Црвено бела породица остала је без једног од стубова и темеља – Владимира Цветковића.
Човек који је многим делима учинио да будемо велики, био је и синоним за верност и бескрајну љубав према Црвеној звезди коју није крио никада, чак и под старе дане у јавним, али ретким обраћањима.
Цео играчки век – кошаркаш и капитен Црвене звезде. Након играчке каријере – архитекта Барија, Токија и велике Црвене звезде…
Почасни председник КК Црвена звезда, први званично изабрани најбољи спортиста у историји СД Црвена звезда (1965. године), носилац октобарске награде Града Београда, добитник мајске награде Републике Србије и ордена заслуга за народ са сребрним венцем, као и ордена рада са златним венцем. Носилац је Националног спортског признања и бројних других награда. На првом месту великан црвено беле породице у сваком смислу, отац, деда, Звездаш…
Целу играчку каријеру дао је Црвеној звезди. Један од последњих интервјуа Владимир Цветковић дао је за свој кошаркашки клуб и архиву – да се не заборави и остане за будућа поколења нових Звездаша…
„…могу да се захвалим Црвеној звезди што нам је омогућила да као њени чланови доживимо најбоље тренутке својих каријера – али и наших живота…Има тренутака када стварност надмаши најлепше снове. Као млади једног дана сањамо да постанемо део Звезде. Онда дође тренутак када обучеш црвено бели дрес и почнеш да трчиш, пливаш, скачеш, дајеш кошеве живиш и радиш у својој Звезди. И онда при крају свог спортског живота доживиш то да онај сан из детињства буде смешан у односу на стварност. И на крају Звезда ти каже хвала. Звездо хвала ти што постојиш.“
Владимир Цветковић је преминуо 06.05.2026. године у Београду.
Има ли веће симболике да је можда и највећи у историји нашег Спортског Друштва отишао на дан наше клупске славе „Ђурђевдан“.
Овако је говорио Велики Владимир, наш „Цвеле“
