било 0:0, и када је Дејан ушао, направио је преокрет. Постигао је гол, па у продужецима још један. Можда је хтео је да покаже да ја нисам био у праву, али то је била моја тактика и моја замисао. Када си резерва, а уђеш у игру, желиш да се докажеш – говори Пижон.

Некадашњем капитену Црвене звезде Дејану Станковићу ова утакмица је свакако једна од најдражих, и добро је се сећа.

Утакмица са Кајзерслаутерном у Београду је била прекретница и одскочна даска за моју каријеру, нека врста фудбалске „раскрснице“. Бирао сам у том тренутку у ком ћу правцу кренути и захваљујући мојој Звезди и тадашњим саиграчима изабрао сам добро, одлично. Утакмица која ми је усмерила каријеру. Пред пуном Мараканом на великој сцени. Клинац који је тек напунио 18 година улази у игру даје два гола. Заиста у том тренутку нисам могао више да тражим од „судбине“. Вече и утакмица које ћу памтити заувек. И дан данас са децом гледам снимак тог меча и видим да су они одушевљени атмосфером и утакмицом. Драго ми је кад уживају у Звездиним утакмицама и атмосфери наших навијача јер желим да имају тај део детињства, као што сам га имао и ја – открива Станковић.

Дејан се не сећа да ли је био љут на тренера или не, као што је рекао Пижон, али каже да јесте био много мотивисан.

Не сећам се тих детаља пред утакмицу, али знам да сам био много мотивисан због пуног стадиона и велике жеље коју сам осећао. Владимир Петровић је велики тренер и сигурно је најбоље знао у том тренутку шта треба да уради, што се и показало – говори Дејан Станковић.

Претходни текстЈуниори победници екипног Првенства Србије, девојке треће
Следећи текстБојан Дошен на корак до медаље на ГП у Загребу