Пре 103 године на данашњи дан рођен је један од највећих фудбалских мајстора који је носио црвено-бели дрес. Његово височанство, прва Звездина звезда, играчка и људска громада Рајко Митић.
Легендарни фудбалер рођен је у селу Дол, близу Беле Паланке, 19. новембра 1922. године, а преминуо је 29. марта 2008. године. За црвено-беле је наступао 14 сезона од оснивања 4. марта 1945. и све до новембра 1958. Одиграо је 572 утакмице и постигао 262 гола, био је капитен и допринео је освајању шест титула.
Захваљујући раду, посвећеношћу и људскошћу којом је зрачио, био је омиљен у свим круговима, а свакако један од симбола Црвене звезде и човек по којем су спонтано одређена правила понашања свих који у срцу носе црвено-беле боје.
Велика већина заљубљеника у црвено-беле боје никада није имала прилику да види на терену чаролије које је изводио легендарни фудбалер и прва звезда најтрофејнијег српског клуба. Чули су само да је један велики господин својом харизмом, фудбалским знањем и головима обележио почетну еру Црвене звезде.
Фудбал је почео да игра на ливадама београдског Кошутњака, а наставио је у клубу истог имена, који се такмичио у трећем разреду Београда. Лета 1938. постао је члан омладинске екипе БСК, а касније и првотимац овог некада славног предратног клуба.
Наредне године, по избијању Другог светског рата на просторима Србије, његов спортски развој стагнира све до 1944. када заједно са Ђајићем и Језеркићем наставља да игра фудбал. Црвено-бели дрес носио је пуних 14 сезона, а опростио се у финалу купа против мостарског Вележа (4:0). Био је капитен Црвене звезде коју је предводио до шест титула шампиона (1946, 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959.) док је два трофеја мање подигао у националном купу.
Био је велики ас, фудбалер и џентлмен у копачкама, поштован и вољен у целој земљи. Његова популарност прерасла је у легенду и превазишла време у којем је играо. Био је слављен као незаборавни капитен Црвене звезде и један од диригената и најбољих стрелаца репрезентације којој је пуну деценију давао посебан печат. Велики противник неспортске игре и некоректне борбе, никад није повукао противника за дрес, нити му је подметнуо ногу. Фудбалски терен за Рајка никад није представљао надметање у снази, већ простор за игру и демонстрацију вештине.
Једноставно, волео је фудбал преносећи љубав и фер-плеј на своје клупске и репрезентативне другове, на противнике, али и навијаче. Био је поштован и непоновљив због изузетних људских и спортских врлина.
