Легенда српског ватерпола Дејан Савић (36) завршио је професионалну каријеру после 22 године
активног играња. Рекордер по броју мечева за национални тим (444 мечева – 405 голова) окачио
је капицу о клин на утакмици са Београдом, која је Црвеној звезди осигурала трећу позицију и
квалификације за Евролигу.
Кад сте почели да тренирате?
Давне 1982. године, као седмогодишњак, почео сам да играм за Партизан. Сећам се да је
отац желео да се бавим физичком активношћу и да ме тако одвоји од улице, а пошто нам
је Бањица близу, логичан исход био је Партизан.
Сећате ли се тих првих дана и ватерполо тренинга?
Прошао сам све категорије у Партизану, од петлића до сениора. Ппрви тренер био ми је
Петар Поповић. Сећам се чак и друштва и лопте. Додуше, сатим друштвом из млађих
категорија више се не дружим, али су моји пријатељи свакако везани за ватерполо.
Да ли сте икада пожелели да одустанете?
Да!!!! Много пута, не само кад сам био млађи него и као првотимац. Лепше ми је било да
играм фудбал са другарима из краја. Захваљујући оцу који је форсирао сталне тренинге,
остао сам у овом спорту. Са четрнаест година сам дефинитивно одлучио да ће ватерполо
бити мој спорт… мој живот.
Какав је био осећај кад су вас први пут позвали да играте за репрезентацију?
Увек сам знао да треба ићи степеник по степеник. Желео сам олимпијско злато и то
ми је једини неостварени сан. Гледао сам на телевизији кад је наша репрезентација
на Олимпијски играма у Лос Анђелесу освојила злато. Милановићев гол на Светском
првенству у Мадриду такође је симбол овог спорта. Први пут за репрезентацију сам играо у Барселони, на припремама које су ми биле велика радост, али је тада атмосфера нажалост генерално била лоша. Због санкција није се ни отишло на Олимпијске игре. У Фукуоки 1995. године доживео сам „ватрено крштење“ на једном званичном турниру, а пре тога дебитовао сам у Каљарију и Катанији. То су моји почеци у „А“ репрезентацији.
Која вам је медаља најзначајнија?
Једна од дражих било је златно одличје на Европском шампионату у Будимпешти , потом
медаља истог сјаја у са Светског првенства у Монтреалу и, последње, иако је бронза, у
Пекингу на Олимпијским играма.
Да ли сте имали идоле?
Нисам имао идоле, али сам гледао старије и скупљао значајне ствари.
Наредни планови?
На корак сам од договора са Звездом шта ћу да радим, али је једно сигурно – остајем у
ватерполу!
