Комеморативни скуп поводом смрти Стевана Остојића, легендарног голгетера и тренера нашег клуба, је одржан у уторак, 17. марта, на стадиону „Рајко Митић“. Скупу је присуствовао велики број Звездиних легенди, бивших тренера, играча, руководство нашег клуба, као и чланови породице.
Након одавања почасти минутом ћутања, присутнима се обратио председник Фудбалског клуба Црвена звезда, Светозар Мијаиловић.
– Напустио нас је Стеван Остојић. Изгубили смо доброг друга, фудбалера, а пре све драгог човека. Генерација којој је припадао била је близу европског трона, иако га није освојила била је инспирација за нове генерације да досегну тај циљ. Оставио нам је да се сећамо његових игара, голова и тренерског рада. Своје богато играчко искуство као тренер, пренео је на младе нараштаје, а испод његових скута изнедрили су се многи асови нашег клуба. Обучио је и научио велики број младих тренера који су уз њега учили тренерски занат. Пратиле су га анегдоте које се и данас препричавају, а оне се везује за одабарне и добре људе са харизмом која плени. Његов траг као играч, тренер и спортски радник никада неће избледети из сећања људи који су га познавали. Генерације које ће пристизати ће чути причу о великом и добром човеку који је себе уградио у нашу велику и јединствену Звезду – рекао је Мијаиловић.
Присутнима се обратио и Бошко Ђуровски, славни фудбалер и тренер Црвене звезде, који се заиста на дирљив начин опростио од свог некадашњег тренера и легенде нашег клуба.
– Данас се опраштамо од једне од највећих легенди Црвене звезде. Бата Стева, како сам га звао, је учествовао директно у мој напредак и стасавање у Звезди. Био ми је први тренер, заједно са Милованом Ђорићем, на припремама на Тари давне 1976. године. Био је то спој два карактера. Бата Ђора је био ауторитативан, агресиван у приступу, перфекциониста, док је бата Стева са друге стране имао очински приспут према играчима. Њихов спој нам је трасирао пут. Када причамо о томе морам да се додаткем Милковог одрастања у Звезди, као што знате био је несташан. Захваљујући бата Стеви и покојном Миши Милошевићу, Милко је и остао у Црвеној звезди. Увек је налазио извињење и проналазио разумевање за младост приликом одрастања у Звезди. Био је учесник, после Барија, у два највећа достигнућа Црвене звезде, а то је Панатанаикос полуфинале Купа шампиона и финале као асистент Бранку Станковићу против Борусије Мехенгладбах. Учествовао сам у неким утакмицама, а верујте дао је велики допринос тим успесима. Не смемо заборавити бата Стеву – рекао је Ђуровски.
Посебно емотиван био је и председник ветеранске секције Црвене звезде Александар Марковић.
– Дуго година сам у Црвеној звезди. У тим годинама сам покрио и боравак Стевана Остојића у свим областима, као тренера прво пионира па потом јуниора које га је квалификовало да буде изабран за помоћника Бранку Станковићу. Докторирао је уз њега струку и једноставно нас ставио изнад тога да буде тренер Црвене звезде. У касним фудбалским данима је дошао у Звезду, али то му није сметало да постигне изузенте резултате као голгетер. Својим талентом и играма је крчио пут, те је одиграо преко 280 за први тим и дао 170 голова. То је велик успех. Као човек је посветио цео свој живот Црвеној звезди, почев преко првог тима, па у ветеранима нашег клуба. Изван тога је био члан скупштине Звезде и помагао нам је кад год је могао. Када га је болест стигла није више могао да прати путовања на која смо ишли. Били смо са њим у сталном контакту, до последњег дана је био свестан, паметан, конструктиван, велики познаваоц фудбала. Дао је много Звезди и имао је поштавање од свог клуба – рекао је Марковић.
