Након првих пет кола групне фазе Лиге Европе у сезони 2017/18, Црвена звезда се налазила иза Арсенала, на другом месту групе Х са шест освојених бодова, колико је имала и екипа Келна, док је на зачељу табеле био белоруски Бате Борисов са само бодом заостатка у односу на две екипе испред њих. У последњем колу групне фазе Звезда је дочекала Келн на Маракани, а само победа у овом сусрету, донела би сигуран пролаз у нокаут фазу Лиге Европе. Тог 7. децембра 2017. године изабраници Владана Милојевића славили су резултатом 1:0, те донели Црвеној звезди прво европско пролеће још од 1992. године.
Међу Звездиним фудбалерима и навијачима владала је сјајна атмосфера и оптимизам пред сусрет са Келном у Београду, пошто су наши првотимци током целокупног надметања у групној фази Лиге Европе играли маестрално. Звезда је европску турнеју започела ремијем у мечу са Бате Борисовим на Маракани, када је резултат био 1:1. У наредном колу црвено-бели су славили у Келну минималним резултатом, а победу је, „пројектилом“ са двадесетак метара донео вечити љубимац навијача – Ричмонд Боаћи. У трећем колу, иако су наши момци оставили срце на терену, Звезда је поражена од Арсенала на Маракани, резултатом 1:0. Уследио је реми без голова у престоници Енглеске. Тада је пречка спречила Вујадина Савића да постигне погодак у Лондону и тако понови успех против Арсенала који је 1978. његов отац легендарни Дуле Савић остварио. У Белорусији, на утакмици између Бате Борисова и нашег клуба, резултат је био исти као у Лондону – 0:0. Тако је Звезда пред последње коло групне фазе Лиге Европе имала шест освојених бодова. Изабранике Владана Милојевића красила је игра на мали број голова, утакмице у стилу „рововских борби“, пошто су у пет мечева постигли два и примили два гола.
Тог 7. децембра 2017. године на крцатој Маракани налазило се 50 хиљада заљубљеника у црвено-беле боје. Иако је било децембарско хладно вече, сви навијачи Црвене звезде који су присуствовали овом мечу на трибинама нашег стадиона, осећали су мирис раног пролећа. Присталице нашег клуба нису много бринуле за тактику пред овај меч, јер су имали потпуно поверење у Звездин стручни штаб. Тренерски велемајстор, Владан Милојевић, показао је и тада, као и у наставку каријере, да зна како да постави екипу у најважнијим утакмицама, те оствари победу.
Противници су, очекивано, у меч ушли изузетно агресивно, а претили су најчешће из корнера. Ипак, чим су црвено-бели одолели првим нападима „јарчева“, уследио је мат у три потеза, баш у складу са Милојевићевим идејама. Ненад Крстичић је дивним додавањем у простор пронашао Милана Родића, који је из пуног трка по левој страни, у свом стилу, послао хируршки прецизан центаршут у противнички шеснаестерац. Након сјајне кретње, Славољуб Срнић је остао сам на десетак метара од гола Келна, и није му било претерано тешко да смести лопту у мрежу голмана Хорна. Уследио је апсолутни делиријум свих присутних на стадиону „Рајко Митић“. Срнић, као Звездино дете и момак који је прошао све категорије у Омладинској школи Црвене звезде, у том тренутку испунио је снове које сањају сви клинци који воле фудбал и црвено-бели клуб. Интересантно је да сва три актера у овој акцији су и данас актуелни првотимци нашег тима, и пет година касније творци су нових ноћи за памћење!
У наставку меча, црвено-бели су успели да спусте ритам утакмице и нису дозвољавли Келновим играчима да запрете голу Милана Борјана. Звезда се у другом делу сусрета фокусирала на одбрану и контранападе, а управо је из једне брзе транзиције наших фудбалера, Ричмонд Боаћи могао да стави тачку на овај сусрет, у 91. минуту. Ипак, нападач из Гане није успео да искористи стопостотну прилику. На сву срећу, наш тим није био кажњен због тог промашаја до краја меча и Звезда је славила, поново резултатом 1:0. „Фудбал је игра у којој 22 човека шутирају лопту, а на крају увек победе Немци“, рекао је легендарни фудбалер Гари Линекер. Ова реченица вечито кружи фудбалским светом, али изгледа да није допрла до чете Владана Милојевића, која је успела да у једној сезони два пута савлада немачку екипу.
У постбаријевској ери Црвена звезда је имала сјајне генерације и створила је велике фудбалере, али нико од њих није успео да уради оно што је Милојевићева војска успела, да врати европско пролеће на Маракану. Момци који су те сезоне наступали за наш тим доказали су да је љубав према клубу и разумевање престижа црвено-белог грба важније од квалитета и цене играча. У нокаут фази Звезда се састала се екипом ЦСКА, где није одступала од своје игре. После 0:0 на Маракани и 1:0 за ЦСКА у Москви, нису успели наши фудбалери да дођу до наредне рунде такмичења. Ипак, и у том двомечу Звезду је делило неколико центиметара да дође до новог чуда, када је у финишу друге утакмице, лопта пролетела поред ноге Александра Пешића. Звездини навијачи остали су поносни на ову екипу Црвене звезде, која се показала као одскочна даска за надолазеће генерације. У наредне четири сезоне, Звезда је два пута играла Лигу шампиона, и два пута је успела да „презими“ у Лиги Европе.
Црвена Звезда: Борјан, Стојковић, Ле Талек, Савић, Родић, Јовичић (Пешић), Доналд, Срнић (Гобељић), Канга (Рачић), Крстичић, Боаћи.
Стрелац: Срнић у 22. минуту.
