Неко је у потпуности обележио прву утакмицу шеснаестине финала Лиге Европе између Црвене звезде и Милана, гледајући оба тима је Мирко Иванић.
Незаустављиво је деловао Иванић у маневру и правио велике проблеме фудбалерима Милана, јер би се, по правилу, када везни играч из Бачког Јарка прими лопту, око њега одмах појављивала бар двојица Росонера. Он је успевао да правовременим додавањима и дриблинзима надмудри играче Милана у готово сваком наврату, о чему говоре и сјајни статистички параметри.
Та чињеинца да су Иванића редовно удвајали потврђена је и тиме да је он чак 20 пута ушао у дуеле са фудбалерима противничког тима, а да је 14 пута изашао као победник из тих ситуација, по чему предњачи у нашем тиму. Он је 12 од 19 пута послао тачан пас, а креирао је и једну шансу која може да се сврста у кључну. Најбољи је био у нашем тиму и што се тиче дриблинга, јер их је успшено извео четири, а покушао два више.
О томе да је његова партија била феноменална у два смера, говори чињеница да је имао највише освојених дуела од свих фудбалера нашег тима. Он је чак 14 пута успео да буде снажнији од играча који га је напао, а ако се узме у обзир да није направио ниједан фаул, јасно је колико је био користан и у дефанзивној игри нашег тима. Успео је да од укупно три лопте колико је узео ривалима, два пута то учини на противничкој половини.
Сва надмоћ коју је Иванић приказао огледа се и у индеx категорији ИнСтата где је са бројком од 326 био најкориснији фудбалер на мечу Црвена звезда – Милан.
