Данашњи гост у студију „Звезда ТВ-а“ директно са припрема у Анталији је млади и талентовани офанзивац Стефан Митровић.
– Данас је тренинг био мало лакши у односу на претходне дане. Време је било лоше, тако да смо само одрадили теретану ујутру, фокус је био на горњем делу тела, а после тога је уследило слободно поподне. Пријало нам је, да се одморимо за сутрашњи тренинг. Обрадовала нас је киша, уз овај јак ветар који је на сву срећу дувао – уз осмех је почео млади Митровић.
Ипак, јуче је јутарњи тренинг био толико напоран да Митровић није имао снаге ни да се јави екипи „Звезда ТВ-а“.
– Није да нисам хтео да вам се јавим, него заиста нисам имао снаге. Био је много тежак тренинг, радили смо на чувању лопте, а потом и то суво трчање. После тога сам само остао на земљи, мислим да сам лежао барем пет минута, док нисам смогао снаге да устанем.
Ни други тренинг јуче, није био ништа лакши.
– Радили смо сат и по времена са лоптом, било је и доста трчања. Нико не воли то сувопарно трчање, али то су припреме и мора и то да се прође како би се спремили за пролеће. Било је тешко, али знамо шта нам је циљ. Спремамо се за утакмице које крећу већ наредне недеље и морамо да будемо физички спремни за њих.
Митровићу су ово прве припреме са Звездом.
– Имамо сјајне услове за тренинг. Што се саиграча тиче, лепо сам се уклопио још јесенас, ту сам шест месеци, тако да нема проблема. Надам се да ће пролећни део сезоне бити још бољи. Мени је први пут да сам овде, али они којима су ово пете, шесте припреме кажу да им је све досадило, од хотела до терена. Мени је лепо.
Ово су му дефинитивно најзахтевније припреме у каријери.
– Звезда је већи клуб од Радничког, тако да је нормално да су припреме захтевније, а тренинзи квалитетнији. Међутим, лепо се осећам и једва чекам утакмице. Имали смо дугачку паузу, ми млађи смо се појавили раније, али заиста сам се ужелео фудбала. Нисмо играли утакмице два месеца… Пре прозивке за нас млађе сам био у Канади три недеље, и тамо сам тренирао, али и одмарао. Хтео сам да дођем спреман, тако да је било и рада и одмора. Доста је било хладно у Канади, константно у минусу с температуром.
А сви знамо да се у Канади навија за Звезду.
– Баш много људи навија за Звезду у Канади, много. Драго ми је било што сам имао прилику да одем тамо, нисам био три године, тако да ме је обрадовало да видим позната лица. Сви су ме лепо дочекали, испитивали за Звезду. Било је сликања и давања аутограма.
Митровић професионално гледа на сваки тренинг.
– Можда мени, јер сам млађи, лакше падају обавезе него старијима, али сваки тренинг и утакмицу гледам као прилику да се докажем тренеру да може да рачуна на мене. И не само ја, сви у екипи тако размишљамо. Наравно, буде и кукања некад, мислим да Мијатовић ту предњачи. Мада, ни Ераковићу трчање не пада лако. Заједно смо трчали на тренингу, једва смо преживели. Буквално смо поделили муку, тако да морам још једном да истакнем да су припреме баш тешке. Нормално је, ипак, да је уводни део такав. Не жалим се уопште с те стране, јер желим да на свакој утакмици у Звезди оставим траг, да ли поготком или асистенцијом или добром игром. Тако да, једва чекам да кренемо са утакмицама уз жељу да наставим да пружам добре партије као јесенас.
Уследила је рубрика занимљивих питања на које је вихорни офанзивац одговарао. Прво је било да ли се сећа против кога је дебитовао за Раднички.
– Сећам се, била је утакмица против Звезде. Ушао сам у 88. минуту, мислим да смо 2:0 изгубили тад. Да сам раније ушао, можда бих утицао на резултат.
Ко ти је одбранио пенал док си био у Радничком?
– Па Борјан. Подсећа ме и дан данас на то.
Сећаш ли се коме си дао први гол у Црвеној звезди?
– Екипи Младости из Лучана, на мом дебију. Најлепши могући осећај. Сећам се чак и датума, 24. јул је био.
Први пут си у Панинијевом албуму за сличице, ко из екипе те је извукао?
– Ераковић? Милуновић? Драговић? Лековић? Панков? Аха, Спајић, знао сам да је штопер.
Нашао си се на сличици са Катаијем, који ти је био идол, не тако давно?
– Велика част, пратио сам га увек, био ми је омиљени играч у Звезди и ето сад смо заједно на сличици. И не само то, саиграчи смо, леп је осећај.
Ко боље прича српски – Митровић или Мотика.
– Ја, сто посто, ма милион посто. Питајте и њега, поштено ће да каже да ја боље причам.
Ипак, одрастао си у Канади?
– Живео сам тамо готово цео живот. Са оцем сам причао енглески, а са мамом српски. Сви другари у школи су причали енглески, тако да ми тај језик боље иде, али добар сам и у српском. Мало сам био стидљив да причам кад сам дошао у Србију, јер нисам желео да погрешим, али све боље иде. Имао сам и трему од камере на почетку, али сад сам се опустио.
Који од двојице Борјана је бољи голман?
– Милан, ипак је он наш капитен. Никола је исто сјајан голман, дружимо се, играли смо заједно у Канади. Тачније, више је играо са мојим млађим братом, али дружили смо се ван терена.
Колико порука дневно добијаш од фанова?
– Доста ми стиже порука, поготово од клинаца. Драго ми је што сам неком идол, много је леп осећај кад добијем поруку и трудим се свима да одговорим. Био сам као и они, увек гледао фудбалере и писао им поруке, а сад сам у другој улози. Баш лепо.
За крај је уследила рубрика и која се односи на питање навијача.
Можеш ли да ми поклониш дрес?
– Могу, договорено.
Шта ти је Дејан Станковић рекао кад си одлучио да пређеш у Звезду?
– На полувремену кад сам ишао ка тунелу ми је пружио руку и рекао: „Браво Митре“! Добро смо играли то полувреме, он је био баш фокусиран, не могу да кажем нервозан, али уздржан. После утакмице ме је питао: „Јел хоћеш да дођеш у Звезду?“, на шта сам ја наравно потврдио одговорио и обећао да долазим. После пар дана се то и десило.
Гол у дербију или у Лиги шампиона?
– Бирам погодак у дербију. Значајнији је.
Можеш ли више од овог?
– Мислим да могу много више. Нисам навијачима показао сав свој квалитет, тако да верујем да ће тек да буде голова и асистенција.
Можемо ли да освојимо Лигу шампиона?
– Никад се не зна. Ту су најбоље екипе у Европи, али већ смо једном освојили, зашто да не поновимо?
Кога би волео да упознаш?
– Мог идола, Кристијана Роналда.
Зашто број 80?
– Мајка је рођена 1980. године, тако да сам број узео због ње. Поносна је, у Канади је тренутно, али не пропушта утакмице. Када је у могућности од посла, дође у Србију, много ми то значи. Такође, волео сам и Роналдиња, он је носио број 80 у Милану, ето то је други разлог.
Имаш ли брата или сестру.
– Имам брата Марка, који је млађи годину дана. Он живи у Канади, играо је и фудбал и тенис, али се определио за школу.
Како проводиш слободно време на припремама?
– Спавам. Имамо два тренинга дневно, тако да нема пуно времена за дружење. Углавном је то тренинг, одмор и храна. Вечерас можда одиграмо стони тенис, а гледам и серију Манифест, коју препоручујем звездашима овом приликом.
