Фудбалери Црвене звезде припремају се прву утакмицу трећег кола квалификација за Лигу Европе, а један од играча који с нестрпљењем ишчекују да утакмица почне је и Лука Аџић.
Ове сезоне Лука је наступио на две утакмице, а против Радничког на премијери сезоне нашао се у стартној постави. Поверење тренера оправдао је вештом асистенцијом за гол у завршници првог дела игре.
— Прошле сезоне сам имао десет наступа, а мислим да сам могао да их имам и више. Задовољан сам, ипак, јер сам излазио из тешке повреде. Дао сам два гола, један јако битан у Милановцу. Сада је сезона почела асистенцијом и убеђен сам да ћу имати већу минутажу него прошле сезоне — говори Аџић.
И голови и асистенције које је имао били су веома атрактивни.
— То су тренуци, то је ствар инспирације која дође у једној секунди. То сам, некако, ја у таквим ситуацијама. Али, мање је важно то да ли су потези атрактивни или не. Битно је да асистенција и голова буде што више.
Аџић сматра да је веома важно то што је Црвена звезда нову сезону отворила победом.
— Прво коло је било доста тешко, а Звезда увек има проблема у том првом колу. Настала је та нека лоша традиција, али мислим да смо добро одиграли. У млађим категоријама нисам имао проблема са отварањем сезона, пренео сам ту своју енегију и у ову сезону, а мислим да играч Звезде никада не треба да има страх ни од једног противника, посебно у нашој лиги где смо увек ми фаворити. Што се мене лично тиче, мислим да нисам још увек довољно физички спреман. Мислим да ћу полако кроз утакмице да подижем кондицију и да ћу ускоро бити спреман за свих 90 минута — рекао је Аџић који се за сада добро уклапа у Звездину екипу.
— Одлично се сналазим са Анђелковићем на левој страни. Могу да играм и на позицији шпица, полушпица. То сам најчешће и играо, али што сам старији све више ме стављају на леви бок.
Екипа се озбиљно припрема за утакмицу против Спарте из Прага. Лука је упоредио атмосферу пред велику европску утакмицу сада и из периода када није био у првом тиму.
— Много је другачије сада. Када си навијач, са стране све то другачије изгледа. Гледаш играче у тунелу како излазе, каква је атмосфера пре утакмице, ослушкујеш пун стадион… Кад си на терену некако све то доживљаваш нормалније него навијач, приземинији си и концентрисанији. Мирнији сам на терену него на трибинама. Раније када год бих се спремао да гледам Звезду у Европи, имао сам ненормалну трему, већу од играча. Што се тиче саме утакмице, не бих ништа најављивао. Имамо и старије играче који треба да причају о томе. Ја чекам своју шансу, а уколико је добијем, трудићу се да је искористим и даћу 100% својих могућности. Мислим да сам негде прочитао да је Спарта фаворит, али ја не мислим тако — рекао је Аџић.
За крај, Аџића смо питали зашто је одабрао број 11.
— У Омладинској школи сам најчешће носио десетку, а мој отац је у Црвеној звезди носио седмицу. То су два броја која сам највише желео, али били су заузети. Пошто сам у својој последњој сезони у Омладинској школи носио број „11“, одлучио сам да то наставим и у првом тиму. Та три броја су ми сада најдража, а планирам да останем веран „једанаестици“ — открио је Аџић.
