У сезони 1971/72. Црвена звезда је играла одлично на свим фронтовима и успешно изборила европско пролеће, али је мало недостајало нашем тиму да стигне до саме завршнице такмичења Купа победника купова.
Први противник наше екипе у шеснаестини финала био је Комило, тим из Мађарске, а црвено-бели су били фаворити за пролаз у наредну рунду такмичења. Звезда је прво гостовала 15. септембра 1971. године пред осам хиљада гледалаца, који су уживали у правом фудбалском спектаклу. Први погодак су постигли домаћини, преко Јухаса у 14. минуту игре, али панике у нашим редовима није било, пошто је већ пет минута касније Караси изједначио резултат. До предности су наши фудбалери стигли у 33. минуту голом Зорана Филиповића, а његов имењак Антонијевић повећао је разлику на 3:1 у 41. минуту. Пети погодак на утакмици виђен је у 44. минуту када је Хорват постигао други и последњи гол за екипу Комила на овом сусрету.
Голеада се наставила у другом делу игре, а најистакнутији је био Зоран Филиповић са чак три поготка у другом полувремену. У 54. минуту Филиповић је голом најавио атрактиван наставак овог дуела. Петар Кривокућа се уписао у стрелце након сат времена игре, а Филиповић је седам минута касније дошао до хет-трика, али се ту није заустављало. Зоран Филиповић је четврти пут затресао мрежу противника у 71. минуту и тако ставио тачку на овај сусрет у ком је публика видела чак девет голова!
У реваншу у Београду виђена су три поготка. Јован Аћимовић је довео Звезду у вођство у 39. минуту, али је изједначење стигло већ два минута касније голом Јухаса. Победу је за екипу из Мађарске донео Бенчик у 60. минуту, те је коначан исход овог двомеча био 8:4 у корист Црвене звезде.
У осмини финала Звезду је чекао веома тежак изазов, пошто је противник била екипа Спарте из Ротердама. Гостовала је Звезда 20. октобра 1971. године пред 25 хиљада гледалаца који су посматрали сјајан дуел. Наши фудбалери повели су у 17. минуту преко Слободана Јанковића, што је био једини погодак у првом полувремену, међутим изједначење је виђено већ у првом минуту другог дела игре, голом Босфелда. До краја меча виђена је тврда игра на обе стране, те је резултат остао нерешен пред утакмицу на Маракани. Две недеље касније одиграна је друга утакмица, пред 10 хиљада верних навијача Црвене звезде. Поново је наша екипа прва дошла до гола, када је Караси у 36. минуту затресао мрежу холандског клуба. Клијњан је поравнао резултат у 50. минуту игре, али је радост и пролаз у наредну рунду Звездиним играчима донео Зоран Антонијевић девет минута пре краја утакмице.
Звезди је на мегдан у четвртини финала Купа победника купова изашао Динамо из Москве који је предводио један од најбољих чувара мреже у историји фудбала – Лав Јашин. Црвено-бели су пред овај двомеч били ослабљени због кадровских проблема. Осмог марта 1972. године пред 50 хиљада гледалаца на Маракани Звезда је дочекала Динамо из Москве. У последњем минуту првог дела игре, након пада концентрације наших фудбалера, гости су дошли до предности голом Коземијакина. У 88. минуту Филиповић је изједначио резултат, и два минута пре краја меча деловало је као да ће се утакмица завршити нерешеним резултатом. Међутим, Динамо је у последњим секундама меча дошао до победе голом Гершковича.
Реванш меч игран је 23. марта, пред 60 хиљада навијача. Изгледало је да ће црвено-бели доћи до преокрета пошто је Петар Кривокућа у 52. минуту донео предност нашој екипи. Ипак, Коземијакин је голом у 75. минуту срушио снове о полуфиналу Купа победника купова.
За Црвену звезду наступали су: Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Бранко Кленковски, Владислав Богићевић, Бранко Радовић, Петар Кривокућа, Кирил Дојчиновски, Мирослав Павловић, Михаљ Кери, Миле Новковић, Слободан Јанковић, Зоран Антонијевић, Александар Панајотовић, Сеад Сушић, Јован Аћимовић, Станислав Караси, Зоран Филиповић, Драган Џајић, Трифун Михајловић.