Црвена звезда је другу дуплу круну освојила 1964. године. Екипа Мише Павића је током већег дела сезоне била ослабљена неиграњем Звездине друге звезде Драгослава Шекуларца, који је служио војску у Билећи, одигравши тек неколико утакмица. Титула је обезбеђена у неизвесној завршници када је Црвена звезда прва „прошла кроз циљ“ испред ОФК Београда. До пехара Купа наш тим је дошао надмоћно остваривши свих пет победа. На главну сцену је ступио Драган Џајић, трећа Звездина звезда, са којом крећу године доминације црвено-белих.
У тој сезони Прве савезне лиге Југославије учествовало је 14 клубова. Првенство се одвијало по двокружном систему, свако са сваким, а укупно се играло 26 утакмица. Главни Звездин конкурент је био градски ривал ОФК Београд, који се у претпоследњем колу примакао на само два бода, након што је Црвена звезда у Новом Саду играла нерешено са Војводином, а ОФК Београд савладао Раднички са 3:1. Иако је гол разлика била у корист „црвено-белих“, Звезда је напослетку до седме титуле по реду стигла на шампионски начин – победом против Жељезничара са 3:1, док је ОФК Београд у тешкој борби с Новим Садом играо нерешено (3:3). На крају шампионата Црвена звезда је имала по три бода више од ОФК Београда и Динама из Загреба.
Табела на крају шампионата 1963/64:
Црвена звезда 26 14 8 4 45:22 36
ОФК Београд 26 11 11 4 49:32 33
Динамо 26 12 9 5 40:29 33
Списак утакмица и резултати:
Партизан (1:0, 2:0), Динамо Загреб (3:0, 0:0), Хајдук (1:1, 2:3), ОФК Београд (1:1, 0:0), Жељезничар (3:1, 2:3), Победа/Вардар (3:1, 0:1), Кварнер/Ријека (2:1, 0:1), Сарајево (2:0, 3:2), Војводина (2:1, 0:0), Вележ (2:0, 0:0), Нови Сад (6:1, 2:2), Раднички Ниш (2:1, 3:0), Трешњевка Загреб (0:0, 3:2).
Играчки кадар:
Душан Андрић 1, Велибор Васовић 13, Владимир Дурковић 20, Сретен Ђурица 4, Живорад Јевтић 4, Бора Костић 25-14, Лука Малешев 1, Душан Маравић 15-2, Војислав Мелић 23, Љубомир Милић 1, Томислав Милићевић 11, Благоје Митић 5, Селимир Милошевић 2-1, Владица Поповић 4, Драган Поповић 4-1, Зоран Прљинчевић 22-14, Никола Стипић 10-2, Драган Стојановић 3-1, Мирко Стојановић 22-17 примљених голова, Новак Томић 13, Петар Ћосић 4-5 примљених голова, Милан Чоп 24, Драган Џајић 22-4, Драгослав Шекуларац 6-1, Слободан Шкрбић 19.
То је била последња сезона на клупи легендарном тренеру Миши Павићу који је са црвено-белима три пута био првак и три пута победник Купа Југославије.
– Красило нас је оно исто што и прву Звездину генерацију: љубав према клубу, одговорност према навијачима и стручни концепт какав је увео др Аца Обрдадовић: дан после утакмице, у анализи игре нашег тима, сваки тренер од вође првог тима до тренера пионира био је обавезан да прикаже своју анализу утакмице са предлогом како да се уочена слабост исправи. Могу да кажем да сам на таквим стручним сесијама науочио тренерски посао – говорио је Звездин трофејни Ваљевац.
Поред шампионске титуле Црвена звезда је стигла и до шестог трофеја југословенског купа. Изабраници Милорада-Мише Павића су такмичење почели 6. новембра 1963. победом у Ваљеву против Металца – 3:1. У пролећном делу сезоне најпре је 22.априла 1964. Савладан Хајдук Станко у гостима са 4:1, а недељу дана касније истим резултатом је побеђен и зрењанински Пролетер у Београду.
Полуфинале купа одиграно је 20. маја у Београду, а ривал је била екипа Новог Сада коју су црвено-бели савладали са 2:1.
Финале је одиграно 24. маја 1964. на стадиону Црвене звезде пред 60.000 гледалаца. Противник је био загребачки Динамо који је испраћен са „тројком“ у мрежи, а стрелци су били Прљинчевић у 35, Јевтић у 48 и Џајић у 70. минуту.
Састав у финалу: Стојановић, Дурковић, Јевтић, Мелић, Чоп, Поповић, Џајић, Маравић, Прљинчевић, Шкрбић, Костић.
Наступали у Купу:
Дејан Бекић 2, Велибор Васовић 1, Владимир Дурковић 5, Сретен Ђурица 2, Живорад Јевтић 3-1, Сава Карапанџић 1, Бора Костић 4-2, Душан Маравић 3-2, Војислав Мелић 4-1, Селимир Милошевић 1-2, Томислав Милићевић 1, Владица Поповић 4, Драган Поповић 1, Зоран Прљинчевић 2-5, Никола Стипић 4, Драган Стојановић 1, Мирко Стојановић 4-3, Петар Ћосић 1-1, Милан Чоп 5-1, Драган Џајић 3-2, Слободан Шкрбић 3, Драгослав Шекуларац 2.
