ПОНОСНИ НА НАШУ ИСТОРИЈУ – ТАМО СУ И ЗВЕЗДАНЕ НОЋИ
КК Црвена звезда организовао је у четвртак увече 04.09.2025.године “Звездану ноћ” окупљање које је деценијама уназад било нешто више од обичне игранке.
Многи Звездаши они млађи с правом су постављали и питање шта је “Звездана Ноћ” била и представљала тада за наше баке и мајке, деке и очеве… Она је представљала и жељу за већим, бољим, била је бекство од неких крутих оквира која су постављена у многим сферама живота у некадашњој Југославији и нашем друштву.
О “Звезданим Ноћима” су у прошлости причали многи који су били важни за историју нашег клуба, али и града, музике, свега што је било испред и прогресивно за та времена, а опет са мером укуса народно… Можда најбоље сведочанство је текст који је „Политика” објавила 2011.године и који је на врло сликовит начин покушао да дочара те дана и та времена, на која смо покушали да подсетимо и у четвртак увече. Звездана ноћ 2025. Није била представљање тима, новог дреса, већ подсећање на једну традицију која је незаобилазан део наше пребогате историје…и која је чак послужила да наш славни клуб може да се издржава финансијски…
Дневни лист “Политика” 05.01.2011.године
ЗВЕЗДАНЕ НОЋИ
Небојша Поповић је изјавио једном приликом да се његова Црвена звезда у првим годинама после оснивања издржавала од „Звезданих ноћи” на Малом Калемегдану. То данас потврђује и дугогодишњи генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА) Борислав Станковић (86), уз Небојшу Поповића, Радомира Шапера и Александра Николића утемељивач најбоље европске школе кошарке, а тих дана се радо сећа и тадашњи „спонзор” Звезде Војислав-Бубиша Симић (87), оснивач џез оркестра „Динамо”.
Две америчке ствари – џез и кошарка – кренуле су на Малом Калемегдану руку под руку, у време кад се на све што је са Запада није гледало благонаклоно. Није претерано да се каже да је у првим послератним годинама, 1946. и 1947. то било донекле и опасно. „Динамо” се родио годину после Црвене звезде (она 4. марта 1945) а њихова сарадња цветала је 1947, када су и настале чувене „Звездане ноћи”.
– Идеја о „Звезданим ноћима” родила се док смо одлазили на купање на Ади Циганлији, кад су се с нама џезерима дружили Звездини кошаркаши, а и неки фудбалери Партизана и Звезде, као рецимо Златко Чајковски, Рајко Митић, Минда Јовановић, Јован Језеркић, Милован Ћирић… Пре „Звезданих ноћи” свирали смо на Калемегданској тераси, а ово је био изазов за нас, јер је био у питању далеко већи простор а и другачија врста посетилаца – каже Војислав-Бубиша Симић, дугогодишњи диригент џез оркестра Радио-телевизије Београд, који је у свету музике оно што су Небојша, Бора, Раша и Аца били у кошарци – мајстор свог заната на светском нивоу.
Симић се не сећа колико су кошаркаши могли да зараде од „Звезданих ноћи”, али добро памти да је и џезерима остајало толико да сви буду задовољни. Више од тога значило им је што је „цео Београд”, онај „прави Београд”, хрлио тих вечери на Калемегдан.
А и за дневне „представе” на шљаци тражила се карта више, пошто су „црвено-бели” постали хит, освојивши десет узастопних титула првака (1946-1955). Ништа мање нису били занимљиве фудбалске, другарске утакмице између „Динама” и Звездиних кошаркаша, које су се играле у слободно време. … КК Црвена звезда, 4. септембра 2025. године 80 година од оснивања КК Црвена звезда, одлучили смо да поново организујемо “Звездану ноћ”, као увод у нову сезону и поход у нове победе. На истом легендарном месту, старије Звездаше смо вратили кроз време, а младима показали београдски дух црвено-белих, не месту на коме је све настало. Погледајте кратку репортажу – Звездана ноћ 2025
