Црвена звезда је у својој богатој историји учествовала у многим светским и европским такмичењима, а ми вам доносимо причу о трофеју који је наш клуб добио као успомену на „Митропа куп“ 1962. године.
„Митропа куп“, познатији још као „Средњоевропски куп“, једно је од првих великих међународих клупских такмичења на Старом континенту. Ово такмичење је први пут одиграно давне 1927. године, а „Средњоевропски куп“ био је актуелан све до 1992. године. Такмичење је одржавано до 1940, а онда је због Другог светског рата, настао петнаестогодишњи прекид. Црвена звезда овојила је „Митропа куп“ у сезони 1967-1968 када је у финалу савладала екипу Спартака из Трнаве укупним резултатом 4:2.
Клубови 1962. су године били подељени у четири групе, а учесник који заврши први у групи пролазио је у полуфинале. Наш тим налазио се у трећој групи, где су им противници били организатор турнира – Болоња, затим Слован Братислава и Хонвед. Прву утакмицу на турниру Звезда је одиграла 13.05.1962. године као гост Болоњи. Пред око 5 хиљада гледалаца Звезда је повела поготком Маравића већ у осмом минуту, али је домаћа екипа до краја меча преокренула резултат головима Де Марка у 19. и Ниелсена у 75. минуту, те је наша екипа поражена на старту такмичења резултатом 2:1. Недељу дана касније, Звезда се реванширала италијанској екипи победом пред 10 хиљада гледалаца на стадиону ЈНА. Црвено-бели су сјајном игром већ на полувремену водили резултатом 4:0, али се Болоња тргла у другом полувремену, и разлику смањила на 4:2. Стрелци за нашу екипу били су Стипић у 9, Самарџић у 23. и 25. и Прљинчевић у 37. минуту, док је Ниелсен поново предводио италијански тим и два пута затресао мрежу Звезде у 46. и 74. минуту.
Након сусрета са Болоњом, нашу екипу је очекивао двомеч са мађарским Хонведом. Први меч одигран је 27.5. на стадиону ЈНА пред приближно 13 хиљада гледалаца. Црвена звезда савладала је екипу Хонведа у изузетно тврдој утакмици резултатом 1:0, а гол одлуке постигао је Милошевић у 78. минуту. Потпуно другачији и неизвеснији меч одигран је у повратној утакмици у Мађарској, јер је наш клуб после преокрета победио Хонвед резултатом 3:2. У Будимпешти, седам дана касније, пред око 20 хиљада гледалаца Хонвед је повео голом Ноградија у 12. минуту, а затим и удвостручио предност поготком Катоне у 25. минуту. У наставку, Звезда је почела да игра много боље и до славља је дошла головима Рудинског у 36. и Прљинчевића 63. и 80. минуту и поразиила домаће са 3:2.
У петом колу Црвена звезда је гостовала Словану из Братиславе, пред око 12 хиљада гледалаца. Тог 10. јуна, већ у седмом минуту постављен је коначан резултат овог дуела, када је једини гол на мечу постигао Свеклер, те је поразом наше екипе резултатом 1:0, прекинут низ црвено-белих од три победе. Седам дана касније, на стадиону ЈНА, Звезда је пред око 5 хиљада гледалаца дочекала Слован, са жељом да победом обезбеди пролаз у полуфинале „Митропа купа“. Почело је добро по наш тим, јер је после првих 20 минута игре Звезда водила резултатом 2-0, головима Милосављевића у 15. и Маравића у 19. минуту. Шест минута касније, предност нашег клуба смањио је Оберт, те се на одмор отишло са резултатом 2:1 у корист Звездиних момака. У 78. минуту уследио је хладан туш за црвено-беле фудбалере, пошто је голом Вилија гостујућа екипа стигла до изједначење и тиме спречила пролазак Црвене звезде у полуфинале „Средњоевропског купа“.
Као награду за учешће на турниру „Митропа купа“ 1962. године и друго место у групи, Звезда је добила управо овај пехар од организатора турнира – Болоње. И дан данас постоји повезаност између Болоње и наше Црвене звезде, пошто је садашњи тренер италијанског тима члан Звездине златне генерације 1991. године и легенда нашег фудбалског клуба – Синиша Михајловић.
Табела треће групе „Средњоевропског купа“ 1962. године:
1. Болоња, 8 бодова, гол разлика 15-9
2. Црвена звезда, 7 бодова, гол разлика11-9
3. Слован Братислава, 7 бодова, гол разлика 8-9
4. Хонвед, 2 бода, гол разлика 7 – 14
За Црвену звезду играли су: Стојановић, Ћук, Милићевић, Малешев, Томић, Шкрбић, Стибић, Маравић, Рудински, Бечејац, Милошевић, Чоп, Прљинчевић, Самарџић, Обрадовић, Милосављевић.
