Српска кошарка остала је без још једног великана након што нас је у 91.години напустио легендарни тренер Боривоје Бора Ценић.
Бора Ценић је рођен 25.септембра 1930.године у Београду. Кошарком је почео да се бави уживајући у играма Александра Геца и Срђана Калембера на Малом Калемегдану. Прве кораке направио је у београдском Железничару, да би након пробе у Црвеној звезди, каријеру започео у Радничком са Црвеног крста.
Активно је играо кошарку до 1951.године у дресу БАСК-а, када је започео тренерски пут на Црвеном крсту и посветио се раду са млађим категоријама.
У Радничком је тренирао многе будуће легенде српске кошарке, издвајају се легендарна браћа Слободан Пива и Душан Дуда Ивковић, а на позив Страхиње Браце Алагића 1959.године дошао је у Црвену звезду.
У ККЖ и КК Црвена звезда је провео три године у раду са јуниорима и јуниоркама, да би се 1962. вратио у Раднички, преузео женски тим и освојио четири титуле шампиона државе.
Ценић је 1960.године предводио женску репрезентацију Југославије до петог места на Ервропском првенству, а 1968.године је био помоћник Ладиславу Демшару на Европском првенству у Италији, када је освојена сребрна медаља. Селектор женског националног тима био је и у периоду 1972-1976, а у међувремену је предводио и млађе селекције државног тима.
У ОКК Београду је сарађивао са легендарним Бором Станковићем и Браниславом Рајачићем. Тренерски пут га је водио у Грчку и Кувајт, да би по повратку из Кувајта основао Школу кошарке Звездара, где је био и координатор.
Радио је и у млађим категоријама Партизана, предводио Јагодину пре повратка у ОКК Београд, да би од 1995. до 2000.године био директор свих млађих селекција у Кошаркашком савезу Југославије. Од 2000. године као стручни сарадник учествовао је у раду кошаркашких кампова широм Србије.
Легендарни Борислав Ценић целу каријеру провео радећи са младима и сматрао је то највећим задовољством, а тврдио је и да му је највећи успех рад са тренерима кад је радио на Факултету за Физичку културу на одсеку Кошарка и на Вишој кошаркашкој школи при Кошаркашком савезу Југославије. Основна преокупација му је била методика, написао је и пар сјајних књига на ту тему. Посебну пажњу посвећивао је детаљима, сматрао је најважнијим стварање будућих асова.
Добитник је награде Савеза Спортова Београда и награде за животно дело Удружења кошаркашких тренера Србије, као и „Сребрне лопте“ Кошаркашког савеза Србије. Његово име носи кошаркашки семинар УКТС „Тренерски дани“ намењен тренерима млађих категорија.
Време и место сахране Боривоја Боре Ценића биће објављени накнадно.