Морам поново у Звезду

25

Једно од највећих изненађења у овогодишњој кошаркашкој Евролиги приредио је прошле недеље пољски Проком који је у 12. колу Групе А савладао моћни Олимпијакос (63:59). Џелат Грка био је Милан Гуровић са 28 поена и укупним индексом корисности 30, чиме је себи обезбедио место у петорци рунде. Сјајна партија одмах је подгрејала приче о његовом преласку управо у атинске црвено-беле, а то је био довољан миг да популарни Чича поново проговори за београдске медије. Преносимо делове тог разговора бившег капитена наших кошаркаша.

– У односу на наше навијаче, Пољаци су прилично смешни. На утакмице Прокома долазе мирни и културни људи са децом. Забављају се, аплаудирају чак и противнику кад уради нешто добро. Воле ме, научили су и да скандирају Милан Гуровић, али није то то… Ко зна колико сам пута отишао на сајт Делија и погледао ону слику са севера против Глазгов Ренџерса. И сваки пут сам се поново најежио. Тај осећај нема цену! Зато и сањам дан кад ћу да се вратим у Црвену звезду. Да завршим још овај уговор до краја, па долазим на Калиш. Хоћу да будем спортски директор или тако нешто. Остао сам звездашима дужан титулу као играч, па морам да је узмем макар у оделу и ципелама! – као и увек био је слоковит легендарни ас.

На питање када ће опет у Београд, Гуровић је одговорио:
– Тешко пре јуна, мада бих много волео да дођем раније и гледам неку Звездину утакмицу у „Пиониру“. Желим им да узму титулу, а ја да навијам из партера или са трибине. Гледам утакмице црвено-белих преко „Тотал ТВ“ и понављам сам себи: Ало, човече, па где је био овај Омар Кук прошле сезоне?! Да смо имали њега, ладно бисмо били шампиони, сто посто. Такав нам је фалио… А кад сам му раније, на почетку сезоне, гледао статистику преко интернета, па видим да стално има по 11 асистенција, седам украдених лопти и остало, питао сам се шта је то, да није нека грешка… Нема везе да ли Звезда игра против Динама, Цибоне, Фортитуда или Широког, Кук стално има исте бројке. Па где си, земљаче, био прошле сезоне…
Чича се осврнуо и на живот у Пољској односно на евентулани трансфер у Олимпијакос:
– Сопот је ОК град, живот исто, друштво добро… Не буним се, а и жена је задовољна. Деца иду у обданиште, нема проблема. Једино се нервирам што у Евролиги нисмо направили ништа од планираног, а хтели смо много. Зато би ми и пријао Олимпијакос, да нападнемо фајнал-фор. Ипак, нереално је пре лета да променим средину.

Милан је такође анализирао квалитет локалне кошарке:
– Још нису на високом ниову, али пар водећих клубова последњих година има одличне буџете, па велика имена европске кошарке долазе овде да играју. Знате какве дворане граде за Европско првенство 2009? Брука! Толико улажу да тврдим да ће за пет до десет година бити трећа лига у Европи, после Шпаније и Русије.

Наш ас није пропустио и да да свој коментар поводом избора Душана Ивковића на место селектора:
– Дуда је врхунски тренер, величина… Човек зна шта ради, то је прави потез. Претпостављам да ће у репрезентацију узети играче 1986. и 1987. годиште који су летос играли на Европском шампионату у Шпанији, плус два, три искусна играча који ће бити носиоци. Значи, идемо на ЕШ у Пољску!

Гуровић је за крај брзо демантовао да би и он могао да нађе своје место у новом националном тиму који ће саставити Ивковић:
– Не, нема шансе! Сад је стварно крај. Па 17 јуна пуним 33, било би много. Ја сам човек у годинама, већ се полако али сигурно распадам… Али, док ме све боли бар значи да сам жив – закључио је уз осмех Милан.

Претходни текстСвим срцем уз Звезду
Следећи текстСлавље у дербију