Црвена звезда већ годинама ниже успехе, како у домаћем првенству – тако и у Европи, где трећи пут у седам година учествује у најелитнијем такмичењу – Лиги шампиона, а ми ћемо се кроз рубрику „Мало је фалило“ овога пута вратити у 2019. годину и подсетити како је то изгледало када смо несрећно елиминисани од Олимпијакоса.
Након изузетно напетог и неизвесног двомеча са Јанг Бојсом, Црвена звезда се 2019. године по други пут узастопно пласирала у групну фазу Лиге шампиона, а после жреба било је јасно да је очекује нимало лака група у којој се нашла са великанима европског фудбала – Бајерном, Тотенхемом и Олимпијакосом.
Звездини фудбалери су већ у првом колу „показали зубе“ на тада можда и најтежем могућем гостовању – Алијанц Арени. Дефанзивно оријентисани играчи Владана Милојевића вребали су своје шансе из контранапада и храбро се борили против гиганта из Минхена, али је одбрана капитулирала у 34. минуту пред Команом. Резултат 1:0 стајао је на семафору све до 80. минута када је, неколико тренутака након највеће шансе за наш тим и ударца Марка Марина тик поред стативе, Левандовски дуплирао предност Бавараца. Црвена звезда је на крају поражена са 3:0, али су наши играчи могли да се врате у Београд и те како поносни на приказано у Немачкој.
Уследио је врло битан дуел у борби за пролеће у Европи – судар с Олимпијакосом на домаћем терену. Братска атмосфера и навијачка сложност обележили су почетак сусрета, али је Олимпијакос био тај који је имао минималну предност на полувремену. Међутим, убрзо по почетку другог дела игре, гости су остали са играчем мање на терену, а то је значило само једно за нашу екипу – потпуни јуриш на гол Олимпијакоса. Свега пет минута након искључења Бензије, а осам након његовог уласка у игру, Милош Вулић нам је донео изједначење „хируршки“ прецизним ударцем у доњи леви угао Хозе Саа, који је само погледом испратио ту лопту. Звезда је преузела иницијативу и уз огромну подршку са трибина заиграла феноменално, те коначно дошла до предности три минута пре краја меча када је Немања Милуновић „небеским“ скоком затресао мрежу и донео огромну радост свим звездашима. Да победа буде још убедљивија побринуо се Ричмонд Боаћи који је на идентичан начин у последњим тренуцима изазвао још већу еуфорију на Маракани и поставио коначан резултат – 3:1.
Црвено-беле је затим очекивала серија врло тешких мечева – два сусрета са Тотенхемом и један са Бајерном, из којих је Звезда излазила као поражена, али је и Олимпијакос и даље био на учинку из првог кола, односно једним бодом из ремија са Тотенхемом, па је било јасно да ће сусрет у Пиреју у последњем колу одлучити ко ће у Лигу Европе.
Огромна тензија која је владала пред почетак дуела ни тада није омела навијаче да направе сјајну братску увертиру за меч одлуке, а дешавања на терену су била у складу тога, пошто су снаге све до 43. минута биле углавном изједначене. Три минута пре краја првог полувремена севнула је контра Звезде, Марко Марин је изванредно заломио у шеснаестерцу ривала који није имао другу опцију осим да га сруши, а арбитар Орсато је одмах показао на белу тачку. Велику одговорност је преузео Томане, међутим није успео да се избори са њом и пропустио је велику шансу, пошто је затресао оквир гола, односно погодио пречку. Било је јасно да је то прилика која није смела да остане неискоришћена, али црвено-бели нису клонули духом и наставили су да играју као и до тада. Мреже су мировале, Звезда одолевала притиску, сусрет се ближио крају, али онда, право ниоткуда, кобни моменат у 87. минуту и досуђен једанаестерац за домаће после играња руком Жандера. Бразилац је неопрезно реаговао на центаршут и препустио прилику Ел Арабију да буде успешнији са беле тачке од Томанеа. Марокански интернационалац је то умео да искористи и пошаље грчки тим у Лигу Европе, док је Звезда остала без бодова и европског пролећа.
Олимпијакос – Црвена звезда 1:0 (0:0)
Стадион: „Караискаки“, Грчка.
Гледалаца: 32.115.
Судија: Данијеле Орсато.
Стрелац: Ел Араби у 87. минуту.
ОЛИМПИЈАКОС: Са, Елабделауи, Мерија, Семедо, Цимикас, Гиљерме, Камара (од 61. Гереро), Бухалакис, Масурас (од 70. Ловера), Ел Араби (од 91. Бензија), Поденс.
Резерве: Алан, Бензија, Гереро, Ловера, Пападопулос, Торосидис, Ранђеловић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Милуновић, Дегенек, Родић (од 82. Жандер), Петровић, Гарсија, Марин, Иванић, Вукановић (од 65. Боаћи), Томане (од 58. Ван ла Пара).
Резерве: Поповић, Панков, Вулић, Павков, Боаћи, Жандер, Ван ла Пара.
