Шеф стручног штаба омладинске селекције Црвене звезде – Зоран Рендулић је опширно сумирао претходних шест месеци рада у нашој академији и истакао велико задовољство поводом постигнутих резултата, али и развоја младих фудбалера.
– Скроз другачије утакмице у првенству и Лиги шампиона. Велики проценат утакмица, неких 70 или 80 посто, у првенству су такве да се противник повуче и чека грешку. Управо на тај начин смо на доста утакмица примали голове, једноставно због концентрације. Нисам хтео да се повинујемо ниједном противнику, од првог дана играмо исто, и против АЗ Алкмара и ОФК Вршца, Бродарца, наравно не потцењујем никог. На вечитом дербију смо имали исти проблем. Ту се ривал повукао у ниску зону и чекао контранападе. Јесмо изгубили на том сусрету, али смо створили доста шанси, играли озбилљан нападачки фудбал. Све је то школа, нарочито мени као тренеру. Спремам играче за први тим Црвене звезде где ће играти високо, где ће бити “велика ливада” иза њих када нападају и мораће да имају три или четири озбиљне интервенције по мечу. Пресрећан сам што радим са оваквим момцима, али тек уз малу селекцију да од зиме спремамо екипу за Лигу шампиона коју ћемо играти надамо се следеће сезоне.
Велики број мечева од почетка припрема одиграла је наша најстарија селекција, а некадашњи штопер Црвене звезде истиче да је првенство приоритет.
– Наравно нећемо запоставити домаћи шампионат, јер у другој полусезони имамо само 13 утакмица у лиги. Имаћемо две у Европи, а у претходних шест месеци смо имали 30 утакмица. Тај умор се осетио нарочито после европских утакмица у првенству. После Омоније и АЗ Алкмара имали смо дуеле са Чукаричким и дерби. Тачно је недостајало свежине. Фалио нам је мало већи ростер, поготово пред крај јесењег дела првенства, а пратиле су нас и повреде. Када се све споји могу да будем задовољан када од јуна имамо само три пораза, а њих смо доживели у првенству. Играли смо у припремном периоду само са сениорским тимовима, тако да сам лично задовољан. Приметили смо шта треба да побољшамо за други део сезоне. Сигурно да ћемо ићи на тријумф на сваком мечу од пролећа.
Почетком септембра жребом је одлучено да ће се Црвена звезда састати са кипарском Омонијом у Лиги шампиона за младе играче.
– Стаза шампиона је тежа за пролаз, јер играте са првацима својих држава. Видело се да је у питању врхунско такмичење и да екипе могу да играју на сениорском нивоу, а неки играчи већ наступају за прве тимове. Против Омоније смо одиграли озбиљан двомеч, тако смо га схватили. На првој утакмици у Београду нас је дефинитивно пореметио црвени картон у првом полувремену јер је променио ток утакмице. Међутим, били смо такмичари и близу тога да постигнемо други гол. Знали смо да је битно да обезбедимо тријумф без примљеног поготка кући. Требало нам је мало да видимо како они функционишу. Нисмо имали много видео материјала, тек једну утакмицу. Много је лакше било у реваншу. Прво полувреме одиграно на Кипру је можда најбоље од када сам преузео омладински тим Звезде. Момци су преозбиљно схватили меч. Знали смо да ако само идемо на победу, што им говорим од првог дана, можемо да извучемо нерешено. Да смо гледали да сачувамо 1:0 имали би проблем. Ушли смо врхунски у утакмицу и повели са 2:0. Много тежи сусрет него у Београду. Били смо агресивни, мирни са лоптом, без исте пођеднако одлични. Такође, измене су биле на правом, врхунском нивоу. То је био репер како треба да изгледамо у Европи.
Уследио је окршај за прваком Холандије, екипом АЗ Алкмара.
– Знали смо да долази АЗ Алкмар, екипа која је пример како треба да раде сви омладински тимови у Европи. Играли смо са шампионом Холандије, а прваци су већ три године узастопно. Тај двомеч је био право мерило за ову генерацију. Не постоји већи ниво од тога у јуниорском фудбалу у Европи. Добро смо их анализирали и стварно може много да се научи од њих. Ту мислим на тренере и играче. Играли смо стварно са сениорима. После утакмице сам причао са тренером њиховим кадета, који ми је рекао да је њихова генерација до 19 година на окупу од 12 године и да су за седам година променили само шест играча. Стварно знају како и шта раде. Ретко бирају играче, када их изаберу они их стварају и усавршавају.
Дуел одигран на страни окончан је резултатом 2:2, а у реваншу у Београду после 90 минута било је 1:1. После пенал серије више среће имала је тада гостујућа екипа.
– Прво полувреме утакмице у Холандији нам је најслабије ове сезоне, где се нисмо уопште снашли. Нису нас изненадили, јер се на снимцима утакмица видело да су преозбиљна екипа. Посматрали смо утакмице против Сент Патрика и пар првенствених утакмица. Уживо то изгледа још озбиљније, брже и боље. Добро смо и прошли током првих 45 минута, с обзиром да је било само 2:0. Нисмо успели да одговоримо на њихову брзину, једноставност, долазак у последњу трећину терена. Могу жмурећи да играју, а специфично код њих је што је сваки играч на свакој позицији много добар са лоптом. Види се да је то школа фудбала која гаји тај стил. Многи ме питају шта сам рекао играчима на полувремену. На све гледам позитивно и трудим се да извучем нешто из тога. Не осврћем се на оно што је било и то радим од првог дана тренерског посла. Трудим се да момцима дам што више самопоуздања. Увукао се страх. Оно што смо хтели да радимо на терену, нарочито без лопте, да излазимо високо, будемо близу играча, али у 90 посто случајева су играчи АЗ Алкмара излазили из проблема веома лако. Када сам дошао у свлачионицу играчи су вероватно мислили да ћу да “полудим” на њих, али сам био веома миран. Знао сам да није могло горе у том тренутку, а то сам им и рекао. Такође, рекао сам да морамо да испоштујемо ствари које смо се договорили и да ће одмах бити боље на старту другог полувремена. Тако је и било. Код 2:1 смо чак имали озбиљну шансу, а могу да тврдим да смо испали тамо. Када се сетим другог полувремена најежим се у неким моментима. Прави и озбиљан фудбал смо играли у Холандији у другом полувремену. Изборили смо 2:2, али сам знао да нас чека тежа утакмица у реваншу.
Реванш на стадиону Вождовца одлучила је пенал лутрија, а Зоран Рендулић детаљно износи како је изгледала серија једанаестереца из тренерског угла.
– Много смо боље ушли у дуел када је у питању узвратна утакмице. Знали смо шта треба да радимо и били прави такмичари. Иако смо несрећно примили гол у другом полувремену, од 30 до 40 минута смо имали озбиљне шансе. На највишем европском нивоу то мора да се искористи. Били смо компактни, са лоптом улазили у игру веома добро, сматрам да смо били боља екипа у Београду. Кажу сви да су пенали лутрија, али лично сматрам да је ту до тренера и осећаја када и који играч треба да шутира. Желео сам да Мијатовић изведе први пенал, јер је био уморан и два дана пре тога је играо за први тим. Хтео је да шутира последњи, те се заменио са Видојевићем. Можда није требало то да допустим, али опет кажем да је то прва озбиљна утакмица и за мене као тренера. Обојица су промашили једанаестерце. Намерно нисам желео Лековића да пустим да пуца пенал. Пет минута пре тога је постигао гол и психички се исторшио, као и физички док је прославио погодак. Недостајало је на крају мало среће. Дефинитивно овај двомеч је за играче велики подстрек и нешто што их очекује током целе каријере, јер је ово највиши ниво када је у питању омладински фудбал.
Наши јуниори су такође узели учешће на пријатељском међународном турниру “Ал Абтал”, где смо успешно савладали Спортинг (3:2) и одиграли нерешено са Валенсијом (2:2).
– “Ал Абтал” куп је као мала Лига шампиона. Снажни противници су расподељени у четири групе, то су најбољи европски клубови. У озбиљној смо групи где се налазе Валенсија, Монако, Спортинг из Лисабона и два клуба из Саудијске Арабије која организују турнир. Нема бољих провера за играче. Поносам сам на шест утакмица у Европи, где смо показали да можемо са свима да се носимо. Спортинг има седам репрезентативаца до 19 година, Валенсија је прва тренутно у Шпанији у омладинском фудбалу. У обе утакмице смо у првих 20 минута ушли бојажљиво, вероватно због поштовања имена клуба који је са друге стране. Али опет кажем играчима да они нису бољи од њих, да играју за Црвену звезду – велики клуб. После тог грча на обе утакмице у наставку смо били бољи од противника. Најважније је да су момци радили оно што покушавамо од првог дана, како у игри са, тако и без лопте. Најпозитивнији утисак јесте што смо видели да можемо да играмо са свим екипама озбиљан фудбал, директан који захтеван од њих.
Домаћи шампионат је завршен, али пауза још није старовала за црвено-беле јуниоре. Чету младог стратега до краја календарске 2022. године очекује још једна међународна утакмица.
– Очекује нас још 21. децембра дуел са екипом из Саудијске Арабије у групи. Сигурно да ћемо ићи на тријумф, јер победа нам доноси пласман даље. Тренутно делимо прво место са Валенсијом. Ако добијемо меч много смо ближи проласку у нокаут фазу. Од шест екипа у групи, две иду у четвртину финала. Гледамо такмичење као Лигу шампиона и за мене лично није пријатељски турнир. То ће бити велики “излог” за наше играче. Утакмице се играју у Шпанији, тачније у Барселони и Мадриду, и сматрамо да нема боље позорнице од тога за њих.
Резултати нису изостали у претходних шест месеци. Звезда у домаћем првенству заузима друго место, док смо на евро сцени без пораза у шест утакмица смо оставрили три победе и исто толико пута одиграли нерешено.
– Спремам их као да су већ сада сениори. Нема да је неко пројекат или таленат, само гледамо такмичаре и ко може “сутра” да заигра за први тим. Тако размишлајмо. Више нису таленти, то је прошло време. Треба да буду такмичари – закључио је Рендулић.
