Црвено-бели су током целе сезоне играли веома офанзиван фудбал, чему сведочи број постигнутих голова коју су наши првотимци дали како у домаћем шампионату, тако и у европским и куп утакмицама. Филозофија Дејана Станковића је била јак везни ред, који ће помагати у дефанзивни и пођеднако доприносити нападу, што се према статистичким подацима испоставило као најјаче „оружје“ Црвене звезде.
Мирко Иванић је ове сезоне забележио 48 наступа у Звездином дресу и био један од најстандарнијих играча током сезоне. Иако није носио капитенску траку Иванић је био прави лидер на терену што је показао и на „великим“ утакмицама где је био нерешива енигма за противничке дефанзивце. Фудбалер рођен у Бачком Јарку имао је једну од најефикаснијих сезона иза себе и постигао је укупно 20 голова, а уз то је забележио чак 15 асистенција. Није понео титулу најбољег стрелца Суперлиге Србије, али се налазио у самој листи стрелаца са 16 погодака и 12 асистенција. Сигурно да ће навијачи памтити његов погодак главом којим је одлучио питање победника у 164. вечитом дербију. Био је стрелац једног гола у Купу Србије против Златибора, а постигао је три гола у квалификација за Лигу шампиона (Европа два, Омонија). Иванић се није уписао у стрелце у оквиру Лиге Европе, али је зато у два наврата проиграо саиграче након чека је наш тим постизао голове и освајао бодове у другом по величини такмичењу на старом континенту.
Александар Катаи је одмах по повратку у наш клуб показао своју класу и брзо оправдао очекивања како стручног штаба тако и навијача нашег најтрофејнијег клуба. Популарни „Магико“ је одиграо 32 утакмице ове сезоне на сва „три фронта“ и постигао укупно 18 голова и уписао 9 асистенција. Катаи је дао 13 голова у домаћем шампинату, један у Купу Србије и четири поготка на европским мечевима. Нажалост, повреда га је спречила да удуплира ове цифре и евентуално обори свој рекорд када је у првом мандату носио Звездин дрес и постигао 23 поготка. Иако Дејан Станковић није могао да рачуна на Катаија током већег дела сезоне, Звездина „десетка“ је ипак оставила трага. Повремени репрезентативац Србије је био стрелац у 163. вечитом дербију, а навијачи ће памтити његове голове против Либереца и Гента када је погађао у стилу Дејана Савићевића.
Ел Фарду Бен већ четврту годину за редом игра на високом нивоу, а ове сезоне је одиграо 42 меча у свим такмичењима и постигао 18 голова уз 11 асистенција у дресу Црвене звезде. Бен је добио велико поверење тренера Станковића, а наш крилни нападач му је узвратио головима и постао најбољи страни стрелац у историји Црвене звезде. Репрезентативац Комора је у националном првенству у 12 наврата тресао мрежу ривала и пет пута проиграо саиграче. Одиграо је 11 европских утакмица и постигао шест голова, а остаће уписан у историју гол који је постигао против италијанског Милана на чувеном „Сан Сиру“ у оквиру шеснаестине финала Лиге Европе. Није био стрелац на куп утакмицама, али је у финалу Купа Србије одиграо веома добру утакмицу и на тај начин помогао саиграчима у освајању дупле круне.
Гелор Канга је својим повратком у Црвену звезду донео мирноћу у игру нашег тима. Репрезентативац Габона, сад већ као један од искуснијих играча на терену, је диктирао текмпо темпо игре нашег тима, а својим лоптама у „простор“ спајао саиграче дикиретно са голом ривала. Одигаро је 37 утакмица у црвено-белом дресу, а постигао је осам голова, што је веома солидан учинак за централног везног фудбалера, а уз то је забележио чак 13 асистенција. Постизао је голове на важним утакмицама против Гента и Милана на нашем стадиону у оквиру групне и нокаут фазе Лиге Европе, али Канга је био највишен задужен за проигравање саиграча због чега је добио надимак „Звездин архитекта“. Колико је Канга заиста допринео говоре асистенције за гол Милана Павкова на мечу против Милана, као и Мирка Иванића у 164. вечитом дербију, а на утакмици Суперлиге Србије против Бачке забележио је три асистенције за само 45. минута игре.
Секу Саного је забележио 38 наступа током ове сезоне носећи дрес нашег клуба уз то је постигао два гола уз две асистенције. У домаћем шампионату стамени везни играч је одиграо 23 меча и управо се у овом такмичењу уписао у листу стрелаца против Спартака и Радника, а једну асистенцију је забележио против екипе Металца. Десет наступа је забележио на европским утакмицама, где је нарочито долазио до изражаја са својим прегледом игре и чврстином где је добијао дуеле против играча са великим искуством. У Купу Србије наступио је на пет мечева, али није имао среће да се упише у стрелце.
Његош Петровић је одиграо 47 утакмица ове сезоне, а својим залагањем на свакој утакмици млади дефанзивни везни фудбалер је брзо добио поверење нашег стручног штаба. Постигао је два гола ове сезоне и то на прелеп начин. Погодак против Гента у Белгији се приказивао на почетној шпици Лиге Европе, а гол против Бачке је изабран за гол месеца маја по избору наших навијача. Иако није забележио ниједну асистенцију, Петровић је током целе сезоне држао форму и пружао партије на високом нивоу.
Вељко Николић је са 49 наступа везни фудбалер који је добијао највише минута (3.307) од стране тренера Дејана Станковића. На 35 утакмица у домаћем првенству постигао је седам голова и забележио исто толико асистенција. Фудбалер рођен у Београду је одиграо девет утакмица у оквиру Лиге Европе, али се није уписао у стрелце. Међутим, Николић је на свим мечевима диктирао темпо игре нашег тима и имао веома запажене партије. У финалу Купа Србије био је стрелац у пенал серији и на тај начин допринео освајању дупле круне.
Жељко Гаврић, у конкуренцији са Катаијем и Иванићем, је одиграо 38 утакмица и постигао 8 голова уз три асистенције. Када је био на терену талентовани крилни нападач је својим дриблинзима и „лажњацима“ лако долазио до позиција да шутира директно на гол или проигра неког од својих саиграча. У ситуацијама „један на један“ са противничким голманима је био неприкосновен, а головима са дистанце је добијао велике аплаузе од стручног штаба и малобројне публике.
Алексан Вукановић је одиграо 30 мечева и био „џокер“ у тактичкој замисли Дејана Станковића. Момак рођен у Бачкој Паланци је постигао два гола (Радник, Вождовац) у Суперлиги Србије и забележио исто толико асистенција (Чукарички, ТСЦ). У купу је био стрелац против Златибора, а на пет европских утакмица, иако није постигао погодак, је својом борбеношћу и брзином уносио свежину у игру нашег тима.
Филипо Фалко је дошао као велико појачање у наш клуб и забележио је десет наступа у току пролећног дела сезоне. Нажалост повреда га је спречила да одигра више утакмица, али према речима Дејана Станковића италијански фудбалер ће имати велику улогу у утакмицама које долазе. Фалко је постигао три гола у националном првенству (Јавор, Инђија, Рад), док је једном тресао мрежу ривала у Купу Србије против ИМТ-а.
Аксел Бакајоко је такође дошао у наш клуб у зимском прелазном року, али је због повреде одиграо само четири утакмице у Звездином дресу. Ричард Одада је услед добрих партија у дресу нашег развојног тима Графичара добио позив тренера Станковића и одрадио припреме са нашим првим титом, али услед јаке конкуренције на позицији дефанзивног везног фудбалера, момак рођен у Најробију, је одиграо само две утакмице.
Срђан Спиридоновић је дошао у наш клуб прошлог лета и веома се брзо уклопио у нападачку филозофију Дејана Станковића. Популарни „Спиди“ је играо одлично у тандему са Катаијем и Иванићем и постигао три гола у Суперлиги Србије на мечевима против Новог Пазара, Радничког из Ниша и Рада, био је стрелац поново против Рада у Купу Србије. Забележио је и једну асистенцију у убедљивој победи нашег тима у квалификацијама за Лигу шампиона против Европе. У зимском прелазом року је напустио наш клуб и отишао на позајмицу у турски Генчлербирлиги.
Вељко Симић је у јесењем делу сезоне забележио само три наступа у црвено-белом дресу. Играо је на утакмици против Хофенхајма у групној фази Лиге Европе, у првенству против Златибора и у Купу Србије против Рада, али није имао запажени учинак на ове три утакмице. У зимском прелазном року напустио је наш клуб и отишао у Војводину.
