1972: Мајсторица која је одлучила шампиона

88

Кошаркаши Црвене звезде мтс у недељу 15. новембра дочекују екипу Сплита у хали ,,Александар Николић” где ће се одиграти 83. званични сусрет добро познатих ривала. Црвено-бели тренутно имају бољи учинак у међусобним дуелима јер су до сада забележили 44 победе.

Последњи пут кошаркаши Црвене звезде одмерили су снаге са Сплићанима 2012. године и тада славили резултатом 94-67. Гости из Далмације тада су боље отворили утакмицу и одржавали су предност преко расположеног Филипа Краљевића до краја прве четвртине коју су привели крају у своју корист резултатом 16-21. Међутим, црвено-бели су ухватили свој ритам у другој четвртини, направили серију 13-0 и преузели потпуну контролу. У трећој четвртини Звезда уз помоћ Игора Ракочевића, Бориса Савовића и Рашка Катића одлази на великих 52-37. У последњој четвртини црвено-бели су одржавали предност од 15 до 20 поена. Занимљиво је да су на тој утакмици дрес Црвене звезде носили Бранко Лазић и Марко Симоновић који и сада успешно наступају у црвено-белом дресу. Утакмица је завршена резултатом 94-67 у корист наше екипе

Старији Звездаши сигурно памте ту легендарну утакмицу која се одиграла тачно 40 година пре последњег сусрета поменутих ривала. Чувена мајсторица из 1972. године чини целу причу и ривалство између београдских црвено-белих и Сплићана занимљивијим. Наиме, те сада давне 1972. године екипа Црвене Звезде на крају последњег кола националног шампионата имала је једнак број бодова са тадашњом Југопластиком, садашњим Сплитом. Цела сезона била је турбулентна и чудна, а у прилог томе говори и да је владала епидемија великих богиња по којој је касније снимљен чувени филм ‘’Вариола вера’’. Звучи познато?

Последње коло одиграно је 23. априла у којем су црвено-бели славили против Партизана резултатом 80-78, док је Југопластика гостовала Карловцу где је такође забележила победу и поравнала се са нашом екипом на табели. Сплет оваквих околности довео је до мајсторице.

Чувена мајсторица која је одлучила првака Југославије одиграла се 27. априла 1972. године на неутралном терену у Љубљани. Каравани навијача у црвено-белом путовали су до Љубљане како би подржали своје кошаркаше. Велику улогу у организацији превоза имао је капитен Црвене звезде, а сада легенда клуба Владимир Цветковић који је био запослен у једној познатој фирми која се бавила превзом путника.

Тог дана одиграо се прави кошаркашки спектакл. Екипа Црвене Звезде тада је у својим редовима имала имена од којих се леди крв у жилама , на позицији тренера Братислав Ђорђевић, а састав су чинили Капичић, Вучинић, Пешић, Лазаревић, Пајовић, Прелевић, Латифић, Ракочевић и Славнић.

Утакмица је представљала праву кошаркашку посластицу са пуно резултатских клацкалица. Југопластика је диктирала темпо утакмице у првом полувремену након ког је имала четири поена предности (39-35). У другом полувремену екипа Црвене звезде заиграла је прилично боље и брзо истопила предност Југопластике. Неизвесност каква доликује борби за трофеј владала је до последњег тренутка утакмице. Херој утакмице био је Зоран Мока Славнић који је погодио шут за 67-67 и одвео утакмицу у продужетак. Баш у том продужетку Црвена звезда је засјала пуним сјајем. Блистао је у тим тренуцима Зоран Лазаревић који је својих 12 поена убацио у завршници регуларног дела и у продужецима. На крају је Звезда славила резултатом 75-70 и постала национални шампион први пут након 1955. године.

Та сезона била је веома успешна за црвено-беле који су играли и финале Купа Победника Купова у ком ипак нису успели да освоје трофеј. Као што је свима познато две године касније направљен је и тај корак до дуго жељеног европског трофеја.

Чак 40 година касније, а осам година након последњег сусрета Црвена звезда и Сплит ће се поново састати. Старији Звездаши памте славне окршаје црвено-белих и Југопластике и сећања на те окршаје не бледе. Црвена звезда као лидер АБА лиге са шест победа из исто толико утакмица дочекује Сплићане у својој кући – дворани ‘’Александар Николић’’. У недељу од 19 часова.

Претходни текстЗвезда убедљива против Таша
Следећи текстСтанковић: Куп још један циљ