Мајсторице у АБА лиги су познати терен Црвене звезде. Тада Пионир проговори, да неопходан енергетски импулс црвено-белима који се ничега не плаше. Важност утакмице коју финале носи тада нестаје јер се Звездина тврђава не осваја тек тако.
У полуфиналу АБА лиге одлучивао је трећи меч о другом финалисти, а ривал је био снажан састав Цедевите Олимпије. Пуна дворана ‘’Александар Николић’’ носила је Црвену звезду до победе резултатом 88:78 и пласмана у седмо узастопно финале АБА лиге (2020. се плејоф није играо због познатих разлога). У петак на истом месту почиње финална серија против вечитог ривала Партизана.
Најефикаснији у редовима црвено-белих био је Никола Калинић који је постигао 15 поена. Пратио га је Никола Ивановић са 11 кошева, а двоцифрени су били и Огњен Кузмић и његов имењак Добрић који су убацили по 10 поена. Кузмић је забележио и десет скокова.
Статистика ће ипак сакрити невероватан тимски допринос свих осталих појединаца, свако је практично имао своју улогу у великој победи. Тројке капитена Бранка Лазића у веома битним моментима, фанатична борбеност и офанзивни скокови Стефан Лазаревића… Практично је сваки првотимац Црвене звезде дао део себне за пласман у финале.
Енергија са трибина пуне дворане ‘’Александар Николић’’ одмах се пренела и на терен. Црвено-бели су били чврсти и одлучни да одмах преузму контролу над утакмицом. Првих пет поена постигли су управо изабраници Дејана Радоњића. Црвена звезда је контролисала дешавања на терену, а није се дуго ни чекало да дође до првог двоцифреног вођства. То се догодило када је Никола Калинић постигао кош на три минута до краја прве четвртине – 20:10.
Наставило се у познатом ритму. Енергија, борба за сваку лопту, а онда фуриозни напади на другој страни. Моменат досадашњег тока утакмице догодио се на 7:28 до краја друге четвртине. Фантастична одбрана избацила је у контру Николу Ивановића који је видео Луку Митровића како дотрчава. Снажно закуцавање и експлозија дворане. Црвено-бели су имали 16 поена предности – 32:16.
Ипак, догодио се пад у игри изабраника тренера Радоњића. Пад концентрације довоео је до неколико изгубљених лопти и омогућило Цедевита Олимпији да убрза утакмицу. Погађали су гости из тешких позиција, а црвено-бели су се мучили у организацији игре. Серија 15:0 вратила је екипу из Љубљане на минус од само четири поена (39:35). Изразито важну тројку погодио је тада Никола Калинић. Ипак, до полувремена је Цедевита Олимпија остала у егалу.
Почетак треће четвртине донео је поново Црвену звезду са почетка утакмице. Из свлачионице су изашли црвено-бели спремни да поврате контролу над утакмицом и серија 8:0 одвојила је поново Звезду на ‘’плус 13’’ (50:37). Међутим, упорни противник је одговорио серијом 7:0 (50:44). Разменили су тројке капитен Бранко Лазић и некадашњи првотимац црвено-белих Јака Блажич, а онда је са исте удаљености погодио Никола Ивановић (56:47). У кратком року Никола Ивановић је погодио две тројке, Митровић полухорогом донео и дуго чекане поене из рекета. Дворана ‘’Александар Николић’’ је експлодирала, а у ритму са трибина Огњен Добрић је са два слободна бацања донео великих 17 поена предности својој екипи (64:47). То није био крај јер је и Ерон Вајт имао шта да испоручи, била је то тројка за највеће вођство на утакмици – 67:47.
До краја треће четвртине Цедевита Олимпија је серијом 7:0 поново спустила велико вођство Црвене звезде (67:54).
Пришли су гости на почетку последњег периода ин а осам поена предности, али су у право време стигли поени Лазаревића из офанзивног скока, као и нова тројка Вајта. Црвено-бели су одбили налет ривала и вратили се на 14 поена предности (75:61).
Враћала се опет Цедевита Олимпија, тензија је била све јача, нису изостале провокације играча из Љубљане упућене публици. Онда је прорадио инат, а Бранко Лазић је смирио страсти прелепом тројком из угла. Одмах потом је и Лука Митровић поентирао на обручу и Црвена звезда се вратила на ‘’плус 13’’ 80:67.
Питање победника се више није постављало и ако су играчи ривала желели да уђу у рат са играчима Црвене звезде, они су достојанствено корачали ка финалу. Мајсторица је терен Црвене звезде!
Црвена звезда мтс – Цедевита Олимпија 88:78 (24:13, 18:24, 25:17, 21:24)
Црвена звезда мтс: Лазаревић 2, Волтерс 5 (5ас), Давидовац 3, Митровић 8, Лазић 8, Калинић 15 , Добрић 10, Холинс 7, Ивановић 11, Марковић, Вајт 9, Кузмић 10 (10ск).
Дејан Радоњић:
– Као што сам рекао у најави, читаве сезоне смо се борили за предност домаћег терена и имали смо само два пораза. Из тог разлога смо дошли у позицију да имамо такву предност и њу смо вечерас и искористили. У неким интервалима смо играли јако добру утакмицу, а у неким периодима су ствари биле другачије. Не сме да се заборави да смо имали јако квалитетног противника који захтева 40 минута потпуни фокус. Успели смо да сачувамо предност до краја утакмице, контролисали и уписали победу. Ово нам је 30 или 31 дан, то је период када смо одиграли три утакмице које су биле специфичне. Пробаћемо да се одморимо и фокусирамо на први финални меч против Партизана. Захвалио бих се још једном публици на великој подршци.
У форми смо таквој каквој јесмо. Треба да будемо апсолутно свесни тога и покушали смо да ред овај меч поправимо одређене ствари. Ту је и противник који се нешто пита, ми смо играли јако добро, направили предност, али овакав нападачки потенцијал држати читаву утакмицу мислим да је немогуће. Природно је да долази до ствари које су се и догађале. Ми смо покушавали да их не буде у великој мери, али су они опет показали да су одлична нападачка екипа, а против нас су играли веома чврсто. Можда је кључна ствар како је изгледало у периодима када смо правили предност, а не када је долазио пад разлике. То је изгледало можда и изнад свих очекивања. За нас мислим да је јако значајно што смо успели да издржимо удар.
Један од значајних сегмената игре био је наш офанзивни скок. Успели смо из тога да дођемо до одређених ствари, добијамо нове шансе и радимо добре ствари. Надам се да ћемо наставити у истом ритму. Када се све сабере и одузме мислим да смо тимски дошли до победе. Неко је дао већи допринос, неко мањи, неко огроман, али свако је имао део улоге. То нам да је за право да мислимо да ћемо бити прави у финалној серији.
