Председник КК Црвена звезда Меридианбет др Небојша Човић говорио је у интервјуу за лист “Данас” у суботу 20. априла.
Интервју преносимо у целости.
Док су Звездина кола на мечу с подгоричким тимом ишла низбрдо, са трибина се заорило „управа напоље“. Који Вас је први осећај обузео на те повике, с обзиром на то да се такав израз навијачког незадовољства, макар и од дела публике, вероватно први пут чује од када сте главни руководилац у клубу?
– Није први пут. Било их је и 2019. када је мој син играо у Звезди. Но, тада је то била друга врста напада и опструкције која је трајала неколико месеци. Овога пута један део је негодовао. Разумем тренутак, али не видим поенту у томе ако се сагледава шира слика наших амбиција. Никоме није било пријатно на тих -18, а још и после тешког пораза у Истанбулу. И то је у реду. У сваком друштву које тежи да буде слободно имаш право да изразиш и своје незадовољство, али ми је нејасно како је скандирање против „управе“ помогло да се наш тим на крају избори са растерећеним и врло добрим противником, преокрене резултат и победи.
Није ми јасно, без обзира на разумљива страховања због сложене ситуације на терену, како је у том тешком моменту управа, која, наравно, није безгрешна, али је својих грешака свесна и признаје их, преча од подршке играчима који се од прве утакмице плеј-офа боре за важан трофеј у АБА лиги, а до њега можемо само јединствени. Сва енергија у клубу, али и око њега, од управе, тренера Сферопулоса, стручног штаба и играча до навијача треба да буде усмерена ка том циљу. Критике оставите за крај када се подвлачи црта и када ће клупски органи све детаљно да анализирају и сведу рачуне, јер неће бити да је једино мерило сезоне учинак у Европи. То је замена теза оних који нису освојили ништа. Па ни домаће трофеје.
Доживљавате ли скандирање „управа напоље“ као „Човићу, одлази“ или сматрате, можда, да и тај део присталица, ценећи Ваш допринос клубу, не може да лако преко језика превали Ваше име?
– Не бих улазио у мисаоне игрице коме је шта било намењено. Структура клуба се јасно зна. Под управом се у Звезди подразумевају Колегијум, Председник клуба, председник Управног одбора и комплетан Управни одбор и Скупштина клуба. У том систему је стотинак људи. По Статуту, да и ту не играмо мисаоне игрице, клуб води председник клуба, а уз њега и председник УО и председник Скупштине. Мандат је до краја 2026.
Из Ваших потоњих изјава с тим у вези стекао се утисак да не дозвољавате да је то искрени емоционални излив оданих навијача, незадовољних учинком у Евролиги, а поготово свеже разочараних од дебакла у Истанбулу, већ сте их означили као „групу људи коју су вам (други) углавили“. Како то треба да читамо између редова?
– Моје изјаве се тумаче како коме по потреби одговора. Немам ја шта да дозвољавам или не. Нека тумачи како ко хоће, али, понављам, не видим поенту у скандирању управи, од кога год да је дошло, у тренуцима када је тиму потребна само помоћ. Да ли је између редова или није… Можда и могу да разумем моменат и околности у којима је до овога дошло, али сада фокус мора да буде на борби за трофеје.
Ви не бежите од тога да је у формирању играчког кадра за ову сезону било промашаја, али и истичете да је Управни одбор, који је састављен поткрај прошле године, скуп способних људи у које имате неупитно поверење за деловање у корист Звезде. Да ли управо зато повике „управа напоље“ прихватате као бесмислен и неостварљив захтев који је на штету клуба?
– Да, било је грешака. Јавно смо их и истакли. Нема тајни ни ко колико зарађује, колико плаћамо порез, доприносе… И то, колико видим, и даље једини чинимо. У мору спинова, пропаганде, полуинформација па и неистина људима је тешко да разлуче шта је истина. Све се релативизује и банализује, али ми чврсто стојима иза својих транспарентних података, па свако може да бира да ли верује у истину или је склон разним манипулацијама! Ова управа и даље чини све да играчи имају најбоље услове и да клуб функционише на свакодневном нивоу и под изазовима као што је и узурпација мале дворане у Арени, што ни до данас није решено. Где мислите да нам тренирају млађе категорије? Звезда је претходних година за све националне селекције дала на десетине играча. А налазимо се и у медијском окружењу где се један клуб фаворизује штагод да је урадио. Ми неуспешни са освојеним Купом и првим местом у АБА лиги, а неки „успешни“, а нису урадили ништа! А имају све. Од рекордног новца до медијске подршке која је многе већ сада почела да иритира, јер почиње да вређа људску интелигенцију.
Армија навијача има жеље да јој тријумф у АБА лиги, сва је прилика у финалу од великог значаја с Партизаном, дође као мелем на сезону у којој се од Црвене звезде очекивало више. Буде ли супротно, а истоветно с дометима у регионалној лиги и Евролиги од прошле године, сматрате ли да навијачко незадовољство и непосредно негодовање са трибина може да добије веће размере, поименице и према Вама?
– Нисам ја од јуче. У јавном животу Србије сам на више начина већ 35 година. Свакаквих напада на мене је било и биће. Никада нисам бежао од одговорности. Да појасним. Не треба мени никакво доказивање. Зна се добро шта сам урадио, одакле сам почео, шта сам „наследио“ и колико трофеја је освојено. Отворено сам говорио у прошлости и о неким грешкама. Било их је, што је и нормално. Е, сад, друга је ствар да ли ћемо по српски да схватимо да је нешто било добро и са свим својим манама тек када га не буде било, па онда да се чешемо по глави
Какав би, хипотетички, онда био одговор Небојше Човића? Да ли бисте и тада позивали навијаче „да сиђу доле да би вас отерали“?
– Морам прво да вас исправим, јер вам цитат није тачан. Рекао сам „да нам покажу куда да изађемо“. Нисам од оних који су зашивени за фотељу. Дошао сам у Звезду када у њу нико није хтео, јер је била скоро уништена, када су трофеји били мисаона именица, а домаћа титула се чекала више од 15 година, када су трофеј у АБА лиги и учешће у Евролиги били недостижни. И нисам дошао никаквим превратима и пучевима нити слатким речима и обећањима. Наш клуб има своја тела и процедуре. Сада је све што смо постигли мало, али негде то и разумем. На добро се човек брзо навикне.
Подсећам да сам у више наврата позивао оне који мисле да могу боље да дођу и да су им врата отворена. И то не „про форме“ ради већ и јавно и путем конкурса. Нема шта ко да силази нити да било кога „тера“. У најважнијем смо делу сезоне, а циљ се зна. Зато молим све да усмере пажњу на наш тим и пруже му подршку сада када је најпотребније.
Има ли Звезда, по Вашем виђењу за много последњих година у клубу, оно што у нашој кошаркашкој традицији зовемо школована кошаркашка публика, која другачије сагледава стање од, назовимо то колоквијално, „фудбалских најватренијих навијача на кошаркашким мечевима“ и која има особени сентимент за Звездину кошаркашку секцију? Потиче ли можда од таквих излив незадовољства, које они узимају за сасвим оправдано, и може ли се према њима исказати разумевање с Ваше стране?
– Морам поново да вас исправим. Нисмо ми ничија кошаркашка секција већ смо кошаркашки клуб који је део велике звездашке породице и равноправни смо део Спортског друштва Црвена звезда. Пошто видим да су вам питања искључиво у вези с навијачима, морам да кажем да на то гледам као на покушај дестабилизације, да се константно прича о том скандирању и некаквим превирањима у клубу, а скреће се пажња с неуспеха неких других који су потрошили огроман новац, нису постигли много, а управа им је на удару – на свакој утакмици. Наша публика је у последњих десетак година видела много великих утакмица, трофеја, али и све што неминовно прати живот једног клуба, почев од смена тренера, различитих врста удара, од којих се већина на које смо скретали пажњу показала тачном! Подсетићу на дешавања у Црној Гори током финала 2017. и кад нисмо отишли у Подгорицу у децембру 2021. у време литија. Тада је било „Човић прича научно-фантастичне приче и диже тензију“. Где смо данас? Сви ти људи су по затворима за најтежа кривична дела, а били су задужени за безбедност нашег клуба.
Главни адут, за којим у контрасту посежете када се под знак питања доведе достигнуће Звезде у Евролиги, јесте збирни број трофеја под Вашим руковођењем. Навијачи Вам за то признање и одају, али јесте ли заиста убеђени, како то изгледа, да је трофејна непосредна прошлост залог да их не изда стрпљење и да би још једном ћутке и без жучи прихватили, рецимо, дуплу круну у домаћим такмичењима као једино знамење у сезони?
– За Европу у којој сви желимо да оставимо већи траг потребан је већи новац, а и свака врста логистике под којом мислим и на неке ствари које, за разлику од других, никада, ни по цену резултата, нећу радити јер нису део фер-плеја. Да ли су трофеји залог за нешто? Не, али су показатељ да се ипак нешто добро ради. Или треба да подсетим како је некада било? Сигуран сам да залог нису заплене кошева, број дана клуба у финансијског блокади, испадање из такмичења… Сигуран сам да то нису адути за мерење било чијих резултата рада.
Сваку добронамерну критику прихватамо, јер нисмо најпаметнији на свету. Радимо много, нормално је и да грешимо. Оно што се заборавља или је „нормално“, а заправо није нормално него иза тога стоји велики рад: увек ћемо имати нуклеус домаћих играча, транспарентан смо клуб, освојили смо много трофеја, промовисали много играча…
Навијачи су непомерљиви ослонац Звезде. Евролига, рецимо, уважава податак да је утакмица против Барселоне у Београду била најпосећенија ове сезоне. По Вашим билансима приход од продатих карата може да покрије половину бруто расхода за плате играча. Како онда гледате на изјаву председника Александра Вучића да је на мечевима Звезде (а и Партизана) у Евролиги било 20 одсто мање гледалаца него што је званично приказано и да је, ако су, пак, клупски извештаји о броју публике тачни, требало да се у државну касу слије више новца од пореза по том основу?
– Ми као Кошаркашки клуб Црвена звезда нисмо адреса за то питање. Чврсто верујем да председник Републике није мислио на нас. Зашто то кажем? Шта наш клуб има да крије када смо већ презентовали јавности све приходе, расходе, плаћени порез и све издатке за запослене у клубу од 2011. Да ли можете да ми кажете да су и неки други то урадили? Ми немамо сиву зону, црне фондове, дупле папире и два клуба за уплате месечних плата и накнада. То што вам је презентовано је – то.
Без обзира на исход у завршници АБА лиге, очекујете ли с великом сигурношћу да ће Звезда и у следећој сезони играти у Евролиги?
– Немамо никакву гаранцију већ вербално обећање да шампион АБА иде у Евролигу. Овде је формирано као модел понашања да је неки клуб готов без Евролиге. Клуб живи без обзира на све и мора да живи, играо или не Евролигу. Многи су мислили да ћемо се распасти пред сезону 2018/19. без Евролиге, а са тимом од три милиона евра смо освојили АБА лигу. Као што смо играли и плеј-оф Евролиге 2016. са буџетом од 4,8 милиона евра укупно. Толико сада по двогодишњем уговору зарађују капитени неких клубова. Наступ у Евролиги, ако будемо у том такмичењу, зависи од много околности, а први је новац. Мени се додају на изјаву са почетка сезоне и најављени пласман на фајнал-фор и шта све још не. Са буџетом од 12,2 милиона евра бруто за играче, који није мали за наше прилике, не можеш са сигурношћу да најављујеш Ф4, али можеш да се надаш. Са буџетом од 20 милиона и више, можеш и мораш!.
По гласовима који из Евролиге допиру до Вас, колико се у њеном руководству заиста држи до тога да је атмосфера на утакмицама црвено-белих често величанствен призор којег она не би требало да се одрекне, а колико се Звезди узима за грех што јој се повремено изричу новчане казне због неприхватљивог навијачког владања?
– Много више од тог вашег питања ме брине чињеница да појединци у тој лиги, а и неки ван ње, мисле да су они Евролига, а не део тог такмичења. Онда зато имате и ситуације да један Милош Теодосић, колико год да његов гест у Истанбулу нема оправдање, буде експресно кажњен две утакмице и 15 хиљада евра, а неки са истим прекршајем вишеструко мање. Док појединци попут Лесора нису ништа кажњени за непримерене изјаве и провоцирање публике у Београду, јер „процес и даље траје“? Не могу да постоје два различита аршина, јер ваљда смо сви део исте лиге. Ако делиш клубове на велике и мале, оне који имају „логистику“ и оне који се спортски такмиче, онда од тог посла нема ништа. Као организација се хвалиш атмосфером на утакмицама у Београду и то су највеће посете у Евролиги, али нема места за оба клуба? Зашто?
Да ли су то лутања Евролиге?
– Евролига има велике изазове и многе недоумице које мора под хитно да реши. ЦСКА и сукоб у Украјини, ситуација у Израелу, Дубаи, прерасподела новца од ТВ права, нови приходи и спонзори којих генерално нема, питање лиценце појединих клубова, одлазак великог броја играча у НБА, чак и једва пунолетних… Ове сезоне је приметно и лошије суђење на великом броју утакмица, у којима је, гле случаја, актер често била Црвена звезда. Много је тога нејасног и у магли. Ако не буде решено, а кошарка није профитабилан спорт, бојим се да Евролига и европска кошарка нису на правом путу. Не слутим већ на основу вишедеценијског искуства у кошарци закључујем.
