Црвена звезда се 29. маја 1991.године окитила титулом европског шампиона у Барију. Екипа је у Италију отпутовала седам дана раније како би се у миру спремила за финале, а база црвено-белих био је хотел „Ил Мелограно“.
Клупско руководство је отпутовало у Италију после двомеча са Бајерном, у пратњи новинара из Београда, у потрази за хотелом у коме ће екипа боравити током припрема за историјски меч. Избор је пао на хацијенду на ободу града, далеко од очију знатижељника, навијача, па и провокатора.
Звездина оаза мира и спокоја пред финале са Олимпиком био је „Ил Мелограно“. Искуство из претходних сезона, нарочито лекција научена у сусрету са Келном, иницирала је изолацију тима. Тада су направљени огромни пропусти у организацији утакмице и тако нешто није смело да се понови, те су играчи у бази надомак Барија били потпуно одвојени у карантину како би се потпуно фокусирали на меч. Играчи су различито прихватили ту одлуку. Савићевић је више волео гужву, Југовић је сматрао да је седмодневни карантин умртвио екипу, а Белодедићу се није допала одлука да се ТВ програм гаси после поноћи. Ова замисао додуше била је само покушај руководства клуба да се подигне адреналин. Било је и оних којима изолација и мир нису сметали. Уживали су у тренуцима одмора после напорне сезоне, испијали еспресо и време проводили у дугим разговорима, а карабињери су били задужени да спрече свако задржавање око хотела.
Остала је запамћена анегдота везана за банкет после финала.
– Пришао ми је власник хацијенде „Ил Мелограно“ у коме је била наша база и питао ме да ли хоћемо увече да имамо банкет после утакмице. Питао ме је колико ће људи бити на прослави. Ја му кажем, 500 званица. Рекао је да ће то да кошта 300.000 марака. Почео сам да размишљам шта ако не успемо. Биле би то бачене паре. Опет ако успемо а нема банкета… Ма веровао сам у играче и тим и рекао газди: „Може за 220.000 марака“. И би банкет. Заправо било је то фасцинанто славље кога се сви сећају – говорио је Владимир Цветковић, тада генерални секретар клуба.
