Освајањем титуле шампиона Србије јунори Црвене звезде Телеком остварили су велики успех, али и потврдили тезу да црвено-бели у свом омладинском погону имају плејаду талентованих кошаркаша. Звездин јуниорски тим је оправдао улогу фаворита на финалном турниру у Чачку, а до шампионске титуле стигао је на супериоран начин пошто је у укупно 24 утакмице целе сезоне уписао исто толико победа. Њихов тријумф још више добија на значају ако се у обзир узме чињеница да су окосницу Звездиног тима чинили играчи рођени 1997. и 1998. године, односно годину или чак две млађи од конкуренције.
У финалу је после велике борбе и узбудљиве завршнице савладан вечити ривал (69:66), а треба истаћи да је то био чак четврти тријумф над Партизаном ове сезоне па нема сумње да су златне медаље завршиле у правим рукама.
Јунак тријумфа био је Немања Капетановић који је у последњим секундама утакмице погодио одлучујућу тројку:
– Још се нису слегли сви утисци. Добили смо два дана да се одморимо, ваљда ћу за то време успети да дођем себи – уз осмех прича Капетановић.
– Освајање титуле шампиона Србије је дошло као резултат великог рада. Никога од играча не бих посебно издвајао, а моја тројка у финишу утакмице је награда за велики труд који су тренери и сви играчи уложили током сезоне.
Тренер Звездиних јуниор Слободан Клипа објаснио је да је у финишу утакмице Капетановић био тек трећа опција за одлучујући напад. Ипак, испоставило се да је трећа била срећа:
– Ишао сам ка лопти спреман да узмем тај последњи шут. Шутирао сам и морам да признам да у том тренутку нисам много размишљао. Да сам размишљао можда не бих погодио – искрен је Капетановић.
Оно што је куриозитет када је овај момак у питању свакако је податак да је прошле године на сличан начин у финалу донео тријумф носећи дрес Партизана и то баш против Црвене звезде:
– Било је много шала баш на рачун свега тога – истиче Капетановић и додаје:
– Не мислим да су те погођене тројке биле случајност. Једноставно, рука ми је мирна у одлучујућим тренуцима, то је ваљда неки дар од Бога. Јер, заиста у тим ситуацијама не осећам притисак, хладнокрван сам и када бих био у прилици сигуран сам да бих опет урадио исто – констатује Капетановић.
Сјајну партију у финалу пружио је и Александар Аранитовић који је са 26 поена био убедљиво најефикаснији актер меча:
– Знали смо да нас очекује јак турнир. У полуфиналу нисмо имали већих проблема иако смо играли против веома борбене екипе Беовука. Са друге стране, у финалу смо за ривала имали Партизан који је три године узастопно био шампион у јуниорској конкуренцији и то нам је био додатни мотив. Желели смо да им преузмемо примат и да им се реванширамо за прошлогодишњи пораз у финалу. Уз велико пожртвовање целе екипе, али и мало среће успели смо у томе – рекао је Аранитовић који је апострифирао да је нервоза услед велике жеље за тријумфом у доброј мери утицала на веома слабе проценте шута, нарочито у првом полувремену.
– И ја сам као и већина нашег тима лошије ушао у утакмицу. Међутим, у другом полувремену сам се опустио. То се одразило и на мој учинак. Потрудио сам се да што је могуће више помогнем тиму, најважније је да смо победеили, а ово је апсолутно био тријумф колекива.
Осим што је урадио сјајан посао у нападу, Аранитовић је успео да заустави и најбољег играча Партизана, првотимца црно-белих Вању Маринковића:
– Морам да кажем да је Вања изванредан играч, сјајан атлета. Било ми је јако тешко да га чувам, заиста сам сам се трудио, дао сам свој максимум, а на тренеру је да оцени да ли сам добро обавио свој задатак. У сваком случају, дуели које сам водио са њим ми много значе јер могу само да ми помогну да будем још бољи играч – закључио је Аранитовић.
