75 година велике Звезде!
„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)
На данашњи дан у Београду, 9. маја 1988. године рођен је кошаркашки репрезентативац Србије Немања Бјелица, најбољи спортиста Спортског друштва Црвена звезда 2009. године.
Популарни „Бели“ је за Црвену звезду наступао од 2008. до 2010. године, и у том периоду одиграо 101 утакмицу уз постигнутих 850 поена.
Одрастао је на Новом Београду, у 70. блоку, где се и данас игра добар „баскет“. Почео је да тренира са 7 година у школи кошарке Александра Јањића. Након времена проведеног у млађим категоријама Партизана, распуштена цела генерација 1988, прешао је у КК Суперфунд. Био је сјајан у тандему са Савом Лешићем у јуниорском тиму, али није забележио ниједан наступ за први тим локалног клуба. Податак да је постигао 43 поена, уз 15 скокова и више од 10 асистенција управо против црно-белих, управо у „Блоковима“, довољно говори о његовим играма и потенцијалу. Међутим, то није било довољно за позив у јуниорску репрезентацију, ни за први тим тадашњег друголигаша.
У једном немилом догађају вршњачког насиља му је тешко повређена рука, али иако је претило да ће то утицати на његов развој, ни то није стопирало огроман таленат.
Отишао је у Римини, у редове италијанског друголигаша, где се опоравио од повреде, али није могао да потпише јер је клуб имао већ два странца.
Наступао је за мадридски Реал на једном турниру, пре него што је 2006. године отишао у Аустрију, у редове Аркадија Трајскирхен Лајонса, на препоруку агента Бојана Тањевића, који га је водио и у Италију. Током прве сезоне није играо због проблема са визом, да би већ у другој пружао одличне партије у првој професионалној години.
У току његове друге сезоне Андреа Магели, дугогодишњи тренер Аркадије, уочио је његове раскошне техничке могућности и увидео да његово тело (нагло израстао до 209 цм) није у том тренутку могло да прати његове „креације у глави”. Добио је позив на један камп у Тревизу, а затим и позив Фенербахчеа, на тронедељну пробу, заједно са другим талентима из Европе. Због броја странаца, могао је да буде регистован само за Евролигу. Богдан Тањевић, у том тренутку селектор репрезентације Турске и тренер Фенербахчеа, стриц агента Бојана Тањевића, изјавио је да је Бјелица „суво злато“.
То суво злато брусио је Светислав Пешић. У току друге сезоне у Аустрији, Бјелицу је задесио нови пех, тешка повреда ноге (лигаменти скочног зглоба), пауза од три месеца и размишљао је чак и о растанку са кошарком. Међутим, уследио је позив новог тренера Црвене звезде да дође на пробу на Мали Калемегдан, који је убрзо препознао сву лепоту кошарке коју пружа Немања Бјелица. По сопственом признању то је био кључни корак у његовој каријери, ни сам у почетку није могао да верује да је добио позив Пешића и Црвене звезде.
– Искрено, и даље не верујем да сам у Звезди, код оваквог тренера и оваквих саиграча. Да ли ми је драго? Шалиш се… Срећан сам, и то много, рекао је Бјелица у интервјуу за Мондо на почетку каријере у Црвеној звезди.
„Ол раунд“ играч, један од првих у Европи који може да игра на позицијама од један до пет, плејмејкер са распоном руку као Арвидас Сабонис. Стручњаку као што је Светислав Пешић то није могло да промакне, па је Бјелици који је играо на позицијама крила и крилног центра (висок 209цм), наменио улогу организатора игре.
19.септембра 2008. Бјелица је потписао уговор са Црвеном звездом, у истом дану кад и Филип Шепа и центар Стеван Милошевић, који није изборио место у тиму. Пред пут у Рим на припремне мечеве са домаћом Лотоматиком (Виртусом), бившим тимом Светислава Пешића, у том моменту вицешампионом Италије. У уговору је постојала клаузула да клуб може да му се захвали на сарадњи у децембру, уколико не задовољи, али је већ у новембру позван да продужи уговор на четири године.
Био је анониман широј јавности, али је Светислав Пешић упалио светла на позорници и тада су сви упознали Немању Бјелицу.
У првој сезони на Малом Калемегдану су до изражаја дошле и креације и одличне физичке предиспозиције. Просечно је бележио 5,4 поена у Еврокупу, а укупно у сезони 239 поена на 52 утакмице. Запажене игре су оставиле веома јак утисак, и изборио је позив селектора Дуде Ивковића и у репрезентацију Србије. Као највеће признање стигло је у виду најбољег у црвено-белој породици за 2009.годину, признање које је добио приликом прославе 65.рођендана СД Црвена звезда. Изостали су само трофеји у Звезди.
Одлична екипа са доказаним талентом Бјелицом, капитеном Тадијом Драгићевићем, Марком Кешељом, Лоренсом Робертсом, Владимиром Штимцем, надолазећим Немањом Ненадићем, Андре Овенсом, Елмедином Кикановићем, Марком Мариновићем…. имала је сјајан старт, пет везаних победа, и утакмица у Новом Саду која је показала да ће Европа имати новог суперстара, а Црвена звезда плејмејкера.
У неизвесној утакмици у „Спенсу“, Пешић је убацио Бјелицу против Војводине у кључним моментима последње четвртине, а Бјелица хладнокрвно у првом контакту са лоптом погодио тројку са осам метара, затим у следећем са девет, што ће му постати блиско и један од заштитних знакова у току каријере. Његове тројке су донеле Звезди вођство, а Борис Бакић победу 82-81, коју је одбранио Робертс одличном дефанзивом у преосталих 7 секунди. У следећем мечу против Босне је „постао“ плејмејкер. За многе експеримент, о којем су данима касније дискутовали, а медији извештавали да су „видели Кукоча у Пиониру“. Већ наредно искушење је био први дерби у сезони, који је припао Црвеној звезди, после великог преокрета и -12, искључења Светислава Пешића и драме у финишу за 1.место на табели.
У трећем мечу финалне серије против „вечитог ривала“, у пуном „Пиониру“ (Црвена звезда је била гост), Пешић се није либио да поред много искуснијих играча одговорност пребаци на Бјелицу и да му лопту у руке, а он је узвратио са 6/6 са пенала и победом Звезде 63-58 за 1:2 и брејк у серији. Да је било до кошарке, Светислава Пешића и Немање Бјелице, Звезда би већ тада прослављала титулу.
Звезда је имала веома успешан први део сезоне, скор 16/2 у Јадранској лиги и врх табеле до јануара, али је уследио пад и на крају 4.место пред Фајнал фор. Претходно су изабраници Светислава Пешића стигли до финала Купа Радивоја Кораћа у Нишу, али је трофеј отишао на другу страну, „вечитом ривалу“. У полуфиналу Фајнал фора Јадранске лиге у Београдској арени, у „чудном мечу“, славио је „вечити ривал“ пролаз у финале (64-58). У Еврокупу Црвена звезда је стала у Топ16 фази, након два пораза од Хемофарма, који је стигао до завршног турнира. Суперлига и поход на титулу после 10 година су могли да буду круна сезоне. Црвено-бели су преко ФМП-а дошли до једне од финалних серија за памћење и мечева са црно-белима, али су поражени резултатом 2:3. Звезда је прва два меча изгубила, следећа два победила, али је мајсторица одлучила шампиона Србије, у још једном контроверзном мечу.
Са Универзитетском репрезентацијом је освојио злато 2009. године у Београду, што га је уз сјајну сезону уврстило међу кандидате за 12 места у репрезентацији. Имао је битну улогу на Европском првенству 2009. године у Пољској, када је репрезентација Србије освојила сребрну медаљу, након пораза од Шпаније у финалу.
У сезони 2009/10 црвено-бели су имали слабији тим, али је Немања Бјелица наставио са одличним издањима у континуитету. Нови тренер је био Александар Трифуновић, а Бјелица стекао потпуну афирмацију. У првенству Србије је био други најкориснији играч, бележио је 18,7 поена и био најбољи стрелац екипе, као и у читавој сезони, на 49 утакмица у свим такмичењима постигао је 611 поена. Црвеној звезди је измакло четвртфинале Еврокупа после три везане победе, након пораза од Турк Телекома и у директном дуелу са чешким Нимбурком у „Пиониру“, а Бјелица је на 12 утакмица бележио 10,7 поена и 5,8 скокова у просеку. Са Звездом ипак није освојио трофеј, нажалост.
Као члан репрезентације Србије освојио је 4.место на СП у Турској, после контроверзног меча у полуфиналу против домаћина, а Бјелица се истакао у утакмици четвртфинала против Шпаније, уз Милоша Теодосића.
На НБА драфту у лето 2010. године изабран је у другој рунди као 35. пик од стране Вашингтон Визардса, али убрзо је трејдован у Минесоту Тимбервулвсе. Иако је имао НБА понуде и позиве најбољих европских екипа (Барселона, Олимпијакос, Лотоматика), био је већ виђен у Бенетону, са којим је имао договор према речима генералног менаџера чувеног тима из Тревиза Клаудија Колдебеле, али изабрао је шампиона Шпаније Каху Лаборал (Басконија) и потписао петогодишњи уговор.
Каха Лаборал је позната дестинација за правилан развој младих играча. „Бели“ је постао главни играч тима из „Фернандо Буеса“ арене током три сезоне проведене у Баскији и поново „залудео“ Европу. Барселона је опет звала, али је Бјелица изабрао Фенербахче на позив Жељка Обрадовића.
Искристалисао се као један од најбољих европских играча наступајући за клуб из Истанбула. На Босфору је освојио титулу шампиона и Куп Турске већ у првој сезони, док је у другој проглашен за најкориснијег играча Евролиге и понео је епитет МВП-а. Фенербахче се по први пут пласирао на Фајнал фор, али је елиминисан у полуфиналу од Реал Мадрида. У утакмици за 3.место ЦСКА је био успешнији (80-86), а најбољу сезони у каријери је крунисао са просеком од 11,9 поена, 8,6 скокова, 1,9 асистенција и 1,2 украдене лопте по мечу у најелитнијем такмичењу Европе. Проглашен је за најбољег кошаркаша Србије 2015. године.
У лето 2015. је искористио клаузулу за одлазак у НБА. Био је надомак трејда у Њујорк Никсе, али се ипак одлучио да наредне три године проведе у Минесоти. Дрес Минесоте и Црвене звезде носили су и Чарлс Смит (први странац у историји клуба), Игор Ракочевић и након Немање Бјелице, Лорензо Браун. Прву званичну утакмицу у дресу Минесоте одиграо је против ЛА Лејкерса на отварању сезоне, и убацио 8 поена, уз 5 ухваћених лопти у победи свога тима од 112-111.
Имао је доста проблема са повредама у Минесоти, пропустио је крај сезоне 2016/17 због повреде стопала, због које је морао на операцију. Током сезоне 2017/18 пропустио је 15 утакмица због повреде, али је успео и да оствари свој најбољи НБА учинак против Бостона – 30 поена, 12 скокова, уз 6/9 за три поена. Минесота се пласирала у плеј-оф после 13 година, али је поражена у четвртфиналној серији Западне конференције од Хјустона Рокитса 4:1.
После истека уговора са Минесотом добио је понуду за једногодишњи уговор од Филаделфије, али је одбио јер је желео дугорочније решење и није желео да се сели пуно због породице. Размишљао је о повратку у Европу, Барселона је чекала, била упорна и трећи пут, али је стигла понуда Сакраменто Кингса и Владе Дивца, трогодишњи уговор који је прихватио.
Стандардан је члан прве петорке Кингса, одиграо је највећи број утакмица у НБА каријери током једне сезоне (77) у сезони 2018/19, у којој је Сакраменто завршио на деветој позицији, први пут са позитивним скором од 2006. године. У сезони, још увек текућој, до прекида 11.марта због пандемије коронавируса, а након што је кошаркаш Јута Џеза француски центар Руди Гобер био први позитиван случај, Сакраменто је заузимао 11.место у Западној конференцији после 64 одигране утакмице, са четири победе мање од Мемфис Гризлиса на осмој позицији, за који наступа Марко Гудурић.
Уз сребро на ЕП 2009. године, и 4.место на СП 2010, играо је и на шампионатима Европе 2011. и 2013. године. У Словенији 2013. на 11 мечева бележио је тачно 10 поена и седам скокова у просеку. Био је четврти скакач на турниру, а први у тиму и други стрелац Србије, која је такмичење завршила на седмој позицији. Феноменалан учинак Бјелица је забележио у освајању сребрне медаље на Светском шампионату у Шпанији 2014. године, када је био најкориснији кошаркаш Србије са 15,1 индексних поена. У девет сусрета бележио је 11,9 поена, 6,9 скокова, 2,8 асистенција и био један од јунака у великом успеху Србије, која је стигла до медаље после паузе од пет година.
На Евробаскету 2015 Србија је освојила 4.место али је обезбедила директан пласман на ОИ. Нажалост, ОИ 2016 у Рио де Жанеиру пропустио је због повреде, на којим је репрезентација освојила сребро, а затим и Евробаскет наредне године због операције стопала.
– Веома сам везан за репрезентацију и много ми је жао што нећу бити у тиму на Олимпијским играма у Рију. Седам година сам свако лето проводио са националним тимом и тешко је прихватити да нећу моћи да помогнем екипи на тако великом такмичењу као што су Олимпијске игре. Разговарао сам са селектором Ђорђевићем и сложили смо се да овако велико такмичење захтева физички потпуно спремне играче, што ја у овом тренутку нисам. Морам да залечим повреду због које ми се неће остварити велика жеља да наступим на Олимпијади, али се надам да ћу остварити сан на следећим Олимпијским играма. Свим срцем ћу бити уз саиграче у Рију и верујем да тамо могу да направе добар резултат.
У репрезентацију се вратио прошле године за СП у Кини, Србија освојила 5.место и коначно победила САД. Надамо се да ће наредне године Немања Бјелица остварити свој сан, и наш, у Токију на ОИ и са репрезентацијом славити злато.
Почетком месеца у анкети АБА лиге за најбоље петорке тимова, звездаши су га изабрали у идеални тим Црвене звезде који је наступао у регионалном такмичењу. Номинован је и за идеални тим Евролиге у протеклој деценији.
