Један од играча који је незаобилазан у историји Црвене звезде је Бранко Ковачевић. Карактеристичног имиџа са добро препознатљивим брковима, али на првом месту врхунски кошаркаш, капитен и један од првих Ваљеваца који је оставио изузетно дубок траг у Црвеној звезди.
Отац Бранка Ковачевића је био официр – пуковник, мајка професор руског језика.
Као дете почео је као и многи са фудбалом, у крају где је живео у близине гимназије где су били фудбалски и кошаркашки тренери. Када се ту код њих доселио касније познати судија Томислав Јованчић који је одвео Бранка и још пар клинаца у Металац где су кренули са кошарком у пионирима. Узор у тим млађим данима му је био Дуци Симоновић. У први тим Металца ушао је са 17 година и по сопственом признању играо је кошарку из љубави, и није мислио да ће постиће неки велики успех.
Први тренер му је био Лука Станчић који је био врло важан за његову каријеру.
Стартовао је на позицији центра, када је чувени Ранко Жеравица дошао у Ваљево да одржи пар тренинга са Луком Станчићем. Тада је саветовао да Бранко и његов брат Зоран промене позиције у тиму, па је са центра пребачен на позиције два и три, а Зоран на три и четидри што је било судбоносно за његову даљу каријеру. У то време мотив им је био да се такмиче у свему и свачему па је и баскет био њихова игра ту се развијао тај здрав дух где су на теренима проводили од јутра до мрака.
Дебитовао је у зимској лиги против Баск-а, имао је 22 године када је са Металцем ушао у прву савезну лигу. Прве године су играли мајсторицу за опстанак у лиги и у Сарајеву су победили Индустромонтажу и опстали у лиги.
Након тога одлази у ЈНА (Армију) 1978 године, а Металац испада из лиге.Прераставши средину у којој је настао као кошаркаш, Бранко Ковачевић је након одслужења војног рока буквално у униформи дошао на Мали Калемегдан и потписао за Црвену звезду 1979 године. Требало му је шест месеци да ухвати ритам играња и након тога је постао главна полуга И снага Црвене звезде. У дресу Звезде дебитово је 12.10.1979. године на куп уткмици против Баска 93-88 на којој је постигао 12 поена.
Све остало је историја – Био је капитен Звезде и главни ослонац тренера Ранка Жеравице. Дрес Звезде је носио све до сезоне 1983-84 и оне чувене мајсторице са Цибоном коју је наш тим “волшебно” изгубио у Загребу. То му је уједно била и последња утакмица у дресу Звезде. Одиграо је 80 звничних мечева у дресу Звезде и постигао 2009 поена.
Након Звезде одлази у Олимпију како би им помогао да се врате у прву лигу, и након две сезоне је завршио кошаркашку каријеру. 1986 године добија позив из Црвене звезде да буде нови технико у клубу. Рекорд по броју датих поена на једној утакмици му је 56 поена у куп утакмици у Приштини у дресу Металца.
Осим што је редован на утакмицама Црвене звезде, Бранко Ковачевић се бавио хуманитарним радом И организовао је са својим кумом Љубишом Крстајићем бројне добротворне акције. Касније је основао и центар за борбу против трговине људима уз мноштво акција, семинара и публикација по том питању.
