Дејан Давидовац, Звездин дијамант

277

пише: Жарко Дапчевић – Даба

Црвена звезда је у 12. колу Евролиге на гостовању у Валенсији против истоимене екипе забележила трећу победу заредом, а пету у досадашњем делу такмичења. Поред победе Црвена звезда је добила и кошаркаша, небрушени дијамант који ће у наредном периоду под диригентском палицом њеног тренера Душана Алимпијевића добити кошаркаша за будућност, кошаркаша који ће, савим сам сигуран, остварити велику каријеру.

Дејан Давидовац кошаркаш Црвене звезде који је пре свега изузетно скроман и добар младић, поливалентан кошаркаш који може да игра на неколико позиција у тиму без поговора извршава све замисли свог тренера Алимпијевића, па тако и игра на позицији плеја као „бек ап“ Рочестију. Када је Црвена звезда у Београдској Арени изгубила меч против Басконије једна од светлих тачака у том поразу је управо био Дејан Давидовац.

Тејлор Рочести на тој утакмици је био изузетно чуван од стране противничких кошаркаша, Никола Радичевић његова замена једноставно се није уклопио у ту причу, када је он био на терену противник би за тили час направио двоцифрену предност, онда је Душан Алимпијевић повукао изузетно храбар потез убацивши младог Давидовца да он покуша да повеже Звездине редове.

И не само да их је повезао већ је са њиме у игри Звезда стигла предност гостију и повела, међутим, ипак је то био превелики залогај и за младог Давидовца у том тренутку, пред сам крај меча остао је без даха ушао је поново Рочести, противник је са две брзе тројке пред сам крај меча преломио резултат и однео победу.

Звезда је те вечери и поред болног пораза имала разлога да буде задовољна, добила је вансеријског играча пред којим је мукотрпан рад, али и светла будућност. Да та утакмица против Басконије није била случајност показало се у наредним мечевима како у АБА лиги, тако и у историјској победи над Реалом у Мадриду после 44 године. Давидовац је попут прекаљених асова који у својим рукама имају стотине и стотине таквих мечева одиграо изузетно паметно, натеравши противника да над њиме праве фаулове и изађу из бонуса, а потом хладан као шприцер, као да је то радио на хиљаде пута, од четири слободна бацања погодио три и то у моментима када се меч ломио, пред сам крај и тако допринео историјској победи.

У мечу са Валенсијом када Рочести није био у елементу када су га кошаркаши Валенсије затворили, а он срљао из грешке у грешку, ушао је Давидовац и заједно са маестралним Пером Антићем и Џејмсом Фелдином, минус 13 колико је Валенсија имала предност пет минута пред крај меча, претворио у Звездину победу.

Али до свих ових горе поменутих утакмица Дејан Давидовац је морао проћи дуг пут до Звездиног дреса и ове приче о њему, а све је почело у Зрењанину пре 23 године тачније 17. јануара 1995. године када је Дејан дошао на овај свет.

Захваљујући свом деди Божидару Вукановићу (мајчин отац) је заволео Звезду, деда је поред родитеља и брата Бојана његова највећа подршка, и свака победа и свака добра партија је намењена и деди Божидару. Захваљујући старијем брату Бојану који је тренирао кошарку, такође је и Дејан кренуо његовим стопама. Своје прве кошаркашке кораке Дејан је направио у својој Основној школи „Петар Петровић Његош“ у Зрењанину код наставника физичког Саше.

Потом је почео озбиљније да тренира у КК Уно Гранде код тренера Рада Првулова, да би одатле прешао у КК Пролетер из Зрењанина где су га тренирали Жељко Стајић и Зоран Бајин. Већ тада је одкскако од својих вршњака и тада је већ показивао да у њему постоји нештоо више, а то није промакло искусном вуку Жарету Вучуровићу који је још једном показао да је непогрешив у проналажењу младих вансеријских талената. На његов позив са 17 година прелази у КК Вршац.

На завршници Купа Радивоја Кораћа у Нишу 2015. године је својим одличним партијама скренуо на себе пажњу шире јавности, прво је у четвртфиналу предводио свој тим у победи над Металцем из Ваљева што је било велико изненађење, Давидовац је био нерешива енигма за Ваљевчане. На тој утакмици је постигао 18 поена. У полуфиналу Вршац је заустављен од екипе Мега Лекса, али је Давидовац и на том мечу био одличан и показао да је једноставно прерастао ту средину и да мора ићи даље. На том мечу је постигао 12 поена и имао 6 скокова.Те године на крају КЛС лиге Дејан Давидовац је био изабран у најбољу петорку.

По завршетку КЛС лиге, а пред сам почетак Супер лиге Дејан Давидовац и Драган Апић 27. марта 2015. године потписују за Црвену звезду, али бивају прослеђени у ФМП на позајмицу, што је било и разумљиво јер су њима биле потребне јаке утакмице и минутажа, а то у тадашњој Звезди не би имали.

Већ следећег дана 28. марта 2015. године Давидовац је имао свој деби у дресу ФМП-а у првом колу Супер лиге против Тамиша где је са својих десет поена допринео победи свог тима. Стрпљиво је тренирао, играо, чекао своју шансу, било је и падова и повреда што је и нормално за његов узраст, али никада није клонуо духом, већ је марљиво тренирао. Када је прошле сезоне пред почетак Супер лиге на место тренера у ФМП-у дошао Душан Алимпијевић, Дејан Давидовац је просто експлодирао, пронашао свој игру, неки свој ритам и показао да је сазрео да се врати у Звезду.

Преласком Душана Алимпијевића из ФМП-а у Звезду на месту тренера је итекако била још једна повољност за Давидовца, јер је управо под његовом диригентском палицом и Дејан одиграо најбоље до тада. Почетак у Звезди није био лак ни за њега, а ни за Алимпијевића који је имао тежак задатак да настави да кормилари Звездиним бродом тамо где је његов претходник стао.

Дејан је и на почетку сезоне марљиво тренирао, чекао својих пет минута и почео да игра на позицији која њему није природна, али је прихватио и у потпуности оправдао поверење. Дебитовао је за Звезду у 5. колу у Загребу против Цедевите где је на том мечу забележио и своје прве поене (постигао је три поена).

Уследиле су добре партије које смо већ горе описали, а као награда за све то су биле овације које је добио од Звездиних навијача на утакмици са Игокеом када га је тренер Алимпијевић пред сам крај меча извео из игре.

Звездини навијачи су добили свог љубимца, а Давидовац их је освојио својом игром, својом интелигенцијом коју показује на терену.

Ликом много подсећа на сјајне спортисте Андрију Прлаиновића и Душка Савановића, па нека му и каријера буде слична или боља од њихових.


Жарко Дапчевић – Даба

Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.

“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”