Шестог новембра 2018. године, Црвена звезда остварила је једну од највећих победа у историји нашег клуба, а сигурно најзначајнију у постбаријевској ери. Тог дана Звезда је поново показала да у гротлу Маракане може да савлада било коју екипу, а те хладне новембарске вечери, оборен је велики Ливерпул, тада актуелни вицешампион старог континента. Међутим, иако су се у наставку сезоне попели на врх европског фудбала, Ливерпулови играчи нису имали одговор на сјајну игру наших фудбалера пред пуним стадионом „Рајко Митић“ и на апсолутног хероја тог меча – Милана Павкова.
Наш тим се у сезони 2018/19. нашао у Ц групи Лиге шампиона, заједно са ПСЖ-ом, Ливерпулом и Наполијем. Црвено-бели су у првом мечу ремизирали са екипом из Напуља на Маракани,а затим доживели два пораза у гостима, против ПСЖ-а и Ливерпула. У четвртом колу групне фазе, Маракана је чекала велики Ливерпул. Када бисте питали неког од млађих заљубљеника у црвено-беле боје која им је најдража Звездина утакмица, велика је шанса да одговор буде управо овај дуел. Ипак, пред сам почетак утакмице против „Редса“, мало ко је веровао да ће наша екипа доћи до победе.
Док су фудбалери и једне и друге екипе излазили на терен, на трибинама Маракане, осванула је једна од најспектакуларнијих кореографија у историји нашег клуба, јер је преко читавог стадиона исписан цитат из Горског вијенца:“Нека буде борба непрестана!“. На тај начин, наравно уз песму која нађачава и химну Лиге шампиона, 50 хиљада навијача на стадиону „Рајко Митић“ дало је додатни мотив нашим фудбалерима у походу на победу против вишеструко скупљег противника.
Црвено-бели су неочекивано ушли у меч изузетно офанзивно, а најчешће су претили из корнера. Прву озбиљнију шансу на мечу за нашу екипу имао је, геније са лоптом, Марко Марин у деветом минуту утакмице. Након сјајне дуге лопте Ел Фарду Бена, Марин је са бока ушао у противнички казнени простор, али је шутирао директно у голмана Алисона. Шест минута касније, Марин је извео трећи узастопни ударац из угла наше екипе, а након гужве у петерцу Ливерпула, лопта је дошла до Вујадина Савића. Тадашњи капитен екипе шутирао је из окрета, а лопта је прешла тик преко пречке противника. Ипак, оно што Савић није успео да уради у 15. минуту, успео је Милан Павков седам минута касније.
Звезда је дошла до новог корнера у 22. минуту утакмице, а Марко Марин послао је још једну теледириговану лопту у шеснеастерац гостију. Горостасни нападач, виског раста и огромног срца, Милан Павков, надскочио је целокупну мултимилионерску одбрану Ливерпула и феноменалним ударцем послао лопту у мрежу, што је изазвало апсолутни делиријум свих присутних на Маракани, као и сваког Звездиног навијача који је утакмицу пратио преко малих екрана. Ако је неко помислио да је гол Павкова и вођство Црвене звезде пука срећа и случајност, убрзо је променио мишљење.
У 29. минуту догодило се ново чудо, а херој је био исти. Гости су изгубили лопту на половини терена, а она је поново завршила код Милана Павкова. Снажни нападач прво је „одувао“ Вајналдума у дуелу, а када се њега ослободио, упутио је ударац који ће довека памтити сваки навијач нашег клуба. Пројектил са 25 метара удвостручио је предност Црвене звезде, а Звездино вођство од 2:0 у дуелу са тада активним вицешампионом старог континента, шокирало је цео свет. У том тренуку, Милан Павков је постао апсолутна икона у очима наших навијача, али је остало још преко сат времена игре у ком је Звезда морала да одбрани тешко стечену предност.
У тих преосталих 60 минута игре Ливерпул је очекивано напао свим силама из свих позиција, али су се јунаштвом истакли дефанзивци наше екипе. Звездин стручни штаб, на челу са Владаном Милојевићем, сјајно је тактички поставио ову утакмицу, те су наши играчи знали како да сачувају огромно вођство од 2:0. Успели су црвено-бели да „умртве“ игру и спусте темпо до краја меча, па Ливерпул није често долазио до шанси. Само у неколико наврата морао је Милан Борјан да реагује, али је актуелни капитен нашег клуба сваки пут био на висини задатка.
У тренутку када је судија Лахоз означио крај меча, зачула се гласна песма наших навијача који су, вероватно мало и шокирани, славили нову величанствену победу Црвене звезде. Маракана је још једном оправдала чувену реченицу која стоји поред тунела нашег стадиона: “Овде су најбољи стварани, овде су највећи падали“. На том мечу створена је вечна фудбалска легенда црвено-белих, коме се и дан данас пева „Хеј, Павков!“ , сваки пут када се налази на терену. Што се пада тиче, оборен је велики Ливерпул, тим који је у наставку те сезоне, подигао пехар Лиге шампиона.
Црвена Звезда: Борјан, Стојковић (Гобељић), Савић, Дегенек, Родић, Јованчић, Крстичић (Јовичић), Срнић, Бен, Марин (Чаушић), Павков.
